MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
Planeta Br. 114 | NEURONAUKE
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 114
Planeta Br 114
Godina XX
Novembar - Decembar 2023.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 119
Sept. 2024g
Br. 120
Nov. 2024g
Br. 117
Maj 2024g
Br. 118
Jul 2024g
Br. 115
Jan. 2024g
Br. 116
Mart 2024g
Br. 113
Sept. 2023g
Br. 114
Nov. 2023g
Br. 111
Maj 2023g
Br. 112
Jul 2023g
Br. 109
Jan. 2023g
Br. 110
Mart 2023g
Br. 107
Sept. 2022g
Br. 108
Nov. 2022g
Br. 105
Maj 2022g
Br. 106
Jul 2022g
Br. 103
Jan. 2022g
Br. 104
Mart 2022g
Br. 101
Jul 2021g
Br. 102
Okt. 2021g
Br. 99
Jan. 2021g
Br. 100
April 2021g
Br. 97
Avgust 2020g
Br. 98
Nov. 2020g
Br. 95
Mart 2020g
Br. 96
Maj 2020g
Br. 93
Nov. 2019g
Br. 94
Jan. 2020g
Br. 91
Jul 2019g
Br. 92
Sep. 2019g
Br. 89
Mart 2019g
Br. 90
Maj 2019g
Br. 87
Nov. 2018g
Br. 88
Jan. 2019g
Br. 85
Jul 2018g
Br. 86
Sep. 2018g
Br. 83
Mart 2018g
Br. 84
Maj 2018g
Br. 81
Nov. 2017g
Br. 82
Jan. 2018g
Br. 79
Jul. 2017g
Br. 80
Sep. 2017g
Br. 77
Mart. 2017g
Br. 78
Maj. 2017g
Br. 75
Septembar. 2016g
Br. 76
Januar. 2017g
Br. 73
April. 2016g
Br. 74
Jul. 2016g
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Glavni naslovi

HIGH TECH

 

 

AVIOSAOBRAĆAJ, ZELENA ENERGIJA, TELEFONIJA, SAOBRAĆAJ,
VEŠTAČKA INTELIGENCIJA I TEHNOLOGIJA

 

AVIOSAOBRAĆAJ

Novom tehnologijom protiv turbulencija

Turbulencije koje se javljaju tokom leta aviona ne prijaju ni putnicima ni letelicama. Razlika u atmosferskom pritisku, strujanje vazduha, vremenski uslovi u blizini planina, sudari hladnog i toplog fronta, vremenske nepogode… sve su to razlozi koji mogu da prouzrokuju ovu pojavu. Poslednjih decenija, utvrđeno je da su se turbulencije, u periodu između 1979. i 2020. godine, iznad severnog Atlantika (gde prolaze mnoge interkontinentalne rute) povećale za 55%, zbog čega se povećavaju troškovi leta i održavanja aviona. Austrijska kompanija “Turbulence Solutions”, iz Beča, radi na sistemu koji treba da smanji posledice turbulencije -  prognozom, praćenjem i kontrolom situacije pomoću senzora, lidara (laserskih “radara”) i softvera za kontrolu leta.

HIGH TECH


Sistem nazvan “Turbulence Cancelling” može da smanji turbulencije koje osećaju putnici - na petinu. Sistem se sastoji od dve cevi dužine 2 m, koje su pozicionirane na krilima aviona i poseduju mnoštvo senzora. Oprema detektuje i najmanje fluktuacije vazdušnog pritiska na različitim delovima trupa. Prikupljeni podaci se unose u Program za suzbijanje turbulencije, koji nalaže sistemu aviona trenutne korekcije na elementima krila, a što dovodi do kontrabalansa i stabilizacije - u milisekundama. Prema istraživačima, blage turbulencije mogu da se koriguju dodavanjem polovine G sile.
Korekcije Turbulence Cancelling-a tokom leta su nezavisne od onoga šta radi pilot pa tako on, u slučaju potrebe, može da ih isključi ukoliko previše utiču na upravljanje letelicom. Testiranje sistema se do sada pokazalo veoma uspešnim jer je uticaj turbulencija u putničkoj kabini smanjen za 80%.

