NIKOLA TESLA

Vladimir Jelenković

Najznačajniji trenuci u životu Nikole Tesle

I bi svetlo...

Nikola Tesla je u svom životu doživeo bezbroj velikih trenutaka. Iako je za svoj pronalazački rad i ogroman doprinos razvoju tehnologije njegovog doba dobio veliki broj priznanja, počasnih doktorata najvećih svetskih univerziteta, ordenja i diploma, a brojne naučne institucije i društva sa velikim uvažavanjem su ga primali u svoje redove kao počasnog člana, ostao je skroman i nenametljiv. Nije žudeo za nagradama bilo koje vrste i verovatno je daleko više uzbuđenja i ogromnog zadovoljstva doživljavao u trenucima velikih otkrića i novih rešenja do kojih je dolazio eksperimentišući u svojim laboratorijama

Otkriće obrtnog magnetnog polja

Prvi veliki trenutak u njegovom životu desio se 1892. godine u Budimpešti, kada je otkrio obrtno magnetno polje i ostvario svoj san o sili koja će pokretati elektromotore bez četkica i komutatora. Samo godinu dana kasnije napraviće u Strazburu svoj prvi indukcioni motor, ali tada niko neće razumeti veličinu ovog izuma, koji će uskoro promeniti svet.

Prvo zaposlenje u Njujorku

Sledeći veliki događaj u Teslinom životu desiće se već prilikom njegovog dolaska u Ameriku, 1884. godine. Posle dve godine provedene u Edisonovoj kontinentalnoj kompaniji u Parizu i Strazburu, zaposliće se u Edisonovoj kompaniji u Njujorku i upoznati tada najslavnijeg američkog pronalazača.
I posle mnogo godina od trenutka kada se sreo sa Tomasom Alvom Edisonom, koji će ubrzo postati njegov najžešći protivnik u čuvenom „Ratu struja“, Tesla sa poštovanjem piše o svom najvećem konkurentu: „Susret sa Edisonom je događaj koji mi je ostao u prijatnom sećanju. Bio sam zadivljen ovim izvanrednim čovekom koji je, bez preimućstava u mladosti i naučnog obrazovanja, toliko toga postigao. Ja sam izučavao dvanaest jezika, proučavao književnost i umetnost i proveo najbolje godine svog života u bibliotekama, čitajući  razne knjige koje bi mi došle pod ruku, od Njutnovih Principa do romana Pola de Koka, a smatrao sam da sam najveći deo svog života uludo potrošio. Međutim, nije mi trebalo mnogo vremena da shvatim da je to ono najbolje što sam mogao da učinim.“
Nažalost, razočarenje koje će doživeti u ličnom odnosu sa Edisonom, uz činjenicu da je radio za čoveka koji je bio stravstveni zagovornik korišćenja jednosmerne struje i pokazao apsolutno nerazumevanje za Tesline ideje o svim mogućim prednostima upotrebe naizmenične struje, svakako je umanjilo Teslino zadovoljstvo što se sa samo 28 godina našao u tada najpoznatijoj svetskoj kompaniji u oblasti elektrotehnike.

Prva patentna zaštita indukcionog motora
i sistema polifaznih naizmeničnih struja

Početak Tesline svetske slave započinje 1. maja 1888. godine, kada mu je Patentni zavod SAD odobrio sedam patenata koji zapravo predstavljaju temelj druge industrijske revolucije. Od tada, pa sve do danas, Teslini indukcioni motori naizmenične struje pokreću svetsku industriju, a njegov sistem proizvodnje, prenosa i razvođenja električne energije i posle toliko godina osvetljava i poslednji kutak naše planete.
Neposrednog posle toga, 16. maja 1888. godine, Tesla je na Američkom institutu elektroinženjera u Njujorku održao predavanje pod nazivom „Novi sistem motora i transformatora naizmenične struje”,  a Džordž Vestinghaus je odmah otkupio Tesline patente u oblasti polifaznih struja, jer je u njima video rešenje za probleme koji su se javljali pri korišćenju jednosmerne struje.
Tokom narednih godina Tesla i Vestighaus ostvarili su savršeno partnerstvo, uz obostrano uvažavanje i podršku. Tesla je na izuzetan način iskazao svoje divljenje prema čoveku koji je prvi razumeo njegove ideje o primeni sistema polifaznih naizmeničnih struja: „Džordž Vestinghaus je za mene bio jedini čovek na svetu koji je u datim okolnostima mogao da preuzme moj sistem naizmeničnih struja i da dobije bitku protiv predrasuda i moći novca. On je bio veličanstveni pionir, jedan od istinskih svetskih plemića kojim se Amerika može ponositi i kome svet duguje beskrajnu zahvalnost.“

