VINOVA LOZA

Dubravka Marić

Potraga za starim autohtonim sortama

Prokupac pre svih drugih

Autohtone sorte vinove loze su važne za svaku vinogradarsku zemlju jer svedoče o njenoj vinogradarskoj tradiciji i pomažu joj da izgradi vinski identitet. Srbija je mala vinogradarska zemlja koja taj identitet ne može da gradi na internacionalnim sortama. Ona mora da se izdvoji autentičnošću i kvalitetom koji se podrazumeva, a za to su važne autohtone sorte. Rezultati koji su postignuti sa vinima prokupca, potvrđuju ovaj stav.

U Galeriji SANU je, tokom novembra, održana multidisciplinarna izložba pod naslovom „Vinski letopis Srbije.“ Izložba je bila svojevrsno putovanje kroz istoriju gajenja, konzumiranja i spravljanja vina na teritoriji naše zemlje, od gvozdenog doba do prve polovine 20. veka. Osim istorijskog nasleđa, prikazani su i rezultati savremenih genomskih istraživanja autohtonih sorti na tlu Srbije. Od ideje o izložbi do njene realizacije prošlo je godinu dana.
„Ideja za organizovanje izložbe ‘Vinski letopis Srbije’ je proistekla iz rezultata istraživanja autohtonog fonda vinove loze u Srbiji i rezultata analize uzoraka sorti vinove loze iz Volnijevog herbarijuma, starog više od dve stotine godina - tako da smo, pored vrednih arheoloških eksponata, starih originalnih dokumenata, naučno zasnovanih istorijskih činjenica i Volnijevog herbarijuma, prikazali i rezultate genetičkih istraživanja starih sorti u Srbiji primenom najsavremenijih molekularnih metoda“, objasnila je prof. dr Slavica Todić, sa Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu, koja je, uz Željka Tomanovića, dopisnog člana SANU, dr Aleksandra Fotića sa Filozofskog fakulteta u Beogradu, dr Miroslava Nikolića iz Instituta za multidisciplinarna istraživanja u Beogradu, dr Milicu Rat sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu i novinara Tomislava Ivanovića, bila jedan od autora ove izložbe.

„U vinarstvu je dobro da vinsku priču gradite na vinima od autohtonih sorti, da pokažete da kao zemlja imate vinsku tradiciju. Na taj način skrećete paznju vinske publike. I najpoznatije vinske regije su svoj identitet gradile na nekoj sorti koja je poslala sinonim za tu regiju. Mada, globalizacija nije zaobišla ni vinski sektor. To se posebno ogleda u sortimentu pa, iako danas postoji  od šest do osam hiljada sorti vinove loze, polovinu od ukupne površine pod vinogradima u svetu zauzelo je svega 15 sorti. I naravno da, vremenom, dolazi do genetičke erozije, i da se gubi na genetičkom diverzitetu“, ukazala je profesorka Todić na predavanju pod naslovom „O prepoznavanju srpskih autohtonih sorti: ampelografski pristup u 19. veku i genetički pristup u 21. veku”, održanom dan pre otvaranja same izložbe.

 Jedanaest novih genetičkih profila

Projekat „Valorizacija genetskih resursa vinove loze u Srbiji: genomski pristup za vinogradarstvo 21. veka“, koji je finansiralo Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva, povezao je istraživače sa Biološkog fakulteta, Poljoprivrednog fakulteta i Instituta za multidisciplinarna istraživanja Univerziteta u Beogradu, sa Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, kao i grupu istraživača Instituta za vino i vinovu lozu španske pokrajine La Rioha, i dr Miodraga Grbića, profesora genomike na Univerzitetu Zapadni Ontario u Kanadi.

