MEDICINA
Gordana Tomljenović
Genetički skrining
Zašto lečiti, kad se može sprečiti
Mr ph Sonja Šuput
Magistra Sonja Šuput je laboratorijski profesionalac koja je svoju karijeru započela u Zavodu za laboratorijsku dijagnostiku Biomedika, a nastavila je u okviru kliničke medicinsko-biohemijske laboratorije u Opštoj Bolnici Bel Medic, danas deo Acibadem grupe. Poslednjih šest godina radi na poziciji načelnika Laboratorije, gde svakodnevno obavlja zadatke vezane za upravljanje i razvoj službe. |
Stara izreka da je “bolje sprečiti, nego lečiti” danas dobija jednu potpuno novo značenje, zahvaljujući naučnoistraživačkim i tehničko-tehnološkim alatima u oblasti molekularne genetike i genomike, koji medicini omogućavaju da jača svoje preventivne moći. Među njima je i genetički skrining, koji načelnica Laboratorije u Acibadem Bel Medic-u, mr ph Sonja Šuput, smatra novim nivoom zdravstvene higijene, i sasvim novim pristupom sopstvenom zdravlju
Da li će naši najbliži potomci, umesto kod lekara kakvog danas poznajemo, zapravo ići kod “genetičkog konsultanta”, koji će im na osnovu genetskog skrininga savetovati kako da preveniraju bilo koji zdravstveni problem? Ili, ako do nekog zdravstvenog problema uopšte i dođe, da li će medicina “krojiti” potpuno personalizovane terapije, prema genetskom profilu i individualnoj biologiji svakog pacijenta? I, da li je ovo futuristički scenario, ili je medicina već zakoračila u budućnost - u oblasti preventivne, a posebno personalizovane ili precizne medicine, koja veoma brzo evoluira?
Genetički skrining kojim se preventivno utvrđuje da li testirana osoba ima genetičke predispozicije, ili određeni stepen genetičkog rizika za neke od danas najučestalijih patoloških stanja i/ili bolesti, dostupan je i u našoj zemlji. Govoreći o veoma kvalitetnom testu te vrste koji nudi beogradska Opšta bolnica Acibadem Bel Medic, načelnica Laboratorije u toj bolnici, medicinski biohemičar, mr ph Sonja Šuput, pre svega ukazuje na razliku između dijagnostičkih genetičkih testova, koji se primenjuju kod postojanja određenih simptoma ili sumnje na neki patološki razvoj, i genetičkog skrininga. Prema njenim rečima, genetički skrining koristi svu snagu genetičkih testova, i svu moć bioinformatičkih tehnologija u oblasti genetike i genomike, da bi se delovalo preventivno, u potpuno zdravoj populaciji mlađih odraslih osoba.
Danas je, naime, poznato da svako od nas u svom genomu po rođenju nosi rizike za pojavu određenih bolesti; ti rizici mogu da budu prosečni, uobičajeni za pol i uzrast, ali kod nekih osoba mogu da budu i povišeni. Ukoliko se genetičkim skriningom utvrdi povišen genetički rizik za određenu bolest, to znači da je osoba koja ga nosi nasledila sklonost ka razvoju te bolesti, i da postoji veća verovatnoća da razvije tu bolest - ali ne i da će je nužno razviti. Štaviše, poznavanje te činjenice može da je opomene, i motiviše na korigovanje određenih navika i na promenu načina života, kako bi se u potpunosti zaštitila od razvoja te bolesti. Genetički test je, u tom smislu, vrlo dragocena alatka, budući da kod svake pojedinačne osobe može da identifikuje genetičke (tj. genomske) varijacije i mutacije povezane sa rizikom od razvoja određenih bolesti, kao i da upozori na mogućnost prenošenja tih promena u genima na potomke. Drugim rečima, stara izreka da je “bolje sprečiti nego lečiti” već danas može da se preformuliše u “zašto lečiti ono što se zaista može sprečiti”, jer već postoje mnogi naučnoistraživački i tehničko-tehnološki alati u oblasti molekularne genetike, i genomike, koji medicini omogućavaju da jača svoje preventivne moći.
Genetičke varijacije i mutacije
Laboratorijski genetički testovi nisu novina. Mr Sonja Šuput napominje da se oni već koriste u prenatalnom skriningu/dijagnostici, kao i u lečenju tumorskih bolesti.