Američko državljanstvo

Dobijanje američkog državljanstva 30. jula 1891. godine jeste čin na koji će Tesla biti posebno ponosan do kraja svog života. |
O tome, između ostalog, svedoči i deo Teslinog pisma koje je 27. januara 1893. godine uputio Džonu Fosteru, državnom sekretaru SAD, u kome potvrđuje prijem diplome i ordena Svetog Save Kraljevine Srbije koji su mu iz Beograda poslati u Ameriku: „Pričinjava mi veliko zadovoljstvo pomisao da je priznanje koje sam dobio za svoj rad živeći ovde u  najprosvećenijoj  državi, čije državljanstvo smatram svojom privilegijom, našlo svoj odjek u toj dalekoj zemlji koja će mi uvek biti draga.“

Čudesna 1892.

Ukoliko među mnogobrojnim značajnim događajima treba odabrati one koji su Tesli doneli najveću radost i priznanja, onda su to svakako događaji koji su se odigrali tokom 1892. i 1893. godine.
Upravo na samom početku te 1892. godine Tesla kreće na put ka svetskoj slavi koji će započeti njegovim predavanjima održanim 3. februara 1892. na Institutu elektroinženjera u Londonu  i 4. februara 1892. na Kraljevskom institutu u Londonu. To predavanje, pod nazivom „Eksperimenti sa naizmeničnim strujama visokog potencijala i visoke frekvencije“, ponoviće nešto kasnije i u Parizu, pred Francuskim društvom za fiziku i Međunarodnim francuskim društvom električara.
U ovim predavanjima Tesla zapravo izlaže rezultate svojih dvogodišnjih istraživanja pojava pražnjenja u vakuumskim cevima i cevima sa razređenim gasom, kao i karakteristike i načine konstrukcije pogodnog izvora za izazivanje pražnjenja. Naime, Tesla uglavnom uspeva da do 1890. godine zaokruži svoj rad u oblasti elektroenergetike i od tada počinje svoja intenzivna istraživanja u oblasti struja visokih napona i visokih frekvencija. Na početku, visokofrekventne struje je koristio prevashodno radi proizvodnje svetlosti, a rezultate je prvi put predstavio pred Američkim institutom elektroinženjera na Kolumbija koledžu u Njujorku, 20. maja 1891. godine, u predavanju „Eksperimenti sa naizmeničnim strujama vrlo visoke frekvencije i njihova primena u veštačkom osvetljenju”. U to vreme u Velikoj Britaniji rade naučnici koji se bave analizom osobina gasova i pojava pražnjenja u gasnim cevima. Da bi ova istraživanja mogla uspešno da se obavljaju bilo je neophodno obezbediti adekvatan uređaj koji bi poslužio kao izvor za generisanje struja za pobuđivanje gasa i izazivanje pražnjenja. Tesla je 1891. godine upravo stvorio takav uređaj, danas poznat kao „Teslin kalem“, i time privukao ogromnu pažnju naučnika, posebno britanskih.

Zahvaljujući brojnim člancima, objavljenim u eminentnim američkim i britanskim naučnim časopisima, interesovanje za Teslina najnovija istraživanja dostiže vrhunac. Sam Tesla priseća se tih trenutaka u svojoj autobiografiji 1919. godine: “Kada su moje cevi prvi put prikazane javnosti, ljudi su ih posmatrali u čudu koje se ne može opisati. Sa svih strana sveta primao sam hitne pozive i mnogobrojne počasti, a često su mi davane i laskave ponude, koje sam odbijao.  Međutim, 1892. godine, pozivi koji su mi stizali postali su neodoljivi i ja se uputih u London gde sam održao predavanje na Institutu elektroinženjera. Namera mi je bila da odmah odem za Pariz zbog slične obaveze, ali je ser Džejms Djuar insistirao da se pojavim pred Kraljevskim institutom. Bio sam odlučan čovek, međutim, lako sam pokleknuo pred moćnim argumentima ovog velikog Škota. On me gurnu u stolicu i nasu mi pola čaše neke divne tečnosti smeđkaste boje koja je svetlucala prelivajući se u svim tonovima duginih boja, a imala je ukus pića bogova. ‘Eto,’ reče on, ‘sediš u Faradejevoj stolici i pijuckaš viski koji je i on pio.’ Ovo je bio doživljaj koji čovek samo može poželeti, iz oba ta razloga. Sledeće večeri, održao sam demonstraciju pred tom institucijom. Kad završih, lord Rejli se obrati prisutnima, a njegove velikodušne reči označile su početak mojih prvih napora na ovom planu… Do tog trenutka nije mi uopšte padalo na pamet da imam bilo kakav poseban dar za otkrića; međutim, to je izjavio lord Rejli, koga sam uvek smatrao za idealnog naučnika, pa ako je to tako, zaključio sam da treba da se usredsredim na neku veliku ideju.”

