ISTRAŽIVANJE SVEMIRA

Mesečev južni pol

Posle nepoznatog sudara

U poslednje vreme sve više počinje da se zahuktava svemirska trka, i to država koje ranije nisu imale nikakav ozbiljan svemirski program (ili ga čak uopšte nisu ni imale). Pre svega reč je o Kini i Indiji, u kojoj je prva imala seriju od više uspešnih misija, dok je druga jedina do sada spustila letelicu na Mesečev južni pol. Da na površinu Mesečevog južnog pola spusti letelicu pokušala je i Rusija, gotovo u isto vreme kad i Indija - ali neuspešno. Razlozi za istraživanje baš ovog dela Meseca su brojni: potraga za vodom, drugačija geologija...

Na oba Mesečeva pola postoje krateri na čije dno nikada ne pada Sunčeva svetlost, pa zato postoji mogućnost da se na njihovom dnu nalazi zaleđena voda. Na Mesecu, kao i na svakom drugom nebeskom telu koje nema bitnu atmosferu mogu postojati samo dva agregatna stanja: čvrsto i gasovito. Kada bi potencijalna zaleđena voda na Mesecu bila izložena Sunčevoj svetlosti (dnevna temperatura na nekim delovima Meseca može dostići  i +120najpre bi isparila, a onda zauvek napustila Mesec zbog Mesečeve slabe sile teže. Jedina šansa da voda opstane na Mesecu je da bude skrivena od Sunca, a to je upravo na dnu dobokih kratera blizu Mesečevih polova.
Relativno male količine vode mogu postojati vezivanjem molekula vode za razna hemijska jedinjenja, kao i u obliku OH grupe, mada su to ipak znatno manje količine nego potencijalna zaleđena voda. Indijska letelica „čandrajan 3“, tačnije: rover „pragjan“, koja se nedavno spustila na Mesečev južni pol otkrila je prisustvo sumpora - a sumpor takođe spada u lakoisparljive elemente i verovatno je da je na Mesec došao na sličan način kao i voda, odnosno udarima kometa. Na prisustvo sumpora ukazuje i to da je sumpor, možda, i zarobljen u zaleđenoj vodi na Mesecu te je pronalazak sumpora, prilično obećavajuć trag u potrazi za vodom. Voda na Mesecu bitna je za buduće baze na Mesecu, kako za potrebe ljudi tako i kao potencijalno gorivo (razlaganjem vode na kiseonik i vodonik). Odnedavno postoji mišljenje da bi postojanje vode na Mesecu moglo da znači postojanje vanzemaljskog života na Mesecu u prošlosti (možda i danas), pošto na većim dubinama ispod površine, tačnije pećinama koje je u prošlosti napravila lava, nema ekstremnih temperatura, odnosno ekstremnih promena temperatura. Ipak, šanse za ovako nešto su prilično male pa tako svemirske letelice, koje se trenutno šalju, nemaju zadatak da ovo ispituju. No ove pećine  bile bi odlično mesto za bazu, pošto u njima nema štetnog zračenja iz svemira, ili ga ima ali mnogo manje nego na površini.

U srce kratera

Mesečev južni pol je jako interesantan i za planetarne geologe, posebno ogromna udarna struktura poznata kao južni Eitikin basen. Ovaj ogromni krater prečnika 2500 km, jedan je od najvećih u Sunčevom sistemu. Nastao je pre oko 4,3-4,2 milijarde godina; udar je bio tako jak da je izazvao izlivanje lave iz unutrašnjosti Meseca. I dan-danas ova stvrdnuta lava daje karakterističnu tamnu boju (kao i stvrdnuta  lava na Zemlji), pa se tako dimenzije kratera relativno lako mogu razaznati, iako je krater pun manjih kratera koji su se kasnije formirali, do mere da je Eitiken skoro uništen fizički. Zbog navedenih razloga, kineska svemirska letelica „čange 4“ spustila se u krater Von Kraman, koji je deo Eitikin basena. Time je Kina postala jedina država koja je uspešno spustila sondu na drugu stranu Meseca, koja je uvek okrenuta od Zemlje. Iako je lokacija Von Kramana relativno daleko od južnog pola, pošto se nalazi na 44.45S, ipak je i ta lokacija deo ogromnog Eitikin basena.
Cilj ove svemirske letelice bio je i biološki eksperiment, tokom kojeg su unutar letelice puštena  zrna pirinča da proklijaju. Ovaj eksperiment završen je delimičnim uspehom jer su zrna proklijala, ali je mlada biljka ubrzo uginula zbog hladnoće.
Geološka otkrića su zanimljiva; naučnici su otkrili pet različitih slojeva lave koja je tekla ovim predelom pre nekoliko milijardi godina. Danas Mesec ne  može da ima vulkansku aktivnost, niti bilo kakvu ozbiljnu tektonsku aktivnost, jer se mnogo brze hladi od Zemlje, pošto je mnogo manji od nje. Temperatura u Mesečevom jezgru je oko 1500 - u poređenju sa 5500, koliko je u Zemljinom jezgru. Ipak Mesec, kao i sve planete Zemljinog tipa, ima metalno jezgro, iznad kog se nalaze stenoviti omotač i stenovita kora, tako da bolje razumevanje njegove geološke istorije doprinosi i boljem razumevanju geološke istorije naše planete, kao i ostalih planeta Zemljinog tipa.

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"