HIGH TECH

 

 

HIGH TECHZELENA ENERGIJA

SUS motor na vodonik

Austrijska kompanija “AVL Racetech” predstavila je inovativni prototip SUS motora sa unutrašnjim sagorevanjem vodonika. Pogonska jedinica razvijena u odeljenju motosporta je kompaktni vodonični turbo-motor, sa inteligentnim ubrizgavanjem vode koje mu omogućava postizanje visokog nivoa performansi. Dvolitarski agregat postiže odlične performanse i ukupna snaga mu je 410 KS pri 6500 o/min. Obrtni moment motora koji je razvijen u saradnji sa mađarskom “Humda Lab” iznosi 500 Nm, i dostupan je u rasponu od 3000 do 4000 obrtaja u minutu.
Prototip je prvi trkački motor koji je razvio “AVL Racetech”. Postojeći motori sa unutrašnjim sagorevanjem pogonjeni vodonikom uobičajeno rade sa visokim nivoom "viška vazduha" i imaju niže performanse. Novi trkački motor “AVL Racetech”-a generiše veoma visok nivo performansi kojima postiže 150 kW snage po litru radne zapremine.
Poslednjih godina se ulažu veliki napori u razvoj “zelene energije”, čime se smanjuje emisija štetnih gasova i negativan uticaj na prirodno okruženje. Iste tendencije važe i u motosportskim aktivnostima.

 

TELEFONIJA

“Motorolin” telefon-narukvica

Na konferenciji Global Tech Event 2023. kompanija “Motorola” je predstavila nekoliko prototipova svojih novih uređaja, među kojima je veliku pažnju privukao koncept “adaptivnog displeja”- u suštini “pametnog” telefona koji može da se oblikuje po želji. Ovaj koncept je “Lenovo” predstavilo prvi put još 2016, ali je sada “Motorola” (danas u vlasništvu “Lenova”) prikazala znatno savršeniji uređaj u koji su implementirane i mnoge AI funkcije.
“Motorolin” uređaj poseduje 6,9-o inčni FHD+ pOLED ekran koji mu, kada je potpuno otvoren, daje izgled klasičnog pametnog telefona. Uređaj podržava Android i sve njegove aplikacije. Ukoliko se ekran blago zakrivi, onda njegov donji deo poprima ulogu postolja, dok gornji zadržava potpunu funkciju Android telefona, samo što je sada korisna dijagonala manja - 4,6 inča.

HIGH TECH

Treća opcija oblikovanja je narukvica, kada se uređaj praktično obmota oko ručnog zgloba. Tada najviše podseća na veliki pametni sat. Korišćenjem AI (veštačke inteligencije) moguća je personalizacija tema i pozadine na ekranu na osnovu odeće koju vlasnik (ili vlasnica) telefona nosi. Dovoljno je samo da se garderoba fotografiše i AI u telefonu će, na osnovu slike, generisati temu koja će odgovarati outfitu vlasnika.

 

SAOBRAĆAJ

Dozvola za prvi bespilotni “leteći taksi”

Kineska uprava za civilno vazduhoplovstvo CAAC prva je u svetu, sredinom oktobra, dala upotrebnu dozvolu za bespilotnu letelicu koja će prevoziti ljude, i to vazduhoplovu kompanije “EHang EH-216-S”. Reč je o maloj eVTOL letelici koja može da preveze dva putnika na razdaljinu od 30 km. Njena maksimalna nosivost je 220 kg, pa će putnici sa sobom moći da ponesu samo neophodne stvari. Skraćenica eVTOL označava da ovakva letilica može da poleće i sleće vertikalno, što je do sada bilo rezervisano uglavnom za helikoptere i neke specijalne avione.
EH216-S poseduje 16 propelera koje pogoni isti broj električnih motora. “EHang” je kabinu EH216-S izradio od kompozitnih materijala, što je značajno umanjilo težinu konstrukcije.
Proces sertifikacije kineskog vazduhoplova otpočeo je u januaru 2021. godine, a timovi EHanga i CAAC-a su skoro tri godine proveravali sisteme EH216-S. Testirane su dinamičke performanse korišćenih materijala, strukturalna čvrstoća, otpornost na požare i sudare, rad zemaljskih kontrolnih stanica, ukupna funkcionalnost sistema, performanse leta i stabilnost u vazduhu.
EHang” je saopštio da već sada ima porudžbine za 1200 letelica ovog tipa. Među istaknutijim kupcima je i japanska kompanija “AirX koja će svoje, od Kineza kupljene eVTOL-e koristiti na Svetskoj izložbi u Osaki, 2025. godine.