I zaista, osim Lorda Džona Vilijema Rejlija, profesora eksperimentalne fizike na Kembridžu, potom profesora prirodne filozofije na Kraljevskom institutu i dobitnika Nobelove nagrade za fiziku 1904. godine za otkriće inertnog gasa argona, među naučnicima koji su organizovali Teslina predavanja u Londonu, bila su najznačajnija imena tadašnje nauke: Lord Kelvin (Lord Vilijem Tomson), Ser Džejms Djuar, Ser Vilijam Kruks i Vilijem Ajrton. Svi oni bili su aktivno uključeni u rad vodećih naučnih i kulturnih institucija Velike Britanije: Kraljevskog društva, Kraljevskog instituta, Britanskog udruženja za unapređenje nauke i Instituta elektroinženjera.
Susret sa britanskim, a kasnije i sa francuskim naučnicima i njihova bezrezervna podrška ohrabrili su Teslu da po povratku u Ameriku nastavi eksperimente sa strujama visokih frekvencija.
Ogroman publicitet koji je dobio zahvaljujući novim otkrićima i izuzetan uspeh njegovih evropskih predavanja, imali su i veliki odjek u Srbiji. Zato samo tri ipo meseca kasnije, na poziv delegacija beogradske opštine i Inženjerskog udruženja, 1. juna u večernjim časovima Tesla dolazi prvi i jedini put u Beograd. Njegov jednodnevni boravak u prestonici Kraljevine Srbije biće ispunjen do poslednjeg trenutka brojnim susretima i događajima koji su priređeni u čast velikog svetskog naučnika srpskog porekla. Prijem kod kralja Aleksandra I Obrenovića, susret sa srpskim ministrima, odbornicima beogradske opštine, profesorima Velike škole i prosvetnih zavoda, predavanje koje je održao univerzitetskoj omladini u Palati Miše Anastasijevića, obilazak Narodnog muzeja i Kalemegdana, kao i nezaboravni banket uz prisustvo najuglednijih predstavnika srpske državne i intelektualne elite i njihove nadahnute zdravice voljenom i slavom ovenčanom gostu, obeležili su ovaj jedinstveni dan u Teslinom životu.

Njegova poseta srpskoj prestonici značajno je uticala na to da Srbija bude jedna od prvih zemalja u Evropi koja će izgradnjom hidrocentrale u gradu Užicu 1900, samo četiri godine posle puštanja u rad prve svetske hidrocentrale na Nijagari, započeti elektrifikaciju zemlje zasnovanu na Teslinom polifaznom sistemu naizmeničnih struja.  

Svetska izložba u Čikagu

Još se nisu ni slegli snažni utisci koje je poneo sa svoje evropske turneje i posete svojim sunarodnicima u Beogradu, a Tesla je već morao da zajedno sa Džordžom Vestinghausom započne opsežne pripreme za nastup na Svetskoj izložbi u Čikagu.
Povodom obeležavanja proslave 400. godišnjice od Kolumbovog otkrića Amerike, u Čikagu je 1893. godine planirana prva električna svetska izložba. Za osvetljavanja svih izložbenih paviljona prijavile su se dve kompanije: Dženeral elektrik, koja je u međuvremenu preuzela Edisonovu kompaniju, i Vestighaus. Cena koju je Dženeral elektrik ponudio bila je milion dolara. Najveći troškovi odnosili su se na bakarne provodnike koji bi se koristili za prenos jednosmerne struje. Upola manjom ponudom, Vestinghausova kompanija je nadmoćno odnela pobedu u nadmetanju za realizaciju ovog istorijskog projekta.

