Artur Brio, iz francuskog Nacionalnog centra za kosmička istraživanja, i njegovi saradnici ispitivali su seizmičke podatke o Mesecu u nameri da steknu uvid u događaje tokom ranog perioda Sunčevog sistema i da, na osnovu potresa, steknu uvid u unutrašnjost ovog svemirskog tela. Za to su koristili podatke dobijene tokom misija “Apolo” i tokom kasnijih osmatranja i merenja sa Zemlje.
Na osnovu rezultata njihovog istraživanja, Mesečevo jezgro je slično Zemljinom, tj. ima čvrstu unutrašnju strukturu i gustinu sličnu gvožđu. Takođe, naučnici su naišli na podatke o burnim promena duboko unutar Meseca, što upućuje na mišljenje da gušći materijali tonu, dok se lakši dižu. Ova teorija preokreta objašnjava postojanje vulkanskih regija na Mesecu. Takođe utvrdili su da Mesečevo jezgro veoma podseća na Zemljino, a čine ga spoljni fluidni sloj i čvrsto unutrašnje jezgro. Gustine koje su merili veoma su bliske gustini gvožđa, piše “Curiosmos”.
Jednim istraživanjem iz 2011, koje je vodila Rene Veber iz NASA-e, došlo se do sličnog zaključka korišćenjem seizmoloških podataka. Mesec je nekada imao snažno magnetno polje, čija je snaga počela da opada pre oko 3,2 milijarde godina. Novim otkrićima možda će se razjasniti razlozi za taj pad.
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja "Novinarnica"
