SVETLOST
Šta može biti brže?
Nezamislivo stanje
Koliko se zna, ništa ne može da se kreće brzinom većom od brzine svetlosti. Ali, za određene neobične čestice, putovanje većom brzinom od svetlosne možda bi moglo da bude moguće…
Prema Teoriji relativnosti Alberta Ajnštajna, brzina svetlosti je ograničavajuća za sve što ima masu, tj. ništa što ima masu ne može se ubrzati preko brzine svetlosti. Jer, ako se ubrzava objekat sa masom, mora mu se dodati energija. A ako bi trebalo da taj objekat krene još brže, treba dodavati sve više energije. To znači, dalje, da sve što ima masu, bez obzira na to kolika je ta masa, zahteva sve više i više energije da bi se došlo do brzine svetlosti.
Svi danas poznati izvori energije su ograničeni i konačni. Možda i Svemir sadrži isključivo ograničenu količinu energije, a to znači da u svemirskom prostoru nema energije kojom bi se nešto s masom ubrzalo do brzine svetlosti. Ovo se odnosi na sve što se može nazvati "običnom masom".
Na drugoj strani, pominju se čestice nazvane tahioni, koje imaju vrstu mase koja je nazvana "imaginarna masa". Mada nema dokaza da tahioni postoje, prema Teoriji relativnosti, njihovo postojanje ne može se isključiti! A ako postoje, tahioni uvek putuju brže od brzine svetlosti i ne mogu se usporiti do ispod brzine svetlosti!
Ove čestice mnogi povezuju sa putovanjem kroz vreme, na šta se često nailazi u knjigamna i filmovima naučne fantastike. S tim u vezi je i pitanje: da li bismo pretpostavljena svojstva tahiona mogli iskoristiti za izradu vremeplova? Za sada, to je samo stvar mašte.
Ako se izuzme Sunce, nama najbliža zvezda udaljena je od nas 4,35 svetlosnih godina. To znači da bismo, ako bismo se kretali brzinom svetlosti, putovali do nje duže od četiri godine. Najdalja dosad otkrivena zvezda nalazi se na 28 milijardi svetlosnih godina i do nje se, brzinom svetlosti, mora putovati isto toliko godina. Na stranu to da, ako bismo došli do te zvezde, nje tamo možda ne bi bilo niti bi ona, ako bi i ostala, bila u prvobitno ustanovljenom obliku. Za utehu, tu je nešto, više kao pretpostavka nego kao stvarnost, što se naziva "crvotočina".
Najjednostavnije rečeno, “crvotočina” je prečica između dve tačke u beskonačnom prostoru. Primenjeno, to bi značilo da, ako je zvezda udaljena 4,5 svetlosnih godina u normalnim uslovima, udaljena je samo nekoliko sati prolaskom kroz “crvotočinu”. Da “crvotočine”, recimo, zaista postoje, one bi omogućile putovanja na velike udaljenosti za veoma malo vremena pa čak i da, za naših života, stignemo do najudaljenijih krajeva svemira. Za sada sve je samo pretpostavka i može se razmišljati o tome kako je to putovati brže od svetlosti. A kako bi to izgledalo i šta bi bilo sa našim telima, to je takođe stvar mašte, piše u naučnom časopisu “The Conversation”.
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|