BIOLOGIJA UZAJAMNOSTI
Priredila: I.J. Pavlović
Saradnja čoveka sa životinjama
Delfini umesto ribara
Nisu retki primeri saradnje ljudi i životinja u istoriji naše planete. Međutim, ta saradnja je sve ređa i uskoro bi, kako se čini, u potpunosti mogla nestati.
Psi su čovekovi najbolji prijatelji, ali naši četvoronožni ljubimci nisu ceo društveni krug ljudske vrste. Ljudi su sarađivali s divljim životinjama kroz istoriju te su i formirali uzajamno korisne odnose koji se u biologiji nazivaju principom uzajamnosti. Nedavno se, na naslovnim stranama brazilskih novina mogla pročitati vesti o jednoj „ribljoj“ saradnji koja je veoma zainteresovala javnost. Naime, ribari pune svoje mreže pomoću lokalne vrste delfina (Tursiops truncatus gephyreus). Ovaj sporazum traje već ceo vek! Verovatno je „sklopljen“ kada su ribari uočili uticaj na ponašanje riba u blizini delfina, pojasnio je Mauricio Kantor, bihevioralni ekolog Instituta za sisare i pomorski svet Univerziteta države Oregon. On navodi da su delfini veoma dobri u otkrivanju ribica te da ih praktično „usmeravaju“ ka obali. Potom je ribarima lako da ih uhvate u mreže. Kada je ulov siguran, delfini dobijaju svoj deo.
U istraživanju objavljenom, početkom ove godine, u „Proceedings of the National Academy of Sciences“, Kantor i njegovi saradnici su koristili podatke koji pokazuju da delfini i ribari reaguju na međusobne pokrete i tačno znaju kada šta treba da urade. Partnerstvo je bitan deo identiteta i ribara i delfina. Međutim, primetno je da je ta saradnja sve ređa, i da su neki oblici u potpunosti nestali.
Da bi uhvatili velike kitove, nekoliko lovaca se, početkom 19. veka, udružilo sa orkama (Orcinus orca). Na jugoistoku Australije, orke bi pronašle kita i izmorile bi ga jurnjavom. Za to vreme, ostali bi doplivali do lovaca da ih obaveste da su pronašli plen. Kada kitolovci dođu i pogode plen harpunom, orke dobijaju svoj deo - jezik, koji je za njih pravi specijalitet. Ostatak uzimaju za sebe. Ključ uspeha ove saradnje leži u činjenici da uvek bude dovoljno plena za sve, tako da nema konkurencije koja bi pokvarila partnerstvo. Ipak, ova priča se neslavno završila. Domoroci su ubili dve orke a ostatak „ekipe“ se demonstrativno povukao i nikada više nije lovio sa čovekom!
Treći slučaj saradnje je onaj između ptica i čoveka. U pitanju je veliki medovođa (Indicator indicator), ptica čiji je naziv zasnovan na tome po čemu je čuvena. Ove ptice žive u području ispod Sahare i sarađuju s lokalnim lovcima da bi imale pristup sočnom pčelinjem vosku. Ptice, kao ni ljudi, ne žele da ih pčele ujedu, tako da će medovođa svojim cvrkutom žudnje za pčelinjim voskom skrenuti pažnju osobi u kom pravcu treba da krene.Potom medovođa vodi lovce do pčelinjeg gnezda i pušta ih da odrade teži deo posla. Isto kao kod orki, medovođe i ljudi imaju različite krajnje ciljeve. Ptice žele vosak a ljudi med. Slično delfinima u Brazilu, odnos sa medovođama je važan deo mnogih afričkih kultura.
Vukovi i ljudi nekada su bili na istoj strani. U današnje vreme, otprilike 39 posto domaćinstava u Americi ima psa. Međutim, ispostavilo se da pas ne mora da bude pripitomljen da bi se dobro slagao s ljudima. Domorodačke priče ljudi iz Severne Amerike opisuju saradnju sa sivim vukovima (Canis lupus) u potrazi za mamutima ili losovima. Vukovi su imali ulogu da umore plen a ljudi su nakon toga stupali na scenu da ga dokrajče. Zbog veličine plena, deoba nije bila problem, bilo je dovoljno mesa za sve. Iako prijateljstva s ovim krznatim stvorenjima više nema, vukovi su još uvek važan deo mnogih domorodačkih kultura. Neki od njih i dalje ostavljaju deo plena za vukove nakon lova.
Priredila: I.J. Pavlović
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|