Svetsku izložbu, koja je najavljena kao „Svet sutrašnjice“, 1. maja 1893. godine svečano je otvorio tadašnji američki predsednik Grover Klivlend. Sve električne potrošače napajalo je oko devet megavata električne energije iz 12 Teslinih dvofaznih generatora smeštenih na samoj izložbi, svaki snage od 1000 konjskih snaga i frekvencije 60 Hz. Stotine hiljada lampi osvetlile su ceo izložbeni prostor sa kompleksom zgrada i parkova, tada nazvanim “Grad svetla”. Posle ovog, za ono vreme veličanstvenog prizora, sve je postalo jasno. Budućnost elektrike očigledno je počivala na naizmeničnoj struji, a sve zasluge za to poneli su Nikola Tesla i Džordž Vestinghaus. U velikoj “Električnoj hali” Tesla je demonstrirao svoj polifazni sistem proizvodnje i prenosa naizmenične struje, a najposećeniji eksponat na izložbi bio je njegov čudesni model “Teslinog Kolumbovog jajeta”, kojim je na neobičan način demonstrirao dejstvo sile ostvarene zahvaljujući njegovom životnom otkriću - obrtnom magnetnom polju. Ovu izložbu iskoristio je i da demonstrira rezultate svojih najnovijih istraživanja vršeći eksperimente sa visokofrekventnim strujama koje je propuštao kroz telo ili koristio za paljenje izloženih vakuumskih cevi.

Osim izlagačkih aktivnosti, Tesla je imao prilike i da 25. avgusta 1893. godine održi važno naučno predavanje “O mehaničkim i elektromehaničkim oscilatorima” na Elektrotehničkom kongresu, organizovanom u jednoj od hala čikaške izložbe. Ovo predavanje Tesla nije publikovao, niti ga je sačuvao u rukopisu. Vrlo je verovatno da je izgorelo u požaru koji je 13. marta 1895. godine zahvatio negovu laboratoriju u Njujorku. Ipak, zahvaljujući Teslinom prijatelju Tomasu Komefordu Martinu, novinaru i publicisti, u tadašnjoj štampi objavljen je detaljan prikaz ovog predavanja i svih eksperimenata koje je tom prilikom Tesla izveo pred učesnicima kongresa.
Svetska izložba u Čikagu trajala je punih 6 meseci, do 30. oktobra 1893. godine, a dvadeset sedam miliona posetilaca bili su svedoci pobede Teslinih izuma u „Ratu struja“. I ne samo to. Kada je 1890. godine aktuelizovano pitanje iskorišćenja energetskog potencijala reke Nijagare, formirana je Međunarodna komisija za Nijagarine vodopade, koja je trebalo da radi na izboru najboljeg sistema za proizvodnju, prenos i razvođenje električne energije. Podstaknuta uspešnom primenom Teslinog polifaznog sistema 1891. godine u mestu Teljurid, u Koloradu, SAD, i u Nemačkoj, od Laufena do Frankfurta, ova komisija donela je konačnu odluku oktobra 1893. godine, posebno ohrabrena velikim uspehom Teslinog sistema demonstriranog na Svetskoj izložbi. Tako su prihvaćene ponude kompanija koje su predložile upotrebu Teslinog polifaznog sistema: Westinghouse Electric and Manufacturing Company za primenu proizvodnog sistema sa tri dvofazna generatora i General Electric Company za prenosni i disributivni trofazni sistem.

Prva svetska hidrocentrala na Nijagari

Nije trebalo dugo čekati na još jedan veličanstveni trenutak u Teslinom životu. Njegov polifazni sistem naizmeničnih struja krunisan je gradnjom prve velike svetske hidrocentrale na reci Nijagari koja je započela odmah po završetku Svetske izložbe u Čikagu. Prvi kilovati iz tzv. Adamsove centrale, sagrađene na samoj granici Kanade i SAD, potekli su 26. avgusta 1895, a zvanično je puštena u rad u noći između 15. i 16. novembra 1896. godine. Prvi prenos električne energije ostvaren je sa Nijagare, na kanadskoj strani, do američkog grada Bafala, udaljenog 32 km.

