TEMA BROJA

D.M.

Neuronauke / Tjuringov test

Može li mašina da razmišlja?

Jedan od krajnjih ciljeva razvoja veštačke inteligencije (AI) jeste da se napravi mašina sposobna da oponaša rad ljudskog mozga. Osnov za proveru ove sposobnosti računara predstavlja čuveni Tjuringov test. Iako je ovaj test doveo do revolucije u oblasti računarstva i mašinskog učenja, ne misle svi da je validan za primenu na sistemima veštačke inteligencije. Međutim, kada je 1950. britanski matematičar, logičar i kriptograf Alan Tjuring objavio rad pod naslovom „Računske mašine i inteligencija“, nije smatrao da je reč o formalnom testu. Taj svojevrsni misaoni eksperiment, koji je tokom decenija prerastao u važan koncept u okviru filozofije veštačke inteligencije, doživeo je brojne varijacije.

Test proverava da li se za računar može reći da ima sposobnosti veštačke inteligencije, koje pod određenim uslovima mogu verno da oponašaju ljudske odgovore. „Računar bi zaslužio da se nazove inteligentnim kada bi mogao da prevari ljude da poveruju da je čovek“, napisao je Tjuring.
Originalni Tjuringov test ima tri odvojena terminala (sa dva upravljaju ljudi). Jedan čovek je ispitivač dok su drugi čovek i računar ispitanici. Test takođe koristi određeni format i kontekst. Ispitivač testira ispitanike u određenoj oblasti, a oba ispitanika pokušavaju da se predstave kao ljudi. Kada ispitivač postavi izvestan broj pitanja, od njega se traži da odabere koji ispitanik je čovek a koji je mašina. Test se ponavlja više puta pre donošenja zaključka.
Ukoliko ispitivač uspe da odredi tačnu razliku između odgovora čoveka i mašine u polovini testova, smatra se da računar ima veštačku inteligenciju. Obrazloženje je da ispitivač doživljava računar kao čoveka, pa zato njegove odgovore dovodi u vezu sa ljudskim ispitanikom. Da bi test bio jednostavan i univerzalan (da bi se eksplicitno testirala lingvistička sposobnost mašine, a ne njena sposobnost generisanja glasa), Tjuring je predložio upotrebu teleprintera kao kanala za prenos teksta.
Smatra se da glavna ograničenja Tjuringovog testa proističu iz činjenice da se pitanja odnose na određeni format i kontekst. Ali, treba imati u vidu da je test definisan za prve računare. Osim toga, važnost Tjuringovog testa zavisi od ljudi na mnogo načina. Da bi Tjuringov test postao primenjiviji na moderne sisteme veštačke inteligencije, razvijene su njegove varijacije. Ali, iako su pojedine relevantnije za testiranje mašinske inteligencije današnjih računara, Tjuringov test se i dalje koristi u svom prvobitnom formatu.

D.M.

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"