„Naš osnovni cilj bio je da, primenom molekularnih markera, izvršimo karakterizaciju starih sorti širom Srbije i da utvrdimo šta je to što je zaista poteklo sa ovih prostora, pa smo krenuli u obilazak naših tradicionalnih vinogradarskih regija. Obišli smo Srem i Banat, Šumadiju, Negotinsku krajinu, a na jugu područje od Župe do Toplice. Prikupljali smo uzorke starih sorti vinove loze“, istakla je prof. dr Slavica Todić, sa Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Nakon izdvajanja DNK i analize putem molekularnih markera, utvrđeno je 60 različitih genetičkih profila, od kojih 11 predstavljaju nove genotipove. Prikazana je i genetička srodnost između ispitivanih genetičkih profila. Utvrđeni su roditeljski parovi za sortu žilavku, krkošiju, krivaju, kevedinku, stanušinu, kao i za dva novootkrivena genetička profila.
„Velika je verovatnoća da upravo ti genetički profili predstavljaju stare srpske sorte, koje se sada samo sporadično mogu naći po zapuštenim srpskim vinogradima, starim međama, i da su one danas praktično na ivici egzistencije“, ocenila je profesorka Todić. Autohtone sorte su veliko nacionalno blago jedne zemlje u genetičkom smislu. Vekovima su prisutne na određenom prostoru, opstale su do danas i predstavljaju bogat izvor vrednih osobina, značajnih za selekcioni rad. To je dodatni razlog da budu prenete u kolekcione zasade i sačuvane.

Volnijev herbarijum pred publikom         

Posetioci izložbe su imali priliku da u elektronskoj formi prelistaju Volnijev herbarijum i da tako prošetaju kroz sortiment koji bio zastupljen u vinogradima Fruške Gore i okoline, pre više od dve stotine godina. U herbarijumu se, pored presovanih biljnih delova, nalaze i herbarske etikete. Na njima su navedeni naziv sorte na srpskom jeziku, opis sorte, ime vlasnika i lokacija vinograda, a mestimično i podaci o buretu u kome se čuvalo vino, kvalitet drveta i slično. Volnijev herbarijum, koji je druga najstarija ampelografska kolekcija u svetu, bio je i centralna tačka izložbe „Vinski letopis Srbije“.
 Na predavanju koje je prethodilo izložbi, dr Aleksandar Fotić sa Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu je rekao da o poreklu srpskih autohtonih sorti vinove loze znamo veoma malo, da je literatura oskudna, da je često nastajala na nesigurnim podacima i da je ponekad opterećena mitovima, a da arhivskih dokumenata pre filokserne krize, do koje je došlo u drugoj polovini 19. skoro da nema.

„Saznanja o vinskim sortama su sticana u nekoliko krupnih i značajnih koraka ili razdoblja. Na teritoriji današnje Vojvodine je, osim rada Andreja Volnog, bilo značajno i delovanje Prokopija Bolića, enologa-amatera, o kome znamo malo. Najveći napredak u poznavanju sorti gajenih u ugarskom delu Habzburške monarhije, kojoj je tada pripadala današnja Vojvodina, doneo je mukotrpan trud Franca Šamsa, tokom prve dve decenije 19. veka. Razdoblje od 1874. do 1876. je najznačajnije za istoriju modernog vinogradarstva u tada još uvek nesamostalnoj Srbiji. Nesumnjivo je najznačajnije za istoriju prokupca, koji je tada konačno prepoznat, analiziran i opisan. U Milutinu Saviću, prvom srpskom školovanom enologu, Srbija je dobila čoveka koji je na moderan način pristupio prikupljanju podataka na terenu i vaspitavanju stručnog kadra. U te dve godine prvi put su pomenute nove sorte vinove loze - ne samo prokupac. One su, zahvaljujući Saviću, izašle iz balkanske anonimnosti i dobile svoje mesto u svetskoj stručnoj literaturi“, ocenio je dr Aleksandar Fotić, govoreći o počecima ampelografije (opisa vrsta i sorti vinove loze i njihovih hibrida) na teritoriji Srbije.
Uzorci iz ovog herbarijuma i dalje se analiziraju na Institutu za vino i vinovu lozu u Španiji. Trenutno je od ukupno 103 herbarska uzorka, identifikovano 19 poznatih sorti i 13 nepoznatih genetičkih profila. „Očekujemo da ćemo u nastavku analize Volnijevog herbarijuma doći do još vrlo važnih podataka o sortama koje su gajene na ovim prostorima pre filokserne krize, i da ćemo u nastavku projekta na terenu pronaći još starih zaboravljenih srpskih sorti i utvrditi pedigrea za neke od njih“, zaključila je prof. dr Slavica Todić.

Dubravka Marić

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"