Na svečanosti, koja je povodom početka rada ove hidrocentrale održana 12. januara 1897. godine, Nikola Tesla je održao čuveni govor u kome je između ostalog rekao: “Imamo mnoge spomenike prošlih vremena, imamo dvorce i piramide, hramove Grčke i katedrale hrišćanskog sveta. U njima je ovaploćena snaga ljudi, veličina nacija, ljubav prema umetnosti i predanost religiji. Ovaj spomenik na Nijagari, pak, ima nešto svoje osobeno, u većem skladu sa našim današnjim mišljenjem i htenjima. To je spomenik dostojan našeg doba nauke, istinski spomenik prosvetiteljstva i mira. On označava početak uprezanja prirodnih sila u službu čoveka, ukidanje primitivnih metoda, izbavljanje miliona iz oskudice i patnje.“

Umetnost teleautomatike

O Teslinim izumima do danas su napisani čitavi tomovi knjiga, naučnih radova i članaka. Objavljena su brojna dela u kojima su istraživači najrazličitijih profesija i usmerenja nastojali da proniknu u suštinu njegove neobične prirode, izuzetne intuitivne snage i retko maštovitog uma, kao i u nesvakidašnji način života, vrlo često ispunjen odricanjima od ovozemaljskih zadovoljstava i materijalne koristi zarad potpune posvećenosti najsvetijem istraživačkom cilju koji je sebi postavio - savladavanju sila prirode na dobrobit čitavog čovečanstva. Svoju nesebičnost i plemenitost svojih ciljeva možda je najlepše i najjednostavnije objasnio u svom čuvenom predavanju „Umetnost teleautomatike“, koje je održao pred članovima „Poslovnog kluba“ u Čikagu 13. maja 1899. godine:
„Naš rad, da bi bio najbolji moguć, mora biti poput rada onoga koji sadi – za budućnost! I pun samoodricanja i plemenitosti cilja. Njegova nagrada, kada ona konačno stigne, time je još slađa jer je dugo odlagana. Sebični instinkti i želje, prepreka su svakom boljem razvoju u Prirodi“.

Edisonova medalja kao kruna
među prestižnim odličjima i priznanjima

U toku života Nikola Tesla je dobio veliki broj značajnih priznanja. U zbirci Muzeja Nikole Tesle u Beogradu nalazi se 56 takvih priznanja među kojima su diplome koje su pratile odlikovanja i medalje, povelje počasnih doktorata, kao i diplome akademija nauka, stručnih udruženja i različitih društava.
Srpska kraljevska akademija, jedna od institucija svakako posebno značajna samom Tesli, veoma rano je shvatila veličinu njegovog dela i još 22. februara 1894. godine proglasila ga za svog dopisnog člana. Tome je u velikoj meri doprinela i jedina Teslina poseta Beogradu, učinjena nepune dve godine ranije, 2. juna 1892. godine.
Tokom života Tesla je odlikovan šest puta. Primio je tri prestižne medalje iz oblasti elektrotehnike, Zlatnu medalju Eliota Kresona Frenklinovog instituta, Medalju Džona Skota grada Filadelfije, kao i Zlatnu medalju Tomasa Edisona Američkog instituta elektroinženjera. koja među svim dobijenim priznanjima svakako zauzima posebno mesto.
| Prilikom dodele Edisonove medalje Tesli, 18. maja 1917. godine, Bernar Artur Berend (1875 – 1932), Teslin prijatelj i jedan od prvih elektroinženjera koji su shvatili svu veličinu njegovog polifaznog sistema naizmeničnih struja i indukcionog motora, kao član Američkog instituta elektroinženjera i Odbora za Edisonovu medalju, održao je jedan od najlepših govora posvećenih Teslinom genijalnom delu:
„Dužno priznanje ili čak nabrajanje rezultata pronalazaka g. Tesle u ovom trenutku nije ni potrebno ni poželjno. Za sve postoji pravo vreme. Dovoljno će biti ako kažemo da kada bismo isključili iz naše industrije rezultate rada g. Tesle, svi točkovi te industrije bi prestali da rade, naša električna kola i vozovi bi stali, naši gradovi bili bi u mraku, naše fabrike mrtve i beskorisne, Da, njegov rad je od tako dalekosežnog značaja da je postao osnova svake industrije... Njegovo ime obeležava epohu u napretku nauke o elektricitetu. Iz njegovog rada proizašla je revolucija u elektrotehnici.“

