IZLOŽBE

Dubravka Marić

SANU

Sima Lozanić, usamljeni vitez srpske hemije

Hemičar Sima Lozanić (1847-1935) je jedan od najznačajnijih srpskih naučnika na prelasku iz 19. u 20. vek. Bio je rektor Velike škole, prvi rektor Beogradskog univerziteta, dva puta predsednik Akademije nauka, ministar, diplomata i aktivni učesnik svih ratova svog vremena. Ipak, posle smrti je brzo pao u zaborav, ostajući skoro nepoznat našoj široj javnosti.

Izložba „Sima Lozanić: vitez srpske nauke“ u Galeriji SANU je završna manifestacija obeležavanja 175 godina od rođenja najvećeg srpskog hemičara.
Sima Lozanić je osnovno i srednje obrazovanje stekao u Srbiji u gradovima gde mu je službovao otac, a onda je u Beogradu završio Pravni fakultet. Iako je, kao odličan đak, bio poslat u Švajcarsku da studira pedagogiju, na kraju je završio hemiju u Nemačkoj. Na Velikoj školi u Beogradu je predavao hemiju i hemijsku tehnologiju, od izbora za nastavnika ujesen 1872. pa do početka 1894. godine, kada je napustio profesorski poziv i posvetio se politici. Sima Lozanić je zaslužan za prerastanje Velike škole u Univerzitet 1905. godine, a zalagao se i za osnivanje Poljoprivrednog odseka pri Filozofskom fakultetu.
„Sima Lozanić je bio pripadnik one naše naučne elite koja je, u poslednjim decenijama 19. Veka, najviše promenila Srbiju, približavajući je Evropi. U pokušaju da vrate dug svojoj siromašnoj zemlji koja ih je stipendirala na najboljim evropskim školama onog vremena, ovi naučnici su donosili sa sobom u Srbiju deo te kulture i onog što su tamo naučili i videli. Tih godina kada se Lozanić školovao, razvijala se organska hemija koju je on uveo u našu univerzitetsku nastavu, istovremeno kada je ona ušla i na najveće evropske univerzitete. Tu novu hemiju je on ovde uneo preko svojih udžbenika. Njegov udžbenik iz 1880. je prvi udžbenik van Rusije koji pominje Mendeljejeva i Periodni sistem elemenata. Njegov udžbenik iz organske hemije je jedan od prvih udžbenika u Evropi u kome su organska jedinjenja klasifikovana prema broju ugljenikovih atoma i prema svojim strukturnim formulama. Ti praktikumi su omogućili da se uvede obavezan praktičan rad za studente mnogo pre nego što je on zakonski postao obavezan“, objasnila je dr Snežana Bojović, profesor u penziji Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, koja je autor izložbe „Sima Lozanić: vitez srpske nauke“ i pratećeg kataloga.

Sima Lozanić je i autor prvog modernog srednjoškolskog udžbenika iz hemije u Srbiji. U svojim udžbenicima je formirao hemijski jezik kojim se i danas služe naši hemičari. Objavio je više od dve stotine naučnih i stručnih radova iz svih oblasti hemije (organske, neorganske, analitičke, teorijske), bez pomoći saradnika i asistenata. U njegove značajne radove u oblasti analitičke hemije, spadaju pronalazak i utvrđivanje sastava tri nova minerala: milošina, aleksandrolita i avalita. Kao jedini hemičar u zemlji tokom sedamdesetih i osamdesetih godina 19. veka, Sima Lozanić je svojim savremenicima bio najdragoceniji kao praktičar, koji se bavio analizama ruda, banjskih voda, pijaće vode i novca.
„Sve što je uradio - uradio je tokom tih dvadeset godina na Velikoj školi. Za to kratko vreme je objavio sve radove, a čak je i svoje najznačajnije radove, iz oblasti elektrosinteze, započeo na Velikoj školi, krajem 19. veka.

Elektrosintezama se bavio oko deset godina, a njegove rezultate je nekoliko decenija kasnije iskoristio Aleksandar Oparin da dokaže svoju teoriju o postanku života na Zemlji. U tom periodu je napisao sve udžbenike; oni iz neorganske i organske hemije su do danas neprevaziđeni. Modernizovao je laboratoriju, uveo je eksperimentalnu nastavu. Napravio je program za privredni razvoj Srbije, a njegov najvažniji uspeh u rešavanju privrednih pitanja, predstavlja donošenje savremenih privrednih zakona, krajem 19. veka.

Kroz dvanaest zakona je postavio temelj privrednog zakonodavstva i uspostavio je osnovu za brz izlazak zemlje iz privredne zaostalosti. Većina njih se odnosila na unapređenje poljoprivrede. Smatra se da je njegov Zakon o potpomaganju domaće industrije, najviše doprineo industrijalizaciji. Od njegovog donošenja 1898. pa do 1905. godine, industrija je skoro učetvorostručena, a do Prvog svetskog rata, industrijska proizvodnja u zemlji je rasla još brže“, istakla je prof. dr Snežana Bojović.
U realizaciji nekih svojih ideja je uspeo, ali su zato neke druge njegove zamisli bile mnogo ispred svog vremena, pa su ostale neshvaćene. Takav je slučaj sa pokušajem osnivanja industrije šećera dok je još bio mlad profesor, ili sa uvođenjem veštačkog đubriva, na početku 20. veka. Obležavanje ovog jubileja predstavlja pokušaj da se bar malo umanji nepravda koja mu je učinjena zaboravljanjem njegovog dela, a izložba je pokušaj da se široj publici približi sve što je Sima Lozanić radio tokom svog dugog, aktivnog i plodonosnog života.

Dubravka Marić

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"