Nikola Lončar i Veselin Jevrosimović

Dejvid Vujić i saradnik iz Ugande

Presudni uticaj majke i ujaka

O značaju majčine porodice (majke Georgine-Đuke i ujaka Petra i Paja) Mandić u Teslinom životu, govorio je prezviter dr Oliver Subotić, paroh hrama Svetog Aleksandra Nevskog u Beogradu, autor knjige „Tesla: duhovni lik“ i jedan od osnivača Zadužbine „Petar Mandić“.
On je rekao kako je Teslin ujak Petar bio izuzetno obrazovan sveštenik koji je, između drugih knjiga, imao i sva dela Renea Dekarta. Upravo je Petar bio taj koji je sestrića upoznao sa Dekartovim matematičkim metodom i načinom razmišljanja, i sa njim je vodio prve razgovore na temu nauke i proučavanja prirode. Pošto je Tesli preminuo otac, ujaci su ga pomagali dok je studirao u Pragu. Ujak Pajo je bio pukovnik sa školskim vezama u Budimpešti, i baš zahvaljujući njegovim poznanstvima i preporukama, Tesla je tamo dobio posao na telefonskoj centrali. S druge strane, kada je Teslina kompanija u Americi bankrotirala, Petar je bio taj koji je prvi organizovao finansijsku pomoć.
„Ali, ništa bez majke. Tesla je uvek isticao da je potencijal za genijalnost nasledio od majke. Osim činjenice da ga je ona rodila, ima i druga stvar: da nije bilo njene ljubavi da ga otrgne od pogubne strasti kocke u dvadesetoj godini, mi danas ne bismo imali najvećeg srpskog pronalazača! Majka je ta koja je važna u emocionalnom smislu. Nemojmo zaboraviti da je emocionalna inteligencija daleko važnija od matematičko-logičke inteligencije. Čovek može da bude genije, ali da bude idiot ako nema emocionalnu inteligenciju. Majka je u njega ugradila ljubav, i to je ono što ga je držalo. Kad god je Tesla ‚padao‘ u životu, prisećao se majčinog lika“, ukazao je dr Subotić.

Prilika za mlade istraživače

Dr Dragiša Stoiljković je penzionisani profesor Tehnološkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, čije je dodatno polje interesovanja (uz sintetičke polimere kao uže polje delovanja), bila istorija i filozofija prirodnih nauka. Budući da se već bavio Ruđerom Boškovićem, bio je podstaknut idejom svog kolege dr Aleksandra Petrovića, profesora Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, „da bi bilo veoma zanimljivo tragati za Boškovićevom filozofijom u Teslinim radovima i načinom na koji Boškovićevo shvatanje prirode i sveta određuje metodologiju Teslinih ogleda“.
To ga je odvelo do proučavanja dve poznate fotografije na kojima je Tesla prikazan kako čita  u laboratoriji, kao i do saradnje sa britanskim istraživačem Rodžerom Andertonom. Za obe knjige se smatra da prikazuju Teslu dok čita delo Ruđera Boškovića „Teorija prirodne filozofije.“ Zajedno su  utvrdili da je prva fotografija na kojoj je Tesla u širem planu, a iznad njega sevaju varnice, i zaista nastala u Kolorado Springsu, ali ne i da li je to stvarno Boškovićeva knjiga.
Istraživači su otkrili da na drugoj fotografiji, nastaloj u Njujorku, gde je Tesla snimljen u krupnom planu sa debelom knjigom u ruci, koja je duža od njegove podlaktice, po profesoru Stoiljkoviću, nije prikazana Boškovićeva knjiga nego delo Džejmsa Maksvela.
„Nakon intervjua koji je Anderton uradio sa mnom 2015. i postavio ga na Jutjub, dobili smo anonimni komentar da je u časopisu ‚Electrical Review‘,  dvadesetog maja 1896. objavljen članak pod naslovom ‚Važna dostignuća Nikole Tesle.‘ Tu je on izjavio, kada je objašnjavao ovu fotografiju, da čita jednu od Maksvelovih knjiga, koju mu je u znak prijateljstva darovao profesor Djuar. Pronašli smo taj članak, i u njemu se stvarno nalazi ova fotografija. Ova povelika knjiga se zaista čuva u Teslinoj zaostavštini u Muzeju Nikole Tesle, i to je njeno prvo izdanje. U 20. veku se pojavilo mnogo njenih izdanja, ali su malog formata. Takođe, velika i debela knjiga koju Tesla drži, objavljena je pre nastanka ove fotografije. Došli smo i do elektronske verzije pomenutog izdanja, gde Tesla na kolenu drži knjigu i gleda poslednje stranice. Kada smo pregledali taj PDF fajl, zaista smo na tim poslednjim stranicama otkrili da Maksvel objašnjava i tumači Boškovićevu teoriju! U stvari, to su poglavlja u kojima on razmatra pitanje atomizma pre nego što je otkrivena struktura atoma, i poredi Boškovićevo shvatanje sa gledištima drugih autora i iznosi svoje mišljenje. Ovde smo zastali sa radom još pre nekoliko godina, i ja bih želeo da pomognem nekome ko bi bio voljan da ga nastavi“, ponudio se profesor Stoiljković.

