MARS
Mihajlo Racković
Drevni vulkani
A život, da li ga je bilo?
Mars je najbolje istražena planeta. Razlozi su u tome što nam je relativno blizu i što su fizički uslovi na njegovoj površini najsličniji zemaljskim, od svih planeta u Sunčevom sistemu. Mars ima prečnik oko dva puta manji od prečnika Zemlje, dok je njegova masa oko deset puta manja u poređenju sa masom naše planete. Ove činjenice utiču na brojne sličnosti, ali i na razlike između geoloških istorija Zemlje i Marsa.
Marsovi vulkani |
Kao i sve planete Sunčevog sistema, Mars je nastao pre oko 4,6 milijardi godina, i prošao je kroz svoju tečnu (usijanu fazu). Međutim, pošto je znatno manji od Zemlje i ima znatno manju masu, brže se ohladio i izažao iz usijane faze. Iz ovoga sledi da je Mars pre Zemlje imao ohlađenu površinu i mogućnost za postojanje tečne vode, pa možda i za jednostavne oblike života, opet pre Zemlje. Pošto su u ranom Sunčevom sistemu i Zemlja i Mars pretrpeli brojne teške udare iz vasione koji su mogli da deo tla ovih planete pošalju u svemir, hipoteza da je život na Zemlju došao sa Marsa pa se potom razvio i evoluirao dalje, uopšte nije nemoguća.
Nakon što se stvorila čvrsta kora, na Marsu je započela vulkanska aktivnost: izbacivani su gasovi u atmosferu a Marsovo jezgro je bilo dovoljno vrelo i fluidno da stvori globalno magnetno polje, koje je atmosferu štitilo od toga da je Sunčev vetar ne odnosi u svemir. U ovakvim okolnostima Mars je mogao da ima relativno gustu atmosferu, uporedivu sa gustinom Zemljine atmosfere, a samim tim i tečnu vodu na površini (tečnost ne može postojati u uslovima bliskim vakuumu). Po mišljenju jednog broja naučnika, jezera u blizini aktivnih vulkana su mogla da budu prava mesta za nastanak i razvoj života na Marsu!
Novija istraživanja ukazuju na to da je Mars ranije bio vulkanski znatno aktivniji nego što se mislilo. Međutim, postoje brojne razlike u geološkoj istoriji Zemlje i Marsa. Dok je bio u tečnoj fazi, zbog slabije gravitacije, Mars nije mogao tako efikasno kao Zemlja da prvilači gvožđe i ostale teške elemente ka jezgru, što za posledicu ima činjenicu da je Marsova kora bogatija gvožđem od Zemljine, dok Marsovo jezgro sadrži znatno veći procenat lakših elemenata u svom jezgru nego što je slučaj sa Zemljom. Marsovi vulkani, iako su po obliku relativno slični vulkanima na Zemlji, znatno su veći od ovih na Zemlji, iz dva razloga: prvi je u tome što se, zbog slabije gravitacije, vulkani teže urušavaju, a drugi je taj što Mars nije imao tektonske ploče kao Zemlja, pa se njegova kora nije pomerala. To je objašnjenje stanja po kojem se vruće tačke (mesta na kojima je konvekcija u omotaču dovoljno jaka da probije koru i pokrene vulkanizam) nalaze uvek na istom mestu ispod kore (pošto se kora ne pomera). A najbitnija razlika je u tome što se Mars, zbog manjih dimenzija i mase od Zemlje, znatno brže hladi. Njegovo jezgro je vremenom postalo mnogo manje fluidno od Zemljinog i skoro je izgubio magnetno polje, tako da njegova atmosfera više nije mogla da bude zaštićena od Sunčevog vetra. Sa druge strane, vulkanska aktivnost se znatno razredila i vulkanski gasovi više nisu mogli da nadoknađuju atmosferu dovoljno efikasno da bi nadomestili ono što Sunčev vetar odnese. Posledica toga je da je atmosferski pritisak stalno padao, uslovi za postojanje tečne vode su se sve više pogoršavali, tečna voda je sve više iščezavala.
Razlog zbog kojeg je Mars pre Zemlje imao povoljne uslove za život (tečnu vodu) doveo je do toga da Mars izgubi uslove za život mnogo pre Zemlje, a to je zbog mnogo bržeg hlađenja Marsa od Zemlje. Međutim, na brojna ključna pitanja ne postoje odgovori. Najvažnije glasi: koliko dugo je Mars imao na svojoj površini stalno prisutnu tečnu vodu? Što je još zanimljivije, u oblasti Eeridanija, na Marsu, na mestu gde je nekada postojalo more tečne vode pronađeni su brojni vulkani formirani pre nekih 3,5 milijardi godina, od kojih su neki eruptirali na dnu drevnog Marsovskog mora.
Danas se smatra da je prvi život na Zemlji nastao na morskom dnu, u blizini podvodnih vulkana, što ovo otkriće čini još uzbudljivijim zato što su ovakvi podvodni vulkani postojali i na Marsu.
Mihajlo Racković
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|