Jubilarni 75. rođendan

Iako je poslednjih nekoliko decenija svog života bio van ogromnog interesovanja naučne i najšire svetske javnosti  kakvo mu je ukazivano krajem devetnaestog i prvih nekoliko godina dvadesetog veka, Tesla se ponovo našao u fokusu pažnje povodom obeležavanja svog velikog životnog jubileja - 75. rođendana i doživeo velika priznanja za celokupno delo koje je podario čitavom čovečanstvu.
Čuveni američki magazin „Tajm“ objavio je Teslin portret na naslovnoj strani svog broja od 20. jula 1931. godine. Osim toga, posvetio mu je i poseban članak podsećajući na veliki značaj njegovih pronalazaka  u svetskim razmerama.
U isto vreme, preko 70 najznačajnijih svetskih naučnika, Nobelovaca, profesora univerziteta, inženjera, industrijalaca, umetnika i političara uputilo je velikom naučniku i pronalazaču tople i iskrene čestitke povodom njegovog jubilarnog rođendana. Sakupljene u posebnu knjigu zahvaljujući novinaru i publicisti Kenetu Sviziju, ove čestitke predstavljale su poseban dar za Teslu o čemu svedoči i činjenica da ih je kao posebnu dragocenost čuvao u svom ličnom sefu u hotelu Njujorker sve do smrti 1943. godine.

Nedosanjani san

Nažalost, najsvetliji trenutak u svom životu Tesla nikada nije dočekao.
“Ne želim da nekim ljubomornim i uskogrudim pojedincima pružim zadovoljstvo da misle da su osujetili moje napore. Ti ljudi za mene ne znače ništa više od mikroba jedne pogane bolesti. Moj projekat sprečili su zakoni prirode. Svet nije bio spreman za njega. Bio je suviše daleko ispred svog vremena. Ali isti zakoni će na kraju prevladati i on će doživeti trijumfalan uspeh.”

Ovako je Tesla objasnio razloge zašto njegov životni san o „Svetskom sistemu bežičnog prenosa”, nije postao stvarnost. I bio je potpuno u pravu. Čovečanstvo tek danas može da razume njegove vizionarske ideje i konkretnu svrhu danas nadaleko čuvene „Svetske stanice”, prepoznatljive po čuvenoj „Kuli Vordenklif” ili „Teslinom tornju na Long Ajlendu”, kako se najčešće naziva simbol Teslinog projekta koji je pre više od jednog veka našu planetu mogao da uvede u doba globalnih komunikacija, daleko pre pojave Interneta, mobilne telefonije i svih drugih telekomunikacionih sistema koji su tek danas postali deo naše svakodnevice.
Edvin Hauard Armstrong, uvaženi profesor Univerziteta Kolumbija, elektro inženjer i pronalazač FM radija, izjavio je jedno prilikom: “Verujem da će svet još dugo morati da čeka na ličnost koja će moći da se uporedi sa Nikolom Teslom i njegovim doprinosom i imaginacijom”. Da je to zaista tako svedoči i veliki broj umetnika, slikara, vajara, kompozitora, filmskih, televizijskih i dramskih stvaralaca koji i danas, više od osam decenija posle Tesline smrti, pronalaze snažnu inspiraciju u njegovom životnom putu i celokupnom stvaralaštvu.
Jednostavan i u isto vreme jedinstveni genije, svoje najznačajnije izume stvorio je krajem 19. veka, njihova primena obeležila je 20. vek, a njegova vizionarska rešenja i pionirski koraci koje je pre više od jednog veka načinio u domenu daljinskog upravljanja, radio tehnike, visokofrekventnih struja i bežičnih tehnologija tek danas imaju svoju punu primenu. Tako je svojim epohalnim delom Nikola Tesla spojio tri veka i dva milenijuma i svrstao se u plejadu pravih, autentičnih renesansnih ličnosti koje će čovečanstvo, bez obzira na nove ideje i naučne prodore koje će doneti budućnost, večito pamtiti kao ljude koji su svojim humanim vizijama i univerzalno vrednim delom promenili svet.
Priču o Tesli možda je na najlepši i najjednostavniji način zaokružio Teslin prijatelj i veliki poštovalac, Bernar Artur Berend, parafrazirajući stihove poznatog engleskog pesnika Aleksandra Poupa posvećene Njutnu:
Priroda i njeni zakoni kriju se u noći;
Bog reče, „Neka bude Tesla“, i svuda bi svetlo.

Vladimir Jelenković

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"