SEIZMOLOGIJA

Inž. Reuf Jaukupović

Zemljotresi

Ne ubija pomeranje tla već rušenje građevina

Od zemljotresa početkom februara ove godine, koji je pogodio Tursku (oko 60.000 poginulih) i Siriju (oko 6.000 poginulih), prošlo je tek više od pola godine, a od onog u Maroku (oko 3.000 poginulih) samo dva meseca, a jedan novi, opet razoran, uzeo je svoj danak. Ovog puta stradao je Afganistan. U zemljotresu koji je, u samo jednoj nedelji, u prvoj polovini oktobra, tri puta pogodio ovu siromašnu azijsku zemlju - poginulo je više od 2.000 ljudi. Zašto se to dešava, otkud ti razorni zemljotresi?

Spoljni sloj naše planete sastoji se od više velikih segmenata, tektonskih ploča. One ne miruju, nego se pomiču: jedne prema drugima, jedne od drugih i jedne pored drugih. Kada se ploče, prilikom tog pomicanja, sudare ili zaglave, stvara se pritisak koji se oslobađa u vidu zemljotresa. Zemljotresi se, osim na mestima dodirivanja tektonskih ploča, povremeno događaju i unutar samih tektonskih ploča.
Ironično je da bi, kada ne bi bilo zemljotresa, Zemlja bila mrtva, na njoj se ne bi moglo živjeti. Naime, pomeranje tektonskih ploča izaziva užareno Zemljino jezgro. A kada ovog jezgra ne bi bilo (kada bi se ono ohladilo), Zemlja ne bi imala magnetno polje koje čuva atmosferu od zračenja iz svemira. Tako ispada da su zemljotresi cena koju čovečanstvo plaća prirodi, koja joj zauzvrat daje uslove za postojanje života na Zemlji.
Jačina zemljotresa izražava se u stepenima po Rihterovoj skali, kojom se meri količina energije koja se oslobađa u hipicentru zemljotresa, tj. na mestu u Zemljinoj kori na kojem nastaje zemljotres. Za razliku od hipicentra je epicentar, mesto na površini Zemlje iznad hipicentra. Zemljotres je najjači upravo u  epicentru, najveća razaranja su u području epicentra. Kako se zemljotresna energija oslobađa u seizmičkim talasima, oni se najjače osećaju u epicentru, a slabe kako se udaljavaju od njega. Iako Rihterova skala nema gornju granicu, do sada su najjači zemljotresi bili oko 9,5 stepeni.
Pored Rihterove postoji i Merkalijeva skala, koja meri intenzitet zemljotresa na osnovu posledica koje ostavlja na ljude, građevine i prirodu. Ova skala ima dvanaest stepeni, pri čemu jedanaesti stepen znači da je zemljotres bio katastrofalan, a dvanaesti stepen znači da je došlo do potpunog uništenja.

Najjači, najduži, najrazorniji…

Najjači zemljotres na svetu dogodio se 22. maja 1960. godine u Čileu - bio je jačine 9,5 stepeni po Rihterovoj skali, odnosno 11 stepeni po Merkalijevoj skali. Trajao je čitavih deset minuta. Kada je reč o dužini trajanja zemljotresa, najduže trajanje zemljotresa u svetu zabeleženo je tokom zemljotresa koji se dogodio 26. decembra 2004. godine, na Sumatri (Indonezija). Ovaj zemljotres trajao je dvadeset minuta, a bio je jačine 9,1 stepen. Izazvao je razorni cunami koji je pogodio obale Indijskog okeana i u četrnaest zemalja uzrokovao smrt više od 200.000 ljudi. Zemljotres je bio toliko jak da je promenio rotaciju Zemlje i skratio dan za 2,68 mikrosekundi.    
Na teritoriji nekadašnje Jugoslavije, najjači zemljotres bio je onaj koji je pogodio Crnu Goru, 15. aprila 1979. godine. Bio je jačine 7,0 stepeni, odnosno 9 stepeni po Merkalijevoj skali. Epicentar mu je bio u Jadranskom moru, između Bara i Ulcinja, na udaljenosti od petnaestak kilometara od obale. Zemljotres je trajao samo desetak sekundi, ali je prouzrokovao velika razaranja na Crnogorskom primorju.
Najjači zemljotres u Srbiji bio je onaj u Lazarevcu, 24. marta 1922. godine, koji je bio jačine 6,0 stepeni, a trajao je oko 35 sekundi. Prouzrokovao je smrt desetina ljudi i naneo veliku štetu na građevinama i infrastrukturi - ne samo u Lazarevcu već i u Beogradu i okolnim mestima. Čak je izazvao pukotine i rasede u tlu parka Tašmajdan.
Ipak, najrazorniji i najtragičniji zemljotres u Jugoslaviji bio je onaj u Skoplju, 26. jula 1963. godine. Iako je bio jačine 6,1 stepen po Rihterovoj skali, odneo je više od hiljadu ljudskih života i uništio više od tri četvrtine grada. Skopski zemljotres pokrenuo je veliku međunarodnu solidarnost i pomoć. Među donatorima pomoći bio je i čuveni slikar Pablo Pikaso, koji je jednu svoju vrednu sliku poklonio Muzeju savremene umetnosti u Skoplju.

Seizmička sigurnost?

Potresi tla se ne mogu predvideti, bez obzira na dostignuća u seizmologiji (grana geofizike koja se bavi zemljotresima), a smatra se da se to neće moći ni u budućnosti. Ono što se može utvrditi su područja u kojima se zemljotresi mogu dogoditi i njihova jačina. To naravno, daje mogućnost da se seizmološki rezultati unesu u građevinske propise, što omogućava inženjerima da u projektovanje građevina uključe i seizmičku sigurnost. U tom pogledu je možda najpozitivniji primjer Japan. Ova ostrvska zemlja, često izložena jakim zemljotresima, ima veoma stroge standarde za seizmičku otpornost građevina. Lider je u razvoju i primeni novih tehnologija za smanjenje uticaja zemljotresa na građevine. Ova zemlja najviše ulaže u obrazovanje i upoznavanje stanovništva sa zemljotresima i načinima zaštite od njih.
Seizmolozi znaju da ljude ne ubija zemljotres - njih ubijaju građevine... one nepropisno izgrađene. Potvrđuju to i četiri pomenuta zemljotresa. Posebno jasan je zemljotres koji je pogodio Afganistan, tačnije njegov zapadni ruralni deo, gde je većina kuća bila izgrađena od opeke (pečene ili osušene na suncu) u cementnom malteru. Dakle, reč je o kućama izuzetno neotpornim na zemljotres.
Za kraj bi se moglo postaviti pitanje: zašto se, i pored katastrofalnih posledica koje zemljotresi imaju po ljudske živote i imovinu, građevine često nepropisno grade? Iako odgovor nije jednostavan, ipak se može reći da su najčešći uzroci nepropisne gradnje nedostatak finansijskih sredstava, korupcija, neznanje, neodgovornost i nemar.

Inž. Reuf Jaukupović

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"