Jedna vrsta mlečike koja živi u tropskim predelima (Hura Crepitans) u svakom svom delu sadrži otrovne komponente. Seme ovog drvete eksplodira toliko jako da može da povredi životinje i ljude koji mu se nađu u blizini. Zbog ovog neobičnog svojstva nazivaju ga i “drvo dinamit”.
Na bagremovom drvetu žive i njegovim sokovima se hrane mravi koji ga čuvaju od drugih bića u prirodi, recimo biljojeda. Na taj način mravi dobijaju kvalitetnu hranu, a drvo svoje “lične” čuvare.
Novootkrivena vrsta palminog drveta mora da uvene da bi se razmnožavala. Ovo drveće troši mnogo energije da bi privuklo oprašivače, a umire vrlo brzo nakon razvoja plodova. Deblo je visoko oko 18 m, a široko oko 5 m. Njegovo lišće raste tako da formira oblik piramide.
Drveće spada u najstarije žive organizme na planeti. U Švedskoj postoji jela koja potiče iz ledenog doba. Tajna dugovečnosti ovog drveta je u njenoj sposobnosti da klonira samu sebe. Kada deblo izumre, odmah izraste novo, tako da je u suštini najstariji deo ove jele njen koren.
A na Siciliji živi najstarije kestenovo drvo na svetu, sa širinom stabla koja iznosi 58 m.
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja "Novinarnica"