GODIšNJICE

M.R.

182 godine SANU

Akademije nisu anahrone institucije

Мартовско-априлски број нашег магазина, посвећен астрономији и најновијим астрономским открићима, после последњих председничких избора у САНУ, чини се као својеврсна најава избора првог астронома на чело највише научне установе у Срба. Тек други стручни астроном у њеним редовима, академик Зоран Кнежевић (Осијек, 1949) је на највишу функцију биран с места генералног секретара Српске академије наука и уметности. Академик Кнежевић, редовни члан Одељења за математику, физику и гео-науке, вођење највише националне научне установе преузео je у врло сложеним политичким и економским приликама у свету и крајње деликатном међународном положају Србије, изложене директним и грубим притисцима колективног Запада да се одрекне дела своје територије. И то баш Косова и Метохије, неупитних када је реч о српском идентитету, историјској свести и духовној вертикали српског народа.

У простору јавне речи неретко се поставља питање: да ли су националне академије, каква је и САНУ, „заправо анахроне институције“? Одговарајући на то питање, председник САНУ је недвосмислено указао да је већина институција ове врсте „дом највиших стремљења и специфичног друштвеног положаја“, при чему он Српску академију види у двострукој улози, како је то истакао и у интервјуу Планети (број 113) - радној и почасној. Ако се академија „ограничи само на своју репрезентативну, почасну улогу“, и ако се анахроним сматра такав начин одавања почасти људима који су остварили значајна научна и уметничка достигнућа  на корист не само „свом народу“, него „и целокупној људској заједници“, нужно следи и да су академије „анахорне институције“.
Али, наглашава академик Кнежевић, ако академије у одговарајућем друштвеном окружењу постану „центри у којима се сусрећу и преламају стваралачки и интелектуални потенцијали и токови“ и ако делују као стварне највише научне и уметничке институције, прилагођавајучи се изазовима времена (појаве нових научних дисциплина или уметничких праваца), као што је то случај са САНУ, оне не само да нису „анахроне“ већ представљају „природни саставни део савремене академске заједнице и сваког цвилизованог друштва“.
-Мислим да могу са пуно основа да тврдим да у Српској академији наука и уметности и међу њеним члановима постоји јасна и пуна свест о свим изазовима и тешкоћама са којима се наша држава и народ, али и цело човечанство, суочавају у овим изузетно турболентним временима у којима смо сведоци убрзаног растакања до сада постојећег система међународних односа, а да се при том не наслућују чак ни обриси неког новог система који би надоместио овај нестајућу - нагласио је председник Српске академије.
Чланови САНУ, подвукао је, настоје да кроз своје активности препознају и разумеју те трендове и изазове и да понуде “научно засноване одговоре” на низ отворених питања како на глобална, као што су: климатске промене, еколошке перспективе наше планете, сиромаштво и неједнакости у развоју, положај и улога малих држава у светском поретку, тако и оних питања која се првенствено тичу Срба и Србије - Косово и Метохија, положај Срба у суседним државама, очување српског духовног и културног наслеђа, демографска будућност Србије, енергетска безбедност, изазови које собом носи вештачка интелигенција.
Имајући у виду посебан апсект друштвене улоге Академије, председник САНУ је поставио отворено питање: да ли су и у којој мери доносиоци одлука спремни да саслушају добронамерне и научно утемељене оцене и савете својих врхунских научника, формиране, између осталог, и кроз националне академије, али и одговорности самих акдемија за савете које дају. „Односе Академије са државом треба упорно и пажљиво неговати и одржавати, пре свега преко отвореног и искреног дијалога, односно непосредне сарадње у пословима у којима компетенције Академије могу да буду од користи држави и друштву“, сматра први по части међу српским академицима.
Најесен ове године бираће се нови редовни  и дописни чланови. Што се броја чланова САНУ тиче, стање је алармантно. Председник Зоран Кнежевић је навео податак да је у Академији данас мање чланова него што их је било „у предвечерје претходних избора“ и да је Академија „све старија“, те да се у више одељења (друштвених наука, језика и књижевности, нпр.) „критично смањио број чланова“, уз хронично „несразмерно мали број жена“. Стога, истакао је академик Кнежевић, „на предстојећим изборима треба имати довољно и мудрости и свести како бисмо ову нашу дугорочно гледано неповољну ситауцију бар почели да поправљамо“.

M.R.

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"