TEMA BROJA
Oliver Klajn
Kvantni računari / Daleki istok
Pionirski izum sa nanovlaknima
Izgled japanskog kvantnog računara |
Kineski stručnjaci očekuju da će kvantni računari imati vrlo široku primenu i da će doneti napredak na raznim poljima. To se najpre misli na veštačku intelegenciju, mašinsko učenje, naukuo materijalima i biomedicinu. Strategija o nauci i tehnologiji u najmnogoljudnijoj zemlji zasniva se na petogodišnjim planovima. Najviše pažnje se posvećuje enkripciji pošto se veruje da bi kvantni računari mogli da nadvladaju sve dosadašnje metode enkripcije.
U Kini tvrde da su osmislili algoritam koji može da sa malog kvantnog računara dešifruje najnaprednije sisteme enkripcije a što koriste brojne značajne ustanove u svetu. Izvan Kine nemali je broj onih koji ne veruju da je tako moćan algoritam moguć u dogledno vreme. Kina je inače treća država na planeti kojoj je pošlo za rukom da napravi kvantni računar, i to sa komponentama koje je proizvela domaća industrija. Napravila ga je, pre dve godine, kompanija „Oridžin“. Naziv računara je vujuan kvantum. Ima superprovodnički čip i 24 kjubita i već je prodat anonimnom kupcu. Pre vujuana je bilo moćnih računara, ali su oni bili namenjeni samo uskom krugu naučnika. U pripremi je novija verzija koja se zove vukong.
Posle vujuana pojaviće se Zu Čongži kvantni računar, nazvan po velikom astronomu, matematičaru i pronalazaču iz 5. veka. Rade se dve verzije. Najnovija, iz maja 2023, poseduje čip sa 176 kjubita. Napravljen je u Centru za kvantne informacije i kvantnu fiziku Kineske akademije nauka. Do unapređenja prvobitne verzije sa 66 kjubita došlo se izmenom kontrolnog interfejsa. Ovaj računar u stanju je da obavlja zadatke više miliona puta brže od najjačih superračunara! Platforma je dostupna onim korisnicima iz sveta koji mogu da mu pristupaju iz daljine. Mogu da se vrše kvantno programiranje i razni eksperimenti kao i da se istražuju nove aplikacije. U planu je da se u bliskoj budućnosti poveže više kvantnih računara ovog tipa i jačine.
Vukong kvantni računar |
U Kini je, do prošle godine, prijavljeno više od 900 patenata za aplikacije u ovoj oblasti što je znatno više nego u Japanu - ali i dvostruko manje u odnosu na SAD. Jedan od ciljeva ove azijske države je dostizanje kvantne nadmoći, što podrazumeva rešavanje onih problema koje klasični računari nisu u stanju da obave. Otuda su na Univerzitetu za nauku i tehnologiju iz Hefeja, u istočnoj provinciji Anhui, još 2020. napravili računar koji se zasniva na elementarnim česticama - fotonima. Nosi naziv điužang. U ovom slučaju je inspiracija bio drevni tekst o matematici “Devet poglavlja o matematičkoj umetnosti” ili “Điužang suanšu”. Taj računar je, primera radi, rešio Gausovo bozonsko uzrokovanje za nešto više od tri minuta!
Napredni institut za računarske nauke u Kobeu |
U pomenutom računaru laser je podeljen na 13 delova jednakog intenziteta koji obasjavaju kristale neorganskog jedinjenja kalijum-titanil-fosfata, a što rezultira sa 25 koherentnih kvantnih stanja. Iza projekta stoji Pan Jianvei koga inače nazivaju “ocem kineskog kvantnog programa”. Reč je o kvantnom fizičaru, profesoru na Univerzitetu za nauku i tehnologiju iz Hefeja, jednom od najmlađih akademika u istoriji Kine. Sa timom stručnjaka, predstavio je treću verziju điužanga koja je nadmašila svoju prethodnu varijantu milion puta, što se tiče brzine računanja.
Japanski kvantni računar |
Na drugoj strani postoji kritičko gledište prema kojem kvantni računari zasad nisu postigli dovoljno kada je reč o rešavanju suštinskih problema dok bozonsko uzrokovanje nema veliki značaj, osim primene u kriptografiji. Otuda će, u dogledno vreme, više pažnje biti usmereno na konkretnu primenu a ne na dostizanje rekorda u brzini. Eksperti koji stoje iza điužanga ističu da će biti potrebno još dosta truda da bi on postao univerzalni kvantni računar.
Elektronsko kolo kvantnog računara koje je razvio Univerzitet u Tokiju
Zu Čongži kvantni računar |
Uz pomoć “oblaka”
Japanci su takođe dali značajan doprinos u osmišljavanju konfiguracija za kvantne računare. Naučna institucija u kojoj radi više od tri hiljade stručnjaka je Riken. Reč je o institutu koji postoji više od jednog veka a sedište mu je u gradu Vako, kraj Tokija. U Rikenu posebnu pažnju posvećuju računarstvu. Pre dve godine pokrenuli su Centar za kvantne računare. Tu je i „Fudžica“, širom sveta poznati koncern koji se bavi informacionim tehnologijama i koji poseduje kvantnu laboratoriju. Saradnja ove dve institucije, uz dva istaknuta nacionalna instituta, Univerzitet u Osaki i Državnu kompaniju za telekomunikacije rezultirala je nastankom prvog japanskog kvantnog računara. Njemu će se uskoro pristupati putem takozvanog računarstva u oblaku (cloud).
Prikaz sistema sa nanovlaknom |
Procesor kvantnog računara Zu Čongži
|
Japanski kvantni računar ima dvodimenzionalna integrisana kola i 64 kjubita. Još uvek nije dopuštena komercijalna upotreba čitavog sistema. Veruje sa de će u budućnosti biti omogućen pristup korisnicima i izvan Japana. Pre dva meseca, isti stručnjaci sastavili su i drugi računar ove vrste (64 kjubita). Inače, širom Zemlje izlazećeg sunca biće uspostavljena četiri centra za kvantna istraživanja. Planovi japanskih vlasti su da se dostigne deset miliona korisnika kvantnih računara u državi do 2030. i da se, uz pomoć ove tehnologije, ostvari nagli napredak u mnogim oblastima rada i istraživanja. Za tu namenu osnovan je Komitet za kvantno računarstvo koji čine 24 kompanije. U Tokiju, na Univerzitetu Vaseda, napravljen je rezonator nanoqt, jedinstven po nanovlaknima. Njegovi izumitelji tvrde da može da dostigne čak deset hiljada kjubita.
Oliver Klajn
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|