TEMA BROJA

Priredila: Ilijana Jakšić Pavlović

Vasiona, ljudi i vanzemaljci / Poruke iz svemira i poruke svemiru

Nade i iščekivanja signala

   Početkom 20. veka, interesovanje za mogućnost života i civilizacije na Marsu izazvalo je radoznalu potragu za signalima. Da li bismo mogli komunicirati s drugom planetom? Kako bismo mogli da tražimo signale i poruke sa drugih svetova?

Jedan novinski članak iz 1896. godine, naslovljen "Signal s Marsa" ponudio je primer kako bismo mogli primati poruke s drugih planeta. Razmatrajući razlog za "svetlosnu projekciju na južnom rubu planete", u članku se navodi mogućnost pokušaja stanovnika s Marsa da se obrate Zemljanima. Tu istu ideju možemo pronaći i u muzičkom delu. Delo iz 1901. godine, "Signal s Marsa, marš i dvokorak" nudi muziku koju bi Marsovci mogli svirati za nas. Na osnovu ilustracije na naslovnici, čini se da jedan prilično civilizovan Marsovac koristi reflektor da prenese melodiju, dok drugi posmatra Zemlju teleskopom, verovatno čekajući da vidi da li imamo isti ukus za marševe i dvokorake.
Uskoro je razvoj radio-tehnologije pružio mnogo moćniji način za slušanje i slanje poruka drugim svetovima.

Tesla pomenuo radio-komunikaciju s Marsom

Krajem 19. i početkom 20. veka, ideja i razvoj bežične telegrafije, slanje i primanje elektromagnetnih talasa kroz vazduh, ponudilo je novi način traženja komunikacija iz svemira. Godine 1901, Nikola Tesla izneo je neverovatnu tvrdnju da je primao radio-komunikacije s Marsa! Njegova priča privukla je široku pažnju medija i o njoj se naširoko i nadugačko pisalo u štampi. Članak iz „Ričmond Tajmsa“ pružio je obimne opise i komentare o njegovom navodnom otkriću.
"Dok je sedeo pored svog instrumenta na padini u Koloradu, u dubokoj tišini te stroge i nadahnjujuće regije, gde vam noge koračaju po zlatu a vaša glava dodiruje sazvežđa - dok je tako sedeo jedne večeri, sam, njegovu pažnju, izuzetno budnu u tom trenutku, privukao je slab zvuk iz prijemnika - tri puta zvuk kucanja, jedan za drugim, u fiksnim intervalima. Koji čovek ne bi zavideo Tesli u tom trenutku!" Iako su Tesline navodne komunikacije s Marsom privukle medijsku pažnju, nisu previše zainteresovale naučnike.

Zdravo, Zemljo!

Kako je radio postao popularan, tako su i priče o komunikaciji s Marsom dobile na publicitetu. U jednom takvom članku iz 1920. godine, „Zdravo, Zemljo, zdravo!“ objavljeno je primanje signala sa planeta, kao i slični komentari koje je zabeležio italijanski inženjer Giljermo Markoni. Osim što opisuje to otkriće, članak citira Tomasa Edisona koji kaže da Markonijev rad pruža "dobre osnove za teoriju da stanovnici drugih planeta pokušavaju da nam nešto poruče".
Pošto je radio razvijen kao medij za komunikaciju u ranom 20. veku, tako se i pozicionirao za traženje kontakta sa drugim svetovima. Iako će brzo postati jasno da nema signala s Marsa, radio će odigrati ključnu ulogu u potrazi za životom na svetovima izvan Sunčevog sistema.
U 1930-ima i 40-ima radio je postao nezamenljivi instrument za posmatranje neba. Kada su astronomi počeli da razvijaju radio-teleskope, otkrivali su različite izvore elektromagnetnih talasa na nebu, i ti izvori postali su korisni za dobijanje podataka o prostoru.

Međugalaktički kontakt i Drejkova jednačina

Tokom 1960-ih godina, Frenk Drejk, Karl Segan i niz drugih naučnika počeli su da traže signale koji bi ukazivali na postojanje inteligencije negde u univerzumu. Kako je vremenom postalo sve jasnije da nema znakova inteligentnog života na drugim planetama u Sunčevom sistemu, omogućeno je detektovanje signala iz većih daljina.

