MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
Planeta Br. 114 | NEURONAUKE
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 114
Planeta Br 114
Godina XX
Novembar - Decembar 2023.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 119
Sept. 2024g
Br. 117
Maj 2024g
Br. 118
Jul 2024g
Br. 115
Jan. 2024g
Br. 116
Mart 2024g
Br. 113
Sept. 2023g
Br. 114
Nov. 2023g
Br. 111
Maj 2023g
Br. 112
Jul 2023g
Br. 109
Jan. 2023g
Br. 110
Mart 2023g
Br. 107
Sept. 2022g
Br. 108
Nov. 2022g
Br. 105
Maj 2022g
Br. 106
Jul 2022g
Br. 103
Jan. 2022g
Br. 104
Mart 2022g
Br. 101
Jul 2021g
Br. 102
Okt. 2021g
Br. 99
Jan. 2021g
Br. 100
April 2021g
Br. 97
Avgust 2020g
Br. 98
Nov. 2020g
Br. 95
Mart 2020g
Br. 96
Maj 2020g
Br. 93
Nov. 2019g
Br. 94
Jan. 2020g
Br. 91
Jul 2019g
Br. 92
Sep. 2019g
Br. 89
Mart 2019g
Br. 90
Maj 2019g
Br. 87
Nov. 2018g
Br. 88
Jan. 2019g
Br. 85
Jul 2018g
Br. 86
Sep. 2018g
Br. 83
Mart 2018g
Br. 84
Maj 2018g
Br. 81
Nov. 2017g
Br. 82
Jan. 2018g
Br. 79
Jul. 2017g
Br. 80
Sep. 2017g
Br. 77
Mart. 2017g
Br. 78
Maj. 2017g
Br. 75
Septembar. 2016g
Br. 76
Januar. 2017g
Br. 73
April. 2016g
Br. 74
Jul. 2016g
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Glavni naslovi

SEIZMOLOGIJA

 

Inž. Reuf Jaukupović

Zemljotresi

Ne ubija pomeranje tla već rušenje građevina



Od zemljotresa početkom februara ove godine, koji je pogodio Tursku (oko 60.000 poginulih) i Siriju (oko 6.000 poginulih), prošlo je tek više od pola godine, a od onog u Maroku (oko 3.000 poginulih) samo dva meseca, a jedan novi, opet razoran, uzeo je svoj danak. Ovog puta stradao je Afganistan. U zemljotresu koji je, u samo jednoj nedelji, u prvoj polovini oktobra, tri puta pogodio ovu siromašnu azijsku zemlju - poginulo je više od 2.000 ljudi. Zašto se to dešava, otkud ti razorni zemljotresi?

SEIZMOLOGIJA

Spoljni sloj naše planete sastoji se od više velikih segmenata, tektonskih ploča. One ne miruju, nego se pomiču: jedne prema drugima, jedne od drugih i jedne pored drugih. Kada se ploče, prilikom tog pomicanja, sudare ili zaglave, stvara se pritisak koji se oslobađa u vidu zemljotresa. Zemljotresi se, osim na mestima dodirivanja tektonskih ploča, povremeno događaju i unutar samih tektonskih ploča.
Ironično je da bi, kada ne bi bilo zemljotresa, Zemlja bila mrtva, na njoj se ne bi moglo živjeti. Naime, pomeranje tektonskih ploča izaziva užareno Zemljino jezgro. A kada ovog jezgra ne bi bilo (kada bi se ono ohladilo), Zemlja ne bi imala magnetno polje koje čuva atmosferu od zračenja iz svemira. Tako ispada da su zemljotresi cena koju čovečanstvo plaća prirodi, koja joj zauzvrat daje uslove za postojanje života na Zemlji.
Jačina zemljotresa izražava se u stepenima po Rihterovoj skali, kojom se meri količina energije koja se oslobađa u hipicentru zemljotresa, tj. na mestu u Zemljinoj kori na kojem nastaje zemljotres. Za razliku od hipicentra je epicentar, mesto na površini Zemlje iznad hipicentra. Zemljotres je najjači upravo u  epicentru, najveća razaranja su u području epicentra. Kako se zemljotresna energija oslobađa u seizmičkim talasima, oni se najjače osećaju u epicentru, a slabe kako se udaljavaju od njega. Iako Rihterova skala nema gornju granicu, do sada su najjači zemljotresi bili oko 9,5 stepeni.
Pored Rihterove postoji i Merkalijeva skala, koja meri intenzitet zemljotresa na osnovu posledica koje ostavlja na ljude, građevine i prirodu. Ova skala ima dvanaest stepeni, pri čemu jedanaesti stepen znači da je zemljotres bio katastrofalan, a dvanaesti stepen znači da je došlo do potpunog uništenja.

