MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
Planeta Br. 114 | NEURONAUKE
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 114
Planeta Br 114
Godina XX
Novembar - Decembar 2023.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 119
Sept. 2024g
Br. 117
Maj 2024g
Br. 118
Jul 2024g
Br. 115
Jan. 2024g
Br. 116
Mart 2024g
Br. 113
Sept. 2023g
Br. 114
Nov. 2023g
Br. 111
Maj 2023g
Br. 112
Jul 2023g
Br. 109
Jan. 2023g
Br. 110
Mart 2023g
Br. 107
Sept. 2022g
Br. 108
Nov. 2022g
Br. 105
Maj 2022g
Br. 106
Jul 2022g
Br. 103
Jan. 2022g
Br. 104
Mart 2022g
Br. 101
Jul 2021g
Br. 102
Okt. 2021g
Br. 99
Jan. 2021g
Br. 100
April 2021g
Br. 97
Avgust 2020g
Br. 98
Nov. 2020g
Br. 95
Mart 2020g
Br. 96
Maj 2020g
Br. 93
Nov. 2019g
Br. 94
Jan. 2020g
Br. 91
Jul 2019g
Br. 92
Sep. 2019g
Br. 89
Mart 2019g
Br. 90
Maj 2019g
Br. 87
Nov. 2018g
Br. 88
Jan. 2019g
Br. 85
Jul 2018g
Br. 86
Sep. 2018g
Br. 83
Mart 2018g
Br. 84
Maj 2018g
Br. 81
Nov. 2017g
Br. 82
Jan. 2018g
Br. 79
Jul. 2017g
Br. 80
Sep. 2017g
Br. 77
Mart. 2017g
Br. 78
Maj. 2017g
Br. 75
Septembar. 2016g
Br. 76
Januar. 2017g
Br. 73
April. 2016g
Br. 74
Jul. 2016g
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Glavni naslovi

ISTRAŽIVANJE SVEMIRA

 

Mesečev južni pol

Posle nepoznatog sudara

 

U poslednje vreme sve više počinje da se zahuktava svemirska trka, i to država koje ranije nisu imale nikakav ozbiljan svemirski program (ili ga čak uopšte nisu ni imale). Pre svega reč je o Kini i Indiji, u kojoj je prva imala seriju od više uspešnih misija, dok je druga jedina do sada spustila letelicu na Mesečev južni pol. Da na površinu Mesečevog južnog pola spusti letelicu pokušala je i Rusija, gotovo u isto vreme kad i Indija - ali neuspešno. Razlozi za istraživanje baš ovog dela Meseca su brojni: potraga za vodom, drugačija geologija...

ISTRAŽIVANJE SVEMIRA

Indijska letelica „čandrajan 3”

Na oba Mesečeva pola postoje krateri na čije dno nikada ne pada Sunčeva svetlost, pa zato postoji mogućnost da se na njihovom dnu nalazi zaleđena voda. Na Mesecu, kao i na svakom drugom nebeskom telu koje nema bitnu atmosferu mogu postojati samo dva agregatna stanja: čvrsto i gasovito. Kada bi potencijalna zaleđena voda na Mesecu bila izložena Sunčevoj svetlosti (dnevna temperatura na nekim delovima Meseca može dostići  i +120najpre bi isparila, a onda zauvek napustila Mesec zbog Mesečeve slabe sile teže. Jedina šansa da voda opstane na Mesecu je da bude skrivena od Sunca, a to je upravo na dnu dobokih kratera blizu Mesečevih polova.
Relativno male količine vode mogu postojati vezivanjem molekula vode za razna hemijska jedinjenja, kao i u obliku OH grupe, mada su to ipak znatno manje količine nego potencijalna zaleđena voda. Indijska letelica „čandrajan 3“, tačnije: rover „pragjan“, koja se nedavno spustila na Mesečev južni pol otkrila je prisustvo sumpora - a sumpor takođe spada u lakoisparljive elemente i verovatno je da je na Mesec došao na sličan način kao i voda, odnosno udarima kometa. Na prisustvo sumpora ukazuje i to da je sumpor, možda, i zarobljen u zaleđenoj vodi na Mesecu te je pronalazak sumpora, prilično obećavajuć trag u potrazi za vodom. Voda na Mesecu bitna je za buduće baze na Mesecu, kako za potrebe ljudi tako i kao potencijalno gorivo (razlaganjem vode na kiseonik i vodonik). Odnedavno postoji mišljenje da bi postojanje vode na Mesecu moglo da znači postojanje vanzemaljskog života na Mesecu u prošlosti (možda i danas), pošto na većim dubinama ispod površine, tačnije pećinama koje je u prošlosti napravila lava, nema ekstremnih temperatura, odnosno ekstremnih promena temperatura. Ipak, šanse za ovako nešto su prilično male pa tako svemirske letelice, koje se trenutno šalju, nemaju zadatak da ovo ispituju. No ove pećine  bile bi odlično mesto za bazu, pošto u njima nema štetnog zračenja iz svemira, ili ga ima ali mnogo manje nego na površini.