Prvi ukazao na štetnost izlaganja X-zracima

„Iako se Tesla, uglavnom, nije bavio biofizičkim i biomedicinskim istraživanjima, njegov doprinos u medicini je nesumnjiv. Eksperimenti i članci koje je objavio ukazuju na to da su ga zaista duboko zanimali uloga elektriciteta u telu, a naročito uticaj veštački proizvedenih struja, kao i kako one utiču na tkiva i fiziološka stanja u organizmu. Iskustva koja je stekao eksperimentišući sa različitim frekvencijama struje, Tesla je objavio 21. februara 1891. u časopisu ‚Electrical World‘ u čuvenom članku pod naslovom ‚Fenomeni naizmeničnih struja veoma visoke frekvence‘, gde je između ostalog napisao: ‚Pražnjenje čak i veoma velikog kalema ne može da proizvede ozbiljne povrede, ali ako isti kalem radi sa strujom niže frekvenicije, iako je elektromotorna sila mnogo manja, pražnjenje bi sigurno izazvalo povrede. Ovaj rezultat jednim delom potiče od visoke frekvencije. Autorovo iskustvo ima nameru da pokaže da što je frekvencija veća, utoliko veća količina električne struje može da prođe kroz telo bez ozbiljnijeg osećanja neprijatnosti. Na osnovu svega, čini se izvesnim da ljudska tkiva deluju kao kondenzatori“, naveo je Tesline reči Vladimir Jelenković, nekadašnji direktor Muzeja Nikole Tesle i jedan od najvećih poznavalaca Teslinog dela.
„Naravno, ne treba zaboraviti da je u to vreme plamteo onaj čuveni rat između Edisonovog koncepta primene jednosmerne struje i Teslinog zastupanja da je naizmenična struja jedina koja može da osvetli svet i da se prenese na velike udaljenosti bez gubitaka, tako da su ove Tesline tvrdnje o neškodljivosti tih njegovih visokofrekventnih struja bile prevashodno objavljene u nameri da u tom ratu struja na neki način oprovrgne Edisonove tvrdnje. I bez obzira na to što je možda cilj bio usmeren ka tome, ta činjenica dala je veliki podsticaj brojnim naučnicima da započnu eksperimente sa visokofrekventnim strujama u medicinske svrhe. Tako je, na kraju krajeva, pokrenuta i nova terapijska metoda, koja će kasnije postati poznata kao dijetermija. U svom doprinosu medicini, Tesla je otišao još dalje otkrićem X-zraka pre Rentgena. On je i prvi naučnik koji je ukazao na štetnost izlaganja rendgenskim zracima po ljudski organizami. U članku pod nazivom ‚Štetno delovanje Lenardovih i Rendgenovih cevi‘, koji je objavio petog maja 1897. u časopisu ‚Electrical Review‘, on upozorava na opasnosti od ovog novog i moćnog medicinskog sredstva i vrlo temeljno objašnjava posledice koje mogu da nastanu primenom X-zraka. Iako mu je Nobelova nagrada više puta izmakla, za utehu je činjenica da je dobio možda i najveće priznanje za jednog naučnika, a to je da se jedna od jedinica mere u međunarodnom sistemu, nazove po njegovom imenu“, istakao je Vladimir Jelenković.

Zoran Bulović

Nikola Lončar, Milan Knežević, Vladimir Jelenković i Zoran Bulović

Aleksandar Gaon

Fondacija i Planeta su na istom zadatku

Dr Dragiša Stoiljković je penzionisani profesor Tehnološkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, čije je dodatno polje interesovanja (uz sintetičke polimere kI „Planeta“, koju izdaje „Belmedija d.o.o“, imala je svoju promociju u vidu brojeva podeljenih kao poklon. Milan Knežević, direktor „Belmedije“ je rekao da je „Planeta“ časopis za popularizaciju nauke, koji ima i svoj veb-sajt. Najzanimljivije u vezi sa njim jeste to što dve trećine njegovih posetilaca dolazi upravo iz dijaspore. Zbog toga je ta „simbioza“ sa Teslinom naučnom fondacijom i popularnom naukom, doprinela da naši mladi naraštaji imaju na šta da se ugledaju. Aleksandar Gaon, glavni i odgovrni urednik „Planete“, ocenio je da je ona uspela u nameri da se predstavi najširoj čitalačkoj publici govoreći jasnim i jednostavnim jezikom, ali ne samo zbog sopstvene doslednosti već i zato što, objektivno, u našoj sredini postoji interesovanje za naučne i istraživačke teme kojima se ovaj časopis bavi.