OKO PLANETE

Globalno zagrevanje

Uticaj na smanjenje mozga

Ovu studiju o veličini lobanje čine deset odvojenih studija, koje su uključivale ukupno 373 merenja sa 298 ljudskih kostiju u rasponu od 50.000 godina, piše u naučnom časopisu "Science Alert". Ljudski ostaci su bili svrstani u četiri grupe: ostaci stari 100, 5.000, 10.000 i 15.000 godina. Iz studije o temperaturama iz Evropskog projekta rudarenja leda na Antarktiku (EPICA), stručnjaci su dobili podatke o površinskim temperaturama unazad više od 800.000 godina.

Tokom poslednjih 50.000 godina, odvijao se poslednji glacijalni maksimum, što je uslovilo da prosečne temperature budu niže do kraja kasnog pleistocena. U holocenu, prosečne temperature su porasle, što traje i dan-danas. Utvrđeno je da se, tokom holocena, zbog zagrevanja, prosečna veličina mozga kod ljudi smanjila za više od 10,7 odsto, tj. da se sve dešavalo u rasponu od 5.000-17.000 godina. A to dalje znači da globalno zagrevanje može imati negativne efekte na ljudske kognitivne sposobnosti pošto i neznatno smanjenje veličine mozga kod ljudi može uticati na njegovu fiziologiju.
Analize su pokazale da vlažnost i padavine takođe utiču na veličinu mozga - mada klima ne objašnjava sve evolucione razlike već se u obzir moraju uzeti i drugi činioci ekosistema, počev od broja grabljivica, preko indirektnih klimatskih efekata kao što su vegetacija i proizvodnja hrane do kulture i tehnologije… što sve doprinosi razlikama u veličini mozga, jednako kao i to da su evolucione promene u mozgu odgovor na zbivanja u okolini. 

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"