VESTI IZ MEDICINE

Farmakologija

Aspirin - čudesni lek i njegova ograničenja

Nije čudo da aspirin već decenijama nazivaju čudesnim lekom - ublažava bolove, spušta temperaturu, kod ljudi sa visokim rizikom od kardiovaskularnih problema smanjuje rizik od moždanog i srčanog udara, smanjuje čak i rizik od nekih karcinoma. Jeftin je, jednostavan za proizvodnju, i široko dostupan bez recepta.
Poslednjih godina, neka istraživanja povezuju aspirin i sa boljim zdravljem kostiju, i manjim rizikom od preloma nakon padova, zato što aspirin može da podstakne razvoj i opstanak ćelija koštane srži uključenih u formiranje kostiju, i može da inhibira ćelije koje razgrađuju kosti. Pored toga, sprečavanjem kardiovaskularnih bolesti i moždanog udara, aspirin može da smanji slabost i poboljša opšte zdravlje, te da tako smanji broj padova i preloma kostiju. Jedna studija je čak otkrila da upotreba aspirina smanjuje rizik od preloma kostiju za 17 odsto.
Dr Robert Šmerling (Univerzitet Harvard, SAD) ukazuje, međutim, na činjenicu da je pomenuta studija bila opservacijska, što znači da je mogla samo da pokaže vezu između upotrebe aspirina i nižeg rizika od preloma, ali da nije mogla da dokaže da je aspirin razlog za to. On ističe rezultate nove studije koja je, na sreću, naučno značajnija, a postavlja pitanje: da li aspirin ima bilo kakav uticaj na zdravlje kostiju? Prema toj kontrolisanoj studiji, objavljenoj u JAMA, nema razlike u riziku od preloma između ispitivane grupe koja je uzimala aspirin i grupe koja je uzimala placebo.

Tokom pet godina je, naime, praćeno 17.000 starijih odraslih osoba, nasumično raspoređenih da dnevno uzimaju malu dozu aspirina (100 mg), ili identičan placebo. Praćenje je bilo fokusirano na prelome ili ozbiljne padove, pri čemu je ozbiljan pad definisan kao onaj koji je doveo do posete hitnoj pomoći ili do prijema u bolnicu. Rezultati istraživanja su pokazali: da su ozbiljni padovi i prelomi bili česti, iskusilo ih je 8,6 odsto onih koji su uzimali aspirin i 9,5 onih onih koji su uzimali placebo; da su korisnici aspirina imali značajno veću stopu ozbiljnih padova, što može da bude posledica dejstva aspirina na razređivanje krvi (povreda koja bi obično izazvala samo manje modrice ili krvarenje može da zahteva medicinsku pomoć ako je uziman aspirin). Za razliku od ranijih opservacionih studija, ovi nalazi ne podržavaju upotrebu niskih doza aspirina za poboljšanje zdravlja kostiju ili za smanjenje preloma povezanih sa padom.
Dr Šmerling je podsetio i na druge značajne nedostatke aspirina: aspirin i drugi nesteroidni antiinflamatorni lekovi su glavni uzrok čira na želucu i gastrointestinalnog krvarenja; reakcije na aspirin mogu da budu ozbiljne, što uključuje alergijske reakcije i pogoršanje respiratornih stanja kao što su sinusitis ili astma; efekat razređivanja krvi zbog aspirina može izazvati ozbiljno krvarenje kod osoba sa određenim poremećajima krvi (kao što je hemofilija) ili kod onih koji već uzimaju drugi lek za razređivanje krvi. Terapija aspirinom za prevenciju kardiovaskularnih bolesti je popularna decenijama, ali nedavna istraživanja i smernice sugerišu da ljudi ne treba rutinski da uzimaju aspirin osim ako nisu imali srčani ili moždani udar, ili imaju druge velike rizike od kardiovaskularnih problema. Aspirin nije dobar za sve ili za svako stanje - čak i čudesni lekovi imaju svoja ograničenja.

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"