Osim fizičkih povreda, gotovo sva ljudska medicinska stanja u nekoj su vezi sa genetičkim varijacijama, i genetičkim mutacijama kod pojedinca. Za razliku od genetičkih varijacija koje predstavljaju suptilne razlike među jedinkama iste vrste, i svaku tu jedinku čine jedinstvenom unutar vrste, mutacije su promene koje su proizvod određenih genetičkih grešaka (u replikaciji DNK tokom ćelijske deobe), ili su rezultat delovanja faktora okoline (UV zračenja, pušenja, radijacije, i sličnog). Mutacije mogu da budu i dobre i loše, to jest mogu da doprinesu prilagođavanju vrste na promene uslova života, ali takođe mogu da remete normalnu aktivnost gena, i da dovedu do razvoja bolesti (kod pojedinaca, familija, etničkih grupa…). Mutacije takođe mogu da doprinose genetičkim varijacijama, i da se nasleđuju. Među mnogim poremećajima, ili oboljenjima izazvanim mutacijama, jesu i nasledne bolesti koje su rezultat mutacija u jednom genu, zatim složeni poligenski poremećaji (koji su rezultat naslednih promena u više gena), kao i kancerske bolesti, koje su rezultat genetičkih mutacija stečenih tokom života osobe.
Sprovođenje testa
Detaljnije govoreći o proceduri genetičkog skrininga namenjenog pojedincima, mr ph Sonja Šuput napominje da se test izvodi uz potpisanu saglasnost pacijenta, nakon što dobije informacije o kompletnom postupku, i pruži podatke o ličnoj i porodičnoj zdravstvenoj istoriju. Test je namenjen punoletnim osobama.
Uzorak pacijentove DNK neophodan za sekvencioniranje - koji može da se dobije i iz krvi - obično se uzima brisom bukalne sluznice (unutrašnje strane obraza). Uzorak se šalje na analizu medicinskim genetičarima i bioinformatičkim stručnjacima u Acibadem Labmed laboratoriju u okviru Acibadem sistema, u Istanbulu (Turska). Bel Medic je, naime, deo moćnog Acibadem medicinskog sistema, Acibadem Healthcare Group, od 2021. godine; deo grupe je i Acibadem Labgen, kompanija koja se najvišem svetskom nivou bavi genetičkom dijagnostikom.
Rezultat testa dobija se u roku od dva do tri meseca, i pacijentu se saopštava od strane Acibadem Bel Medic medicinskog tima, kroz detaljne konsultacije i savetovanje. |
Naoružana ovim saznanjima o nasleđivanju, u okviru genetike i genomike, medicina je savremenom čoveku omogućila da donosi odluke o potomstvu još pre planiranja porodice, da prenatalno otkriva nasleđene bolesti i deluje na zdravlje deteta (pre njegovog rođenja), da postantalno već kod novorođenčeta otkriva njegove genetičke rizike. Sve to je danas moguće zahvaljujući prenatalnoj dijagnostici, a u okviru nje i neinvazivnom prenatalnom testu, NIPT (Non-Invasive Prenatal Testing), genetičkom skrining testu fokusiranom na hromozomske poremećaje koji dovode do nastanka različitih sindroma kao što su Daunov, Edvardsov ili Tarnerov sindrom, i druge slične bolesti. Za razliku od biohemijskih neinvazivnih prenatalnih testova čija je tačnost oko 65 odsto, genetički NIPT ima tačnost veću i od 95 odsto, i neuporedivo je značajniji po svojim krajnjim efektima – ukoliko je NIPT negativan na ispitivane mutacije somatskih i polnih hromozoma, sa punom sigurnošću se može očekivati da je plod u tom smislu potpuno zdrav, bez ikakvih oštećenja ili anomalija. Mr Šuput napominje da je, pored NIPT, u Srbiji danas dostupan i prenatalni genetički skrining test na retke bolesti, među njima i na spinalnu mišićnu atrofiju (SMA).
Kad je o lečenju tumora reč, genetička dijagnostika i genetički testovi su najsavremeniji i najsofisticiraniji alat u onkologiji i onkogenetici. Njime mogu da se služe svi lekari uključeni u lanac lečenja obolelih od tumora, a pre svega medikalni onkolozi i onkohirurzi. U najrazvijenijim zdravstvenim sistemima u svetu, u SAD i EU, genetička dijagnostika je sastavni deo protokola lečenja. Mr Šuput objašnjava da standardne patohistološke i histohemijske analize takođe daju niz podataka o prirodi i ponašanju tumorskog tkiva, ali ističe da analize u oblasti molekularne genetike pružaju više informacija o onkogenima i njihovim mutacijama. Zahvaljujući takozvanom genomskom profilisanju tumora, i činjenici da genetički test može da ukaže na odgovor individualnog organizma na određene terapijske opcije, moguće je definisati najbolja terapijska rešenja i, štaviše, maksimalno personalizovati terapiju karcinoma.
Tri i po decenije dešifrovanja ljudskog genoma
U velikom petnaestogodišnjem međunarodnom projektu pod imenom Ljudski genom, do 2003. godine je “dešifrovano” 92 odsto ljudskog genoma, a nakon dve decenije, 2021. godine, sekvencionirano je i preostalih osam odsto. U međuvremenu, nastojanja da se bolesti koje pogađaju čoveka razumeju i leče na nivou DNK, istovremeno su postali osnova za razvoj molekularne genetike i nove, molekularne medicine.
