MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
Planeta Br. 114 | NEURONAUKE
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 114
Planeta Br 114
Godina XX
Novembar - Decembar 2023.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 119
Sept. 2024g
Br. 117
Maj 2024g
Br. 118
Jul 2024g
Br. 115
Jan. 2024g
Br. 116
Mart 2024g
Br. 113
Sept. 2023g
Br. 114
Nov. 2023g
Br. 111
Maj 2023g
Br. 112
Jul 2023g
Br. 109
Jan. 2023g
Br. 110
Mart 2023g
Br. 107
Sept. 2022g
Br. 108
Nov. 2022g
Br. 105
Maj 2022g
Br. 106
Jul 2022g
Br. 103
Jan. 2022g
Br. 104
Mart 2022g
Br. 101
Jul 2021g
Br. 102
Okt. 2021g
Br. 99
Jan. 2021g
Br. 100
April 2021g
Br. 97
Avgust 2020g
Br. 98
Nov. 2020g
Br. 95
Mart 2020g
Br. 96
Maj 2020g
Br. 93
Nov. 2019g
Br. 94
Jan. 2020g
Br. 91
Jul 2019g
Br. 92
Sep. 2019g
Br. 89
Mart 2019g
Br. 90
Maj 2019g
Br. 87
Nov. 2018g
Br. 88
Jan. 2019g
Br. 85
Jul 2018g
Br. 86
Sep. 2018g
Br. 83
Mart 2018g
Br. 84
Maj 2018g
Br. 81
Nov. 2017g
Br. 82
Jan. 2018g
Br. 79
Jul. 2017g
Br. 80
Sep. 2017g
Br. 77
Mart. 2017g
Br. 78
Maj. 2017g
Br. 75
Septembar. 2016g
Br. 76
Januar. 2017g
Br. 73
April. 2016g
Br. 74
Jul. 2016g
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Glavni naslovi

PISMA

 

Oliver Klajn

Znaci iz Bamuma

Kralj - tvorac slova

 

 


Na severozapadu današnjeg Kameruna, vekovima je postojala kraljevina Bamum. Taj naziv je nosila po istoimenom narodu. Bamumi su vrlo srodni etničkim zajednicama Tikar i Bafia. Glavno središte njihovog kraljevstva, čiji koreni sežu u pozni 14. vek, bio je grad Fumban. Kralj, odnosno fon, kako je glasio lokalni naziv titule vladara,  bio je na čelu države koja je dostigla vrhunac u 19. stoleću.

PISMA

Lokacija Bamuma i slike žena iz naroda Bamum

Sedamanesti monarh po redu bio je Ibrahim Ndžoja. Njegova vladavina je trajala gotovo pola veka, sve do smrti 1933. godine. Međutim, pošto je tokom Prvog svetskog rata Kamerun promenio kolonijalnog gospodara pa je umesto Nemačke potpao pod vlast  Francuza, došlo je do postepenog slabljenja i rasformiranja institucija kraljevine Bamum.
Ibrahim Ndžoja je, kao poligamista, imao najmanje oko 600 žena! Preme nekim izvorima, taj broj doseže 1200. Ipak, ovaj afrički vladar je dosta činio da bi poboljšao obrazovanje svog naroda. Osnivao je škole u kojima je učen jezik njegovog naroda, ali i nemački kao jezik kolonijalne sile u Kamerunu. Pored toga gradio je biblioteke. Shvativši da živi u teškim vremenima za afrički kontinent, kralj Ibrahim Ndžoja je odlučio da osmisli, odnosno osavremeni način pisanja svoga naroda.
Pre njegovog vremena, postojalo je između 500 i 600 piktografskih znakova. Vladar je uveo pisane znakove. Tokom perioda od četrnaest godina, napravio je šest verzija pisma. Poslednja je nastala 1910. godine. U svojoj konačnoj verziji, to je slogovno pismo sa 80 znakova.

