AERONAUTIKA

Dr Vladica Božić

Kontrolisano kretanje čoveka kroz vazduh

“Avioni” koji su poleteli

Još od davnina ljudi su pokušavali da se kreću kroz vazduh, najčešće oponašajući let ptica. U grčkoj mitologiji se pominju Dedal i Ikar, koji su napravili krila od voska i ptičijeg perja i tako poleteli u nebo. U stvarnosti, izrada naprava sa kojima se čovek mogao kontrolisano kretati kroz vazduh postala je moguća tek u 19. veku, uporedo sa razvojem prvih parnih motora.

Englezi Vilijam Henson i Džon Stringfelou su 1840. godine napravili letelicu sa parnim motorom pod nazivom „Vazdušna parna kočija”, ali ne postoji podatak da li je ona ikada poletela. Ujesen 1884, letelica sa 2 parna motora „žar-ptica”, koju je konstrusao ruski admiral Možajski, uspela je da se nakratko odvoji od zemlje, a zatim je izgubila visinu jer motori nisu bili dovoljno jaki. Francuz Klement Adler konstruisao je letelicu „eol” sa nepokretnim krilima, pokretanu parnim motorom koja je 9. oktobra 1890. preletela 50 m na visini od 20 cm. Adler je  posle nje konstruisao napravu „avion” koja nije poletela, ali je po njoj ostao trajan naziv za letelice sa sopstvenim pogonom.

Nemac Oto Lilijental je, posle proučavanja leta ptica, između 1891. i 1896. počeo da konsturiše  jedrilice-planere sa kojima je sam leteo. Posle više od dve hiljade uspelih letova, pokušao je da na jedrilicu ugradi mali motor od 2 KS, da bi imala sopstveni pogon. Pri jednoj od proba, jedrilica se srušila i on je poginuo. Amerikanci Hiram Maksim, Oktave Šanut i Semjuel Lenli su, u poslednjoj deceniji 19. veka, radili na konstrukcijama letelica sa motornim pogonom.
Braća Rajt, iz Dejtona su, inspirisani Lilijentalovim proučavanjem osnova leta, konstruisali sopstvenu dvokrilnu jedrilicu sa kojom su do 1902. godini izveli hiljade letova iznad peščanih dina u blizini mesta Kiti Houk, u Severnoj Karolini.

Na osnovu iskustva sa njom, napravili su letelicu „flyer I” u koju su ugradili sopstveni benzinski motor sa četiri cilindra, snage 12 KS. To je bio dvokrilac sa dva prednja kormila visine, dva zadnja kormila pravca i dve elise koje su bile lancima povezane sa benzinskim motorom. Pilot je ležao na donjem krilu i upravljao letelicom tako što je konopcima kontrolisao komande. Letelica nije imala točkove, već je kao stajni trap koristila specijalne skije postavljene na šine koje su se mogle okrenuti u pravcu vetra, prilikom poletanja.
U Kiti Houku je, 17. decembra 1903, iako je vreme bilo tmurno i duvao je jak vetar, Orvil Rajt sa tom letelicom poleteo u 10:35, h, ostavši u vazduhu 12 sekundi i preletevši 37 m! Tog dana braća su sa letelicom imali još tri leta, a u najdužem su preleteli 259 m, za 59 sekundi. Oni se u istoriji smatraju prvim uspešno kontrolisanim letovima, a njihova motorna letelica je prihvaćena kao prva uspešna avionska konstrukcija.

Dr Vladica Božić

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"