PISMA
Oliver Klajn
Znaci iz Bamuma
Kralj - tvorac slova
Na severozapadu današnjeg Kameruna, vekovima je postojala kraljevina Bamum. Taj naziv je nosila po istoimenom narodu. Bamumi su vrlo srodni etničkim zajednicama Tikar i Bafia. Glavno središte njihovog kraljevstva, čiji koreni sežu u pozni 14. vek, bio je grad Fumban. Kralj, odnosno fon, kako je glasio lokalni naziv titule vladara, bio je na čelu države koja je dostigla vrhunac u 19. stoleću.
Lokacija Bamuma i slike žena iz naroda Bamum |
Sedamanesti monarh po redu bio je Ibrahim Ndžoja. Njegova vladavina je trajala gotovo pola veka, sve do smrti 1933. godine. Međutim, pošto je tokom Prvog svetskog rata Kamerun promenio kolonijalnog gospodara pa je umesto Nemačke potpao pod vlast Francuza, došlo je do postepenog slabljenja i rasformiranja institucija kraljevine Bamum.
Ibrahim Ndžoja je, kao poligamista, imao najmanje oko 600 žena! Preme nekim izvorima, taj broj doseže 1200. Ipak, ovaj afrički vladar je dosta činio da bi poboljšao obrazovanje svog naroda. Osnivao je škole u kojima je učen jezik njegovog naroda, ali i nemački kao jezik kolonijalne sile u Kamerunu. Pored toga gradio je biblioteke. Shvativši da živi u teškim vremenima za afrički kontinent, kralj Ibrahim Ndžoja je odlučio da osmisli, odnosno osavremeni način pisanja svoga naroda.
Pre njegovog vremena, postojalo je između 500 i 600 piktografskih znakova. Vladar je uveo pisane znakove. Tokom perioda od četrnaest godina, napravio je šest verzija pisma. Poslednja je nastala 1910. godine. U svojoj konačnoj verziji, to je slogovno pismo sa 80 znakova.
Bamumsko pismo i knjiga na ovom pismu |
Vremenom se menjao i naziv sistema pisanja. U najranijoj fazi, ono se zvalo leva, što znači: knjiga. Tada je bilo oko 500 znakova, uz deset dodatnih za brojeve. Nisu postojala precizna pravila o smeru pisanja. Jedino je izbegavano zdesna nalevo. Moglo je i od gore na dole, i obrnuto. Potom je došla jednostavnija faza mbima, odnosno mešano. Od tada je trajno uveden smer pisanja sleva nadesno. U trećej fazi ostalo je oko 370 slova. Tada je kralj Ibrahim Ndžoja napisao istoriju naroda Bamum, na svom pismu, pošto je pasionirano sakupljao mnoge rukopise.
Usledila su dalja pojednostavljivanja i smanjivanje broja znakova. Do svoje šeste faze, akauku, koja je imenovana po prva četiri slova, konačno je bila završena transformacija u slogovno pismo. Još neke sitnije dorade već formiranog bile su objavljene 1918. Tada je pismo dobilo svoju štampanu formu kada je vladar nabavio štamparsku mašinu.
Ukrašeni rukopis na ovom pismu |
Imalo je to široku primenu jer su sastavljane knjige recepata, vođeni zapisnici i zapisivani su pravni dokumenti. Veliki deo tih materijala bio je uništen po dolasku francuske uprave u Kamerun. Takođe, nestala je i ustanova zadužena za njihovo čuvanje a izučavanje pisma u školama je zabranjeno. Od 1931. godine, kada je kralj proteran u Jaunde, pismo je prestalo da se koristi. Tek kada je Kamerun postao nezavisan, kraljev sin je sakupio ono što je preostalo od rukopisa i to se čuva u muzeju. Pre oko petnaest godina, pokrenut je projekat sa ciljem da mladi ljudi nauče pismo kako bi ono ponovo zaživelo. Pravi se i poseban računarski font.
Nisu svi slogovi obuhvaćeni. To se rešava tako što se uzmu slični slogovi koji se kombinuju zajedno sa samoglasnikom ili dijakritičkim znakom. Postoje i znaci za tonalitet koji se mogu dodati slovima. Posebna odlika su specifični znaci za lična imena čija je funkcija da menjaju značenje reči. Znak za veliko slovo je sličan znaku pitanja.
Presto kralja Njoje |
Sačuvane su razne vrste predmeta sa keltiberijskim slovima. Ima ih na amforama, na kutijama, čak i vretenima. Pismo Keltibera je prevashodno služilo za verske potrebe, mada ima i ugovora o savezima istaknutih keltskih pojedinaca i zajednica. Pismo je proisteklo iz severoistočnog iberijskog pisma koje je bilo najzastupljenije od svih iberijskih koja su deo paleohispanskih pisama.
Usled prilagođavanja Kelta lokalnim pravilima pisanja, nastale su istočna i zapadna verzija keltiberijskog pisma. Među njima nema mnogo razlika. Ovo pismo je poluslogovno. Ukupno je bilo 26 znakova, od kojih 5 samoglasnika, 6 suglasnika i 15 slogovnih znakova.
Javio se i problem usklađivanja iberijskog pisma sa keltskim jezikom, što se posebno odnosi na transkripciju. Uglavnom se pisalo sleva nadesno. Neobičnost pisma je posledica viševekovnog života Kelta među narodima koji im uopšte nisu srodni. Kada su Rimljani ovladali Pirinejskim poluostrvom, nestalo je i ovo pismo.
Oliver Klajn
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|