PISMA

Bamumsko pismo i knjiga na ovom pismu

Vremenom se menjao i naziv sistema pisanja. U najranijoj fazi, ono se zvalo leva, što znači: knjiga. Tada je bilo oko 500 znakova, uz deset dodatnih za brojeve. Nisu postojala precizna pravila o smeru pisanja. Jedino je izbegavano zdesna nalevo. Moglo je i od gore na dole, i obrnuto. Potom je došla jednostavnija faza mbima, odnosno mešano. Od tada je trajno uveden smer pisanja sleva nadesno. U trećej fazi ostalo je oko 370 slova. Tada je kralj Ibrahim Ndžoja napisao istoriju naroda Bamum, na svom pismu, pošto je pasionirano sakupljao mnoge rukopise.
Usledila su dalja pojednostavljivanja i smanjivanje broja znakova. Do svoje šeste faze, akauku, koja je imenovana po prva četiri slova, konačno je bila završena transformacija u slogovno pismo. Još neke sitnije dorade već formiranog bile su objavljene 1918. Tada je pismo dobilo svoju štampanu formu kada je vladar nabavio štamparsku mašinu.

PISMA

Ukrašeni rukopis na ovom pismu

Imalo je to široku primenu jer su sastavljane knjige recepata, vođeni zapisnici i zapisivani su pravni dokumenti. Veliki  deo tih materijala bio je uništen po dolasku francuske uprave u Kamerun. Takođe, nestala je i ustanova zadužena za njihovo čuvanje a izučavanje pisma u školama je zabranjeno. Od 1931. godine, kada je kralj proteran u Jaunde, pismo je prestalo da se koristi. Tek kada je Kamerun postao nezavisan, kraljev sin je sakupio ono što je preostalo od rukopisa i to se čuva u muzeju. Pre oko petnaest godina, pokrenut je projekat sa ciljem da mladi ljudi nauče pismo kako bi ono ponovo zaživelo. Pravi se i poseban računarski font.

Nisu svi slogovi obuhvaćeni. To se rešava tako što se uzmu slični slogovi koji se kombinuju zajedno sa samoglasnikom ili dijakritičkim znakom. Postoje i znaci za tonalitet koji se mogu dodati slovima. Posebna odlika su specifični znaci za lična imena čija je funkcija da menjaju značenje reči. Znak za veliko slovo je sličan znaku pitanja.

PISMA

Presto kralja Njoje

Sačuvane su razne vrste predmeta sa keltiberijskim slovima. Ima ih na amforama, na kutijama, čak i vretenima. Pismo Keltibera je prevashodno služilo za verske potrebe, mada ima i ugovora o savezima istaknutih keltskih pojedinaca i zajednica. Pismo je proisteklo iz severoistočnog iberijskog pisma koje je bilo najzastupljenije od svih iberijskih koja su deo paleohispanskih pisama.
Usled prilagođavanja Kelta lokalnim pravilima pisanja, nastale su istočna i zapadna verzija keltiberijskog pisma. Među njima nema mnogo razlika. Ovo pismo je poluslogovno. Ukupno je bilo 26 znakova, od kojih 5 samoglasnika, 6 suglasnika i 15 slogovnih znakova.
Javio se i problem usklađivanja iberijskog pisma sa keltskim jezikom, što se posebno odnosi na transkripciju. Uglavnom se pisalo sleva nadesno. Neobičnost pisma je posledica viševekovnog života Kelta među narodima koji im uopšte nisu srodni. Kada su Rimljani ovladali Pirinejskim poluostrvom, nestalo je i ovo pismo.  

                       

                                                 

Oliver Klajn

 

 

 



Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"

 

 

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u Pratite nas na Instagram-u
»  Prijatelji Planete

» UZ 100 BR. „PLANETE”

» 20 GODINA PLANETE

free counters

Flag Counter

6 digitalnih izdanja:
4,58 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,22 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters

Čitajte na kompjuteru, tabletu ili mobilnom telefonu

» PRELISTAJTE

NOVINARNICA predlaže
Prelistajte besplatno
primerke

Planeta Br 48


Planeta Br 63


» BROJ 119
Planeta Br 119
Godina XXI
Septembar - Oktobar 2024.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003-2024 PLANETA