Drejkova jednačina bila je način da se proceni broj civilizacija u galaksiji koje bi mogle slati radio-signale a koje bismo mogli otkriti. Cilj ove jednačine je da definiše parametre za utvrđivanje mogućeg broja civilizacija u našoj galaksiji s kojima bismo mogli komunicirati. Svaka od promenljivih nakon znaka jednakosti se množi kako bi se dobio rezultat. „R“ predstavlja stopu formiranja zvezda, „fp“ je frakcija tih zvezda koje imaju planete, „ne“ je prosečan broj planeta koje bi, u teoriji, mogle podržati život, „fℓ“ bi bio udeo planeta koje podržavaju život, „fi“ je udeo onih planeta koje zaista razvijaju inteligentan život, „fc“ je udeo civilizacija koje razvijaju tehnologiju kojom bi se moglo otkriti njihovo postojanje u svemiru, a „L“ je procena dužine vremena koliko bi te civilizacije trajale.

Uopšteno gledano, Segan i Drejk su bili uzbuđeni zbog mogućnosti kontakta s inteligentnim životom u univerzumu zbog njihovih sopstvenih ideja o progresivnoj vrednosti tehnologije i nauke. Te civilizacije, koje su možda postojale duže od naše, verovatno bi, prema njihovom mišljenju, prevazišle najveća zla s kojima se naša planeta suočava, poput ratova, nasilja i osvajanja.

Poruka „vojadžera“ budućim vremenima i bićima  

Šta biste rekli superinteligentnoj vanzemaljskoj rasi u ime svih stanovnika Zemlje? Ili barem, kako biste opisali čovečanstvo u slučaju da neko može da primi vašu informaciju? To je bilo pitanje koje je postavio Karl Segan i tim koji je sastavio sadržaj za zapis „vojadžera“.
Oba „vojadžera“, lansirana 1977. godine, nose kopije ovih zapisa. Ranije, Segan je bio uključen u izradu poruke postavljene na „pionir 10 i 11“, prve misije NASA-e koje će napustiti Sunčev sistem. Međutim, planovi skovani za poruke koje će se „preneti“ bili su ambiciozni. Zapisi sadrže zvukove i slike odabrane kako bi prikazale raznolikost života i kulture na Zemlji. Da bi se ilustrovala raznolikost sadržaja, „paket“ sadrži rendgen ljudske ruke, prizor sa ulice iz Pakistana, sliku violine pored muzičkog zapisa, slike planeta Merkura i Marsa, dijagrame strukture DNK-a i definicije niza jedinica mere. Što se tiče audio-snimaka, svaki zapis sadrži pozdrave sa Zemlje na 55 jezika i 90 minuta muzike, uključujući snimke kao što su "Johnny B. Goode", koji je napisao i izveo Čak Beri, izbor iz "Prolećnog plesa" Stravinskog, kao i etnografske muzičke snimke sa Solomonskih ostrva, iz Perua, Kine i Indije. Nakon lansiranja sondi „vojadžer“, u poruci za rođendan Čaku Beriju, Karl Segan i En Drujan sugerišu da je njegova muzika sada "doslovno izvan ovog sveta". Ove slike i snimci, koje sada napuštaju naš solarni sistem, nalaze se na najdaljoj tački do koje je stiglo čovečanstvo u kosmosu.
Kada je odabir audio-zapisa uključen, Karl Segan našao je saradnika u folkloristi Alanu Lomaksu. U ovom pismu Lomaksu, Segan opisuje „Vojadžer“ misiju i objašnjava da zapis ima "verovatni vek trajanja od milijardu godina" napominjući da je malo verovatno da će mnogi drugi artefakti ljudskog roda opstati toliko dugo. U tom smislu, Segan kaže da ovo osigurava određenu vrstu besmrtnosti koja se ne bi mogla postići ni na koji drugi način.
Naravno, postoji veoma mala verovatnoća da naše poruke ikada pronađe neki vanzemaljac, ali je neosporno da, poput ideja o životu na Mesecu, nastanjivanju Marsa i fascinacije o neidentifikovanim letećim objektima, zabeleške s „vojadžera“  mnogo govore o tome kako mi vidimo sami sebe u kosmičkom kontekstu. Iako naučnici još nisu pronašli signale s drugih planeta, potraga za njima se nastavlja. U našoj je radoznaloj prirodi da pokušavamo da ostvarimo kontakt sa svojim potencijalnim susedima jer je čovek društveno biće, koje pokušava da ostavi univerzalni trag o svom postojanju.

Priredila: Ilijana Jakšić Pavlović

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"