PLANETA ZEMLJA
Ilijana Jakšić-Pavlović
Pet kratera, pet otkrića
Sudari sa svemirom
Kad su u pitanju stenovite planete, udari meteora su neizbežna pojava. Krateri koje oni za sobom ostavljaju pružaju uvid u burnu istoriju planete i javljaju se na svakom planetarnom telu u našem solarnom sistemu, pa tako i na Zemlji. Proučavanjem kratera i meteora koji ih uzrokuju, može se steći uvid u procese koji se odigravaju u Sunčevom sistemu i geološke procese koji to sve uzrokuju i prate.
Krater Beringer, Arizona, SAD
- Prirodno obeležje
Krater Beringer, kojeg nazivaju i meteorskim kraterom, nalazi se u Arizoni, u blizini mesta Vinslou. Ovo je prvi krater za koji je potvrđeno da je nastao vanzemaljskim udarom objekta. Krater u prečniku ima jedan kilometar; nastao je pre otprilike 50 hiljada godina, što ga čini relativno „mladim“. Poznat je od kraja 19. veka, od kada se sudaraju mišljenja naučnika o njegovom poreklu: jedni misle da li je nastao posle udara nebeskog tela, a drugi da je njegovo poreklo povezano sa obližnjom vulkanskom aktivnošću. Tek 1960-tih, kada je u stenama pronađen kvarc zajedno sa fragmentima meteora u blizini, moglo se zaključiti šta se zapravo odigralo.
U današnje vreme, na ovom mestu se odigravaju aktivna istraživanja kao i obuke za astronaute. Oni uče na to kako da se snalaze na terenima na kakve će nailaziti na lunarnoj površini, kao i o geologiji na Mesecu.
Čiksalab, Jukatan, Meksiko
- Ubica dinosaurusa!
Verovatno najpoznatiji udar meteora u našu planetu je onaj koji je ostavio krater Čiksalab u Meksiku. Ovaj krater je drugi po veličini na Zemlji, s prečnikom od 180 km. Nastao je pre 66 miliona godina, što se poklapa s periodom kada su nestali i dinosaurusi. Godinama su geolozi tragali za uzrokom masovnog njihovog istrebljenja, u stenama širom sveta. Tek po pronalasku iridijuma, elementa kojeg najviše ima u nebeskim telima, delovi slagalice su se uklopili. Objekat koji je pogodio našu planetu bio je dugačak oko 10 km u prečniku a leteo je brzinom od 72 hiljade km/h.
Nisu samo dinosaurusi izumrli. Procenjuje se da je tada zbrisano čak 75 procenata biljnih i životinjskih vrsta na Zemlji. Udar je odmah pokrenuo posledice nesagledivih razmera. Došlo je do džinovskih cunamija a šume su gorele širom planete. Sunčevi zraci nisu mogli da se probiju do površine planete zbog pepela i gasova. To je moglo potrajati godinama, izazivajući globalnu zimu te su mnoge vrste postepeno izumrle. Kasnije je krater postao mesto povratka biosfere, kada se planeta obnovila na kraju te dugačke zime.
Vredefort, Južna Afrika
- Džinovski krater
Krateri mogu biti izvor ekonomskih resursa. Na primer, prilikom udara, mogu se koncentrisati metali koji su prvobitno bili tu ili se mogu otkriti sedimenti koji u suprotnom nikad ne bi bili blizu površine. Upravo to drugo desilo se kod kratera Vredefort structure, u Južnoj Africi. Procenjuje se da je preko jedne trećine svetskih rezervi zlata upravo tu iskopano. Pored toga, ovaj krater nosi titulu najvećeg priznatog kratera na našoj planeti. Star je oko 2 milijarde godina. U prvobitnom stanju, njegov prečnik je iznosio 300 km ali je u velikoj meri erodirao. Udar je otkrio neke od najstarijih stena na Zemlji.
Ovo je jedno od retkih mesta na planeti na kojem se može videti kompletan geološki „zapis“ čak jedne trećine Zemljine istorije, sa stenama koje datiraju od pre 2,1 do pre 3,5 milijardi godina. Ne treba zaboraviti da je najčešća asocijacija za krater cirkularna depresija, ali to ne mora da bude slučaj.
Tnorala (Goses Blaf) krater, Australija
- Priče pred spavanje
kontinentu već 65000 godina. Tu se nalazi 30 kratera a za impozantne geološke strukture često se vezuju verovanja da su sveta.
Krater Goses Blaf, poznat je pod imenom Tnorala, kako se inače zove narod Aranda. U pričama pred spavanje navodi se da se krater oblikovao kad je grupa žena igrala po nebu. U toku plesa, jedna majka je stavila svoju bebu u drveni krevetac sa strane. Krevetac se u jednom trenu prevrnuo i pao s ivice plesnog podijuma ; tako je nastala kružna stenovita formacija Tnorala. Danas ovaj krater ima 4,5 km u prečniku i nalazi se 150 m iznad obližnje pustinje. Kada je nastao pre 142 miliona godina, njegov prečnik je iznosio čak 24 km.
Nordlinger Ries, Nemačka
- Dijamanti i drago kamenje
Nordlinger Ries, poznat i kao krater Ries, nastao je pre otprilike 14 miliona godina. Njegov prečnik iznosi 24 km. Unutar kratera nalazi se grad. Ovo je drugi krater za koji je dokazano da je nastao udarom meteora. Ponovo je ključ porekla ležao u identifikaciji oblika kvarca pod veoma visokim pritiskom (koezit). To je mineral koji je prethodno otkriven u dubinama Zemljine kore ili se javljao prilikom probnih eksplozija.
Puno građevina u gradu Nordlingeru, uključujući i crkvu, izgrađeno je od stena koje su se formirale prilikom udara, poput suevita (lomljeni kamen koji se delimično sastoji od otopljenog materijala koji nastaje priliko udara nebeskog tela). Naročito je zanimljivo to što su stene u ovom delu Bavarske sadržale i sloj grafita, u vreme pre udara. Kada je meteor pogodio Zemlju, grafit je podvrgnut veoma visokom pritisku i temperaturama. Zbog toga se pretvorio u milione mikro-dijamanata koji se nalaze u građevinama širom kratera. Prilikom udara je pogođen i peščani sloj materijala blizu površine, stvarajući stakleni zeleni tektit, stenu staklaste građe. Često se može pronaći stotinama ili hiljadama kilometara daleko od prvobitnog nalažišta.
Ilijana Jakšić-Pavlović
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|
