MATEMATIKA
B. Marinković
Jubilej: 150 godina Matematičkog fakulteta
Vek i po visokoškolskog učenja matematike
Zvanična godina osnivanja Katedre za matematiku je 1873. mada je i pre te godine matematika proučavana više od srednjoškolskog predmeta. Godine 1838. osnovana je viša škola - Licej u Kragujevcu, koji je 1841. premešten u Beograd. Na njemu se matematika posebno proučavala. Nastavni plan je obuhvatao predmete u prvoj i drugoj godini. Prvi profesori su bili: Atanasije Teodorović i Petar Radovanović. Atanasije Nikolić je napisao dva udžbenika:„Algebru”, 1839, i „Elementarnu geometriju”, 1841. Za vreme vlade Mihaila Obrenovića, postojeća odeljenja Liceja su prerasla u fakultete Velike škole. Matematika i prirodne nauke pripale su Tehničkom fakultetu.
Na Filozofskom fakultetu se 1873. pokreću dva odseka: Istorijsko-filološki i Prirodno-matematički. Iste godine stvorene su i budžetske mogućnosti za osnivanje Katedre za matematiku. Tako je bilo do 1947, kada se Prirodno-matematički fakultet izdvojio kao samostalni.
Tada je najistaknutiji profesor bio Dimitrije Nešić. Osim što se bavio nastavničkim pozivom i pisanjem udžbenika, bavio se i naučnim radom u oblasti matematike. Bio je među prvim članovima Srpske kraljevske akademije nauka i potom dugo radio kao profesor matematike na Velikoj školi.
Emilijan Joksimović je studirao na Bečkoj politehnici, a profesor Velike škole postao je 1869. Osim matematike, predavao je praktičnu geometriju (geodeziju), nacrtnu geometriju i građansku arhitekturu studentima Tehničkog fakulteta. Autor je više udžbenika među kojima su „Načela više matematike” i „Osnovi nacrtne geometrije i perspektive”.
Priča o životnom putu Bogdana Gavrilovića vezana je za razvoj Beogradskog univerziteta i nastavu matematike. Odmah po odbranjenom doktoratu, u 23. godini, Gavrilović je izabran za suplenta Velike škole, a potom 1892. i za redovnog profesora. Školske 1890/91 godine, na Prirodno-matematičkom fakultetu proučavane su niža i viša matematika kao i dve godine nacrtna geometrija.
Na Katedri niže matematike, Bogdan Gavrilović je predavao analitičku geometriju, trigonometriju i osnove školske matematike. Na Velikoj školi, ovaj profesor je držao nastavu do svoje smrti, 1947.
Na Prirodno-matematičkom odseku Filozofskog fakulteta Velike škole, 1889. diplomirao je Mihailo Petrović. Po povratku iz Francuske, gde je nastavio studije, postao je profesor matematike na Velikoj školi. Milutin Milanković navodi da su njih dvojica bili komplementarni po svojim interesovanjima u matematici: Gavrilović se bavio uglavnom algebrom i gometrijom, dok je Petrovića više interesovala analiza.
Dolazak Milankovića
U prvoj polovini 20. veka, pozvan od Gavrilovića i Petrovića, nastavu je držao i Milutin Milanković. Njegov izuzetno obiman predmet - primenjena matematika - trajao je 6 semestara i obuhvatao je teoriju vektora, racionalnu mehaniku, hidromehaniku, opštu teoriju polja, nauku o prevođenju toplote, elektricitet i magnetizam, elektromagnetske teorije svetlosti i odabrana poglavlja iz nebeske mehanike.
Uredbom iz 1927. na Filozofskom fakultetu radilo je 27 studijskih grupa, što je ostale nepromenjeno do završetka Drugog svetskog rata. Matematičke grupe su bile: teorijska matematika, primenjena matematika i astronomija. Matematika je bila obavezan predmet i na grupama: fizika, hemija, fizička hemija i filozofija.
U periodu između dva rata, na matematiku se upisuje godišnje oko 20 studenata. Istaknuti profesori su bili: Tadija Pejović, Radivoj Kašanin, Jovan Karamata, Miloš Radojčić, Nikola Saltikov, Anton Bilimović...
Od 1933. do 1939. još 7 matematičara doktorirali su na Katedri za matematiku: Dragoslav Mitrinović, Danilo Mihnjević, Konstantin Orlov, Petar Muzen, Dragoljub Marković, Vojislav Avakumović i Konstantin Voronjec.
Veoma kvalitetna biblioteka koja je, osim bogatog fonda matematičkih knjiga, raspolagala stručnim časopisima i monografijama - potpuno je izgorela 1944.
Godine 1947. Filozofski fakultet razdvojen je Filozofski i Prirodno-matematički fakultet. Došlo je i do promene plana i programa i rastućeg broja studenata što je zahtevalo i veći broj nastavnika i asistenata. Nastavnim planom proučavani su sledeći predmeti:
I godina: algebra, analitička geometrija i matematička analiza
II godina: nacrtna geometrija, elementarna geometrija, matematička analiza i diferencijalne i parcijalne jednačine
III godina: diferencijalne i parcijalne jednačine, viša geometrija, teorija kompleksnih funkcija, teorija verovatnoće, algebra II, stručni seminari i seminari za osnove istorije i nastave matematike
IV godina: viša geometrija,teorija verovatnoće, algebra II, seminari za osnove istorije i nastave matematike kao i specijalni predmeti i kursevi: teorija realnih funkcija, diferencijalne jednačine, viša geometrija II i primena teorije verovatnoće.
B. Marinković
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|
