OKO PLANETE

Seizmika

Skriveno srce Zemlje

Jedno nedavno naučno istraživanje pokrenulo je pretpostavke o tome da su seizmički talasi zemljine kore pokazatelji mogućnosti da naša planeta ima "skrivenu komoru (srce)", piše američki “Sajens njuz” (Science News). Naučnici su otkrili najdublje unutrašnje jezgro Zemlje koristeći vrstu seizmičkog talasa koji putuje kroz jezgro i odbija se napred-nazad kroz unutrašnjost. U istraživanju su kombinovali podatke o zemljotresima jačine šest ili više stepeni po Rihteru, koji su se dogodili tokom poslednje decenije širom sveta. 
Zemljino jezgro generiše magnetno polje planete, koje štiti Zemlju od naelektrisanih čestica koje je izbacilo Sunce. Takođe, pomaže da ljudima i drugim živim bićima da se zaštite od prevelike radijacije. 
Jezgro prečnika oko 6.600 km sastoji se iz dva glavna dela: tečnog spoljašnjeg jezgra i čvrstog unutrašnjeg jezgra. Tečnost bogata gvožđem cirkuliše u spoljašnjem jezgru, pri čemu se deo materija hladi i kristalizuje i tako tone formirajući čvrst centar. Ta kretanja “proizvode” Zemljino magnetno polje. 

Smatra se da je pre 565 miliona godina formirana struktura jezgra u kojem se sve više kristala hladi. Ako se tako nastavi, proces će se usporavati i na kraju zaustaviti - isključujući magnetno polje planete tokom više milijardi godina od sada. Različite vrste i strukture minerala, jednako kao i različite količine tečnosti u jezgru, mogu da promene brzinu seizmičkih talasa koji putuju kroz Zemlju. Još 2002. godine, istraživači su primetili da se seizmički talasi koji putuju kroz unutrašnji deo Zemlje kreću nešto sporije u jednom pravcu u odnosu na polove planete nego u drugim pravcima, što upućuje na zaključak da postoji razlika u kristalnoj strukturi, odnosno skriveno središte koje može da bude neka vrsta ostatka davno formiranog jezgra. 

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"