HIGH TECH

 

VEŠTAČKA INTELIGENCIJA

Prvi evropski superkompjuter

Nemačka kompanija “Partec” i francuska “Atos” formirali su konzorcijum čiji je zadatak projektovanje i izgradnja prvog evropskog superkompjutera. Novi, izuzetno moćan računar nazvan „Jupiter“, imaće tri puta snažnije performanse od trenutno najmoćnijeg evropskog superkompjutera, i moći će da izvede oko trilion (1.000.000.000.000.000.000) računskih operacija u sekundi.
Računar se pravi za potrebe zajedničkog projekta u kome učestvuju više zemalja Evropske unije i grupacija privatnih kompanija, pod nazivom EuroHCP. Cilj projekta su razvoj i afirmacija superračunara u Evropi. “Jupiter” je namenjen nemačkom Juelich Supercomputing Centre-u, a vrednost ugovora iznosi oko pola milijarde evra. Planirano je da hardversko postrojenje “Jupitera” zauzima površinu ekvivalentnu onoj koju imaju četiri teniska terena.

HIGH TECH


Prva faza aktivnog testiranja tramvaja odvijaće se tokom tri meseca u malezijskom gradu Kučungu, gde će vozilo biti uključeno u sistem javnog prevoza. Očekuje se da primena novog prevoznog sredstva efikasno smanji gužve u Kačangu, a njegovim stanovnicima obezbedi siguran, efikasan i moderan vid putovanja. Ovo je istovremeno jedan od projekata koji treba da pokažu kako kineska pametna proizvodnja može da bude pouzdan i siguran oslonac drugim zemljama, kao element globalne kineske strategije “Pojas i put”.

 

TEHNOLOGIJA

Poluprovodnik hiljadu puta brži od silicijumskih

Američki naučnici su proizveli najbrži poluprovodnik do sada, čijim bi se korišćenjem u integralnim kolima njihova brzina povećala stotine, pa čak i hiljadu puta u odnosu na današnje, bazirane na silicijumu. Naučnici sa Univerziteta Kolumbija predstavili su inovativni poluprovodnički materijal Re6Se8Cl2, sa fantastičnim performansama. Taj “superatomski” materijal, sastavljen od renijuma, selena i hlora, formira klastere atoma koji se ponašaju kao njihovi pojedinačni elementi.
Kod silicijuma, glavni nosioci su elektroni koji, kada se kreću, imaju tendenciju da se raspršuju, rasipajući energiju kao toplotu i stvarajući kašnjenje u prenosu podataka. Kod Re6Se8Cl2, kreću se čestice poznate kao ekscitoni. One su sporije, ali zadržavaju linearnu putanju, što im omogućuje da pređu veće udaljenosti bez gubitaka. U praksi, ako danas silicijumski procesori “rade” na nekoliko gigaherca, ukoliko bi bio korišćen Re6Se8Cl2, takvi procesori bi bili brži, i radili bi na frekvencijama od više stotina GHz, pa i čak i reda THz.

HIGH TECH

Međutim, iako je potencijal novih poluprovodnika ogroman, njihova praktična primena će biti moguća tek za nekoliko decenija. Proizvodnja silicijumskih čipova prošla je kroz značajna poboljšanja tokom više od pola veka, a prelazak na novi materijal bi praktično bio od nule. Osim toga, renijum, ključna komponenta u Re6Se8Cl2 je, u poređenju sa silicijumom, izuzetni redak. Logično je pretpostaviti da će poluprovodničke komponente u čijoj je osnovi Re6Se8Cl2 prvu primenu imati u vojnoj i kosmičkoj tehnologiji, kao i u kvantnim računarima.

HIGH TECH



Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"

 

 

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u Pratite nas na Instagram-u
»  Prijatelji Planete

» UZ 100 BR. „PLANETE”

» 20 GODINA PLANETE

free counters

Flag Counter

6 digitalnih izdanja:
4,58 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,22 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters

Čitajte na kompjuteru, tabletu ili mobilnom telefonu

» PRELISTAJTE

NOVINARNICA predlaže
Prelistajte besplatno
primerke

Planeta Br 48


Planeta Br 63


» BROJ 120
Planeta Br 120
Godina XXI
Novembar - Decembar 2024.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003-2024 PLANETA