Nakon sekvencioniranja ljudskog genoma, svako dalje otkriće povezanosti određenih gena sa nekom bolešću, pomaže naučnicima da razumeju tok te bolesti, da je leče sintetičkim DNK ili genskim proizvodima, kao i da procenjuju rizike za tu bolest. Zahvaljujući tome, molekularna medicina može da utiče na kontrolu zdravlja u skladu sa jedinstvenom genetskom (genomskom) konstitucijom svake osobe. Pritom sve više usmerava fokus kliničara na prevenciju, tako što im omogućava da predviđaju rizike za određene bolesti, i definišu prevenciju ili strategije ranog lečenja. |
Povišen genetički rizik
Ali, sa produženjem životnog veka, čovek, pak, ima i sve veću potrebu da osigura zdravu dugovečnost, neopterećenu hroničnim ili kancerskim bolestima. Zahvaljujući sofisticiranim genetičkim/genomskim tehnologijama, jedan od načina da dugoročno optimizuje svoje zdravlje, i da prevenira razvoj bolesti koje se obično javljaju u poznijim godinama, jeste i utvrđivanje specifičnih genetičkih rizika u ranom odraslom dobu, putem genetičkog skrininga. Prema mišljenju mr Šuput, ta mogućnost podiže zdravstvenu higijenu na jedan sasvim nov nivo, i predstavlja sasvim nov pristup zdravstvenoj prevenciji, i sopstvenom zdravlju.
Laboratorijski genetički skrining test namenjen je zdravim odraslim osobama, bez ikakvih tegoba ili simptoma. Za razliku od genetičkih i drugih laboratorijskih testova koji se koriste u dijagnostičke svrhe, genetički skrining se radi jednom u životu, i kao rezultat daje veoma obimnu “zdravstvenu mapu” pojedinca. Dva ključna elementa genetičkog skrininga jesu sekvencioniranje kompletnog genoma osobe, i analiza tih podataka, kojom se potencijalni zdravstveni rizici, genetske predispozicije i genetske osobine pojedinca sagledavaju kao celina. Laboratorijsku analizu genetskog materijala (uzorka DNK osobe) i procenu i tumačenje dobijenih rezultata obavlja tim medicinskih genetičara i bioinformatičkih stručnjaka, koji takođe predlaže i personalizovan follow up program za preventivno delovanje u skladu sa eventualno detektovanim povišenim genetičkim rizicima.
Test, između ostalog, sadrži onkološki i kardiometabolički panel, u okviru kojih se na osnovu analize sekvencioniranog genoma procenjuju genetičke predispozicije i/ili rizici za najučestalije vrste karcinoma, za koronarnu arterijsku bolest (infarkt miokarda), atrijalnu fibrilaciju, hipertenziju, za dijabetes tipa 2, poremećaj triglicerida i poligensku hiperholesterolemiju, kao i za druge metaboličke bolesti. Ispituju se i rizici za neke neurološke poremećaje (Alchajmerovu bolest), autoimune i poremećaje gastrointestinalnog trakta (sindrom iritabilnog kolona i celijačnu bolest). Za svako od navedenih stanja ili oboljenja, a pre svega za kancerske bolesti, izračunava se (procentualno izražen) poligenski rizik, PRS (Polygenic Risk Score), što je bioinformatički statistički podatak zasnovan na prisustvu/odsustvu višestrukih genomskih varijanti. S obzirom na to da je rizik za razvoj većine bolesti poligenski, analiziranje velikog broja gena ili celokupnog genoma daje sveobuhvatniju informaciju. Individualni poligenski rizik se, u okviru veoma detaljnog i obimnog izveštaja o genetičkom skrining testu, (grafički) prikazuje i tumači u poređenju sa definisanim prosečnim rizikom za određenu bolest, kao referentnom vrednošću, te se na osnovu toga označava kao povišen, visok, ili veoma visok…
Mr Šuput izdvaja još jedan važan podatak, a to je da se pri sekvencioniranju genoma osobe, u okviru ovog testa, pri izračunavanju individualnog poligenskog rizika za određeno stanje/bolest, ne uzimaju u obzir epigenetički faktori – promene koje se odnose na ekspresiju gena, ili su vezane za ekspresiju gena, i mogu da budu povezane sa faktorima kao što su uticaj okoline i način života. Ovo je veoma značajno zbog toga što do epigenetičke (epigenomske) promene dolazi onda kad način života ili faktori životne sredine uzrokuju da se određeni gen „uključuje“ ili „isključuje“. Naša sagovornica zbog toga još jednom naglašava da nasleđena sklonost, ili postojanje povišenog genetičkog rizika za određenu bolest, nisu genetičke informacije “zapisane u kamenu”, odnosno da genetska predispozicija za neku bolest možda nikada neće