EGZOTIČNI NARODI

Oliver Klajn

Narod Dasanač

Sa kapama od sim-kartica

Etiopija je podeljena na dvanaest regionalnih država. Jedna od njih je Regionalna država južne Etiopije. U toj teritorijalnoj celini je Južna Omo zona, nazvana po istoimenoj reci. To je matica etničke zajednice Dasanač.

Ukupno ima oko sedamdeset hiljada pripadnika Dasanača, koji žive i u Keniji uz jezero Turkana i u Južnom Sudanu. Sudeći po jeziku, verovalo se da spadaju u kušitske narode. Ipak, genetska istraživanja ih prevashodno dovode u vezu sa etničkim zajednicama koje govore nilsko-saharskim jezicima.  
Bili su vrlo srodni narodu Pokot, koji živi u Keniji i Ugandi. Tokom 19. veka došlo je do mešanja izazvanih migracijom naroda koji su, vremenom, prihvatili jedan od  kuštiskih jezika. Zato dasanački spada u kušitski ogranak afroazijskih jezika.

Pojedini misionari su, krajem prošlog veka, osmislili slova i pravopis za dasanački. Zasniva se na latinici. Inače, određena srodnost postoji sa susednim narodom Njangatom. Inače, naziv Dasanač znači “Ljudi sa delte“. Alternativni nazivi ovog naroda su Marile i Geleba.
Dasanači su oduvek bili stočari. Čitav život im se donedavno vrteo oko stoke. Osim mesa, mleka, odeće, odevnih i drugih predmeta, položaj pojedinca u zajednici i miraz su zavisili od broja grla koje je neko posedovao. Bolesti, suše i otimačine stoke, do čega je često dolazilo, bile su pogubne za Dasanače. U poslednjih pola veka, pre svega u Keniji, oduzeto im je dosta  zemlje tako da danas imaju mnogo manje krava, koza i ovaca.
Njihov život vezan je za reku Omo, na čijim obalama obrađuju zemlju. Uzdaju se u plavljenje useva i kišu jer je njihova zemlja prilično suva. Gaje kukuruz koji peku, u pasulj i sirak od kojeg prave kašu ili pivo, i tikve. Stoku kolju kada je veoma toplo i suvo vreme. Po pravilu kolju starije životinje. Takođe, u znatnoj meri bave se lovom i ribolovom. Love krokodile a povremeno i nilske konje!
Odlikuje ih neobičan način ukrašavanja tela - nakitom i ukrasima koji  često potiču od čepova sa flaša. Glave pokrivaju čepovima i perlama. U stanju su da naprave minđuše od sim-kartica za mobilne telefone. Ogrlice mogu biti od perli ali i vršnog dela šprica.
Kuće su im polukružne i imaju oblik kupole. Za gradnju su zadužene žene. Takođe, prilikom seobe, dužnost žena je da sruše kolibe. Kuće im se sastoje od jedne prostorije sa ognjištem i otiračima, na kojima spavaju. Kolibe su načinjene od štapova i granja prekrivenih kožama. Na njima su i velike pletene kutije od trske i užad.
Poznati su i po ratništvu. Otimali su stoku drugim plemenima i proslavljali uspehe posle tih pohoda. Šezdesetih godina prošlog veka, misionari su im uveli sistem za navodnjavanje. Taj sistem nije održavan nakon što su stranci proterani iz Etiopije.
Imaju svoju tradicionalnu mnogobožačku veru. Vrhovno božanstvo Vag je nebeski bog i tvorac zemlje. Veruju u različite duhove, a manji broj njih primio je hrišćanstvo.

Takođe, nastoje da prošire pentakostalno učenje među drugim indijanskim narodima i svojim saplemenicima. Ukupno, ima 13 sela sa žiteljima iz ovog naroda, uz obalu reke. Svaka veća porodica može da formira novu naseobinu, gde je ne čelu poglavica. Proširena porodica obuhvata tri naraštaja - od dede i babe, njihove dece koja nisu ili jesu u braku, do zetova, snaji i unuka. U centru svakog selu je kuća osnivača, oko koje se grade druge kuće. Javne zgrade su na najizolovanijim mestima u naseobini.
Kada  se mladići ožene, odlaze da žive sa ženinom familijom, u kojoj je tast najveći autoritet. Tek kada dobije sopstvenu decu i sam postane tast, rastu uloga i značaj muškarca. Ipak, poreklo se određuje po ocu. U okviru toga, postoji šest ogranaka Palikura i na na osnovu toga se određuje ko sa kim sme da stupi u brak. Žena pripada očevom  ogranku a deca onom od njenog supruga.
Pored poglavice postoji i veće koje upravlja selom. U velikoj meri su napustili verovanja svojih predaka.

Oliver Klajn

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"