SEIZMOLOGIJA

Jugoslovenska delegacija predvođena Josipom Brozom Titom u Skoplju posle zemljotresa

Najjači, najduži, najrazorniji…

Najjači zemljotres na svetu dogodio se 22. maja 1960. godine u Čileu - bio je jačine 9,5 stepeni po Rihterovoj skali, odnosno 11 stepeni po Merkalijevoj skali. Trajao je čitavih deset minuta. Kada je reč o dužini trajanja zemljotresa, najduže trajanje zemljotresa u svetu zabeleženo je tokom zemljotresa koji se dogodio 26. decembra 2004. godine, na Sumatri (Indonezija). Ovaj zemljotres trajao je dvadeset minuta, a bio je jačine 9,1 stepen. Izazvao je razorni cunami koji je pogodio obale Indijskog okeana i u četrnaest zemalja uzrokovao smrt više od 200.000 ljudi. Zemljotres je bio toliko jak da je promenio rotaciju Zemlje i skratio dan za 2,68 mikrosekundi.    
Na teritoriji nekadašnje Jugoslavije, najjači zemljotres bio je onaj koji je pogodio Crnu Goru, 15. aprila 1979. godine. Bio je jačine 7,0 stepeni, odnosno 9 stepeni po Merkalijevoj skali. Epicentar mu je bio u Jadranskom moru, između Bara i Ulcinja, na udaljenosti od petnaestak kilometara od obale. Zemljotres je trajao samo desetak sekundi, ali je prouzrokovao velika razaranja na Crnogorskom primorju.
Najjači zemljotres u Srbiji bio je onaj u Lazarevcu, 24. marta 1922. godine, koji je bio jačine 6,0 stepeni, a trajao je oko 35 sekundi. Prouzrokovao je smrt desetina ljudi i naneo veliku štetu na građevinama i infrastrukturi - ne samo u Lazarevcu već i u Beogradu i okolnim mestima. Čak je izazvao pukotine i rasede u tlu parka Tašmajdan.
Ipak, najrazorniji i najtragičniji zemljotres u Jugoslaviji bio je onaj u Skoplju, 26. jula 1963. godine. Iako je bio jačine 6,1 stepen po Rihterovoj skali, odneo je više od hiljadu ljudskih života i uništio više od tri četvrtine grada. Skopski zemljotres pokrenuo je veliku međunarodnu solidarnost i pomoć. Među donatorima pomoći bio je i čuveni slikar Pablo Pikaso, koji je jednu svoju vrednu sliku poklonio Muzeju savremene umetnosti u Skoplju.

SEIZMOLOGIJA

Seizmička sigurnost?

Potresi tla se ne mogu predvideti, bez obzira na dostignuća u seizmologiji (grana geofizike koja se bavi zemljotresima), a smatra se da se to neće moći ni u budućnosti. Ono što se može utvrditi su područja u kojima se zemljotresi mogu dogoditi i njihova jačina. To naravno, daje mogućnost da se seizmološki rezultati unesu u građevinske propise, što omogućava inženjerima da u projektovanje građevina uključe i seizmičku sigurnost. U tom pogledu je možda najpozitivniji primjer Japan. Ova ostrvska zemlja, često izložena jakim zemljotresima, ima veoma stroge standarde za seizmičku otpornost građevina. Lider je u razvoju i primeni novih tehnologija za smanjenje uticaja zemljotresa na građevine. Ova zemlja najviše ulaže u obrazovanje i upoznavanje stanovništva sa zemljotresima i načinima zaštite od njih.
Seizmolozi znaju da ljude ne ubija zemljotres - njih ubijaju građevine... one nepropisno izgrađene. Potvrđuju to i četiri pomenuta zemljotresa. Posebno jasan je zemljotres koji je pogodio Afganistan, tačnije njegov zapadni ruralni deo, gde je većina kuća bila izgrađena od opeke (pečene ili osušene na suncu) u cementnom malteru. Dakle, reč je o kućama izuzetno neotpornim na zemljotres.
Za kraj bi se moglo postaviti pitanje: zašto se, i pored katastrofalnih posledica koje zemljotresi imaju po ljudske živote i imovinu, građevine često nepropisno grade? Iako odgovor nije jednostavan, ipak se može reći da su najčešći uzroci nepropisne gradnje nedostatak finansijskih sredstava, korupcija, neznanje, neodgovornost i nemar.

SEIZMOLOGIJA

 

Inž. Reuf Jaukupović

 

 



Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"

 

 

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u Pratite nas na Instagram-u
»  Prijatelji Planete

» UZ 100 BR. „PLANETE”

» 20 GODINA PLANETE

free counters

Flag Counter

6 digitalnih izdanja:
4,58 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,22 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters

Čitajte na kompjuteru, tabletu ili mobilnom telefonu

» PRELISTAJTE

NOVINARNICA predlaže
Prelistajte besplatno
primerke

Planeta Br 48


Planeta Br 63


» BROJ 119
Planeta Br 119
Godina XXI
Septembar - Oktobar 2024.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003-2024 PLANETA