ISTRAŽIVANJE SVEMIRA

Kineska svemirska letelica „čange 4”

U srce kratera

Mesečev južni pol je jako interesantan i za planetarne geologe, posebno ogromna udarna struktura poznata kao južni Eitikin basen. Ovaj ogromni krater prečnika 2500 km, jedan je od najvećih u Sunčevom sistemu. Nastao je pre oko 4,3-4,2 milijarde godina; udar je bio tako jak da je izazvao izlivanje lave iz unutrašnjosti Meseca. I dan-danas ova stvrdnuta lava daje karakterističnu tamnu boju (kao i stvrdnuta  lava na Zemlji), pa se tako dimenzije kratera relativno lako mogu razaznati, iako je krater pun manjih kratera koji su se kasnije formirali, do mere da je Eitiken skoro uništen fizički. Zbog navedenih razloga, kineska svemirska letelica „čange 4“ spustila se u krater Von Kraman, koji je deo Eitikin basena. Time je Kina postala jedina država koja je uspešno spustila sondu na drugu stranu Meseca, koja je uvek okrenuta od Zemlje. Iako je lokacija Von Kramana relativno daleko od južnog pola, pošto se nalazi na 44.45S, ipak je i ta lokacija deo ogromnog Eitikin basena.
Cilj ove svemirske letelice bio je i biološki eksperiment, tokom kojeg su unutar letelice puštena  zrna pirinča da proklijaju. Ovaj eksperiment završen je delimičnim uspehom jer su zrna proklijala, ali je mlada biljka ubrzo uginula zbog hladnoće.
Geološka otkrića su zanimljiva; naučnici su otkrili pet različitih slojeva lave koja je tekla ovim predelom pre nekoliko milijardi godina. Danas Mesec ne  može da ima vulkansku aktivnost, niti bilo kakvu ozbiljnu tektonsku aktivnost, jer se mnogo brze hladi od Zemlje, pošto je mnogo manji od nje. Temperatura u Mesečevom jezgru je oko 1500 - u poređenju sa 5500, koliko je u Zemljinom jezgru. Ipak Mesec, kao i sve planete Zemljinog tipa, ima metalno jezgro, iznad kog se nalaze stenoviti omotač i stenovita kora, tako da bolje razumevanje njegove geološke istorije doprinosi i boljem razumevanju geološke istorije naše planete, kao i ostalih planeta Zemljinog tipa.

ISTRAŽIVANJE SVEMIRA

 

 


 

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"

 

 

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u Pratite nas na Instagram-u
»  Prijatelji Planete

» UZ 100 BR. „PLANETE”

» 20 GODINA PLANETE

free counters

Flag Counter

6 digitalnih izdanja:
4,58 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,22 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters

Čitajte na kompjuteru, tabletu ili mobilnom telefonu

» PRELISTAJTE

NOVINARNICA predlaže
Prelistajte besplatno
primerke

Planeta Br 48


Planeta Br 63


» BROJ 119
Planeta Br 119
Godina XXI
Septembar - Oktobar 2024.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003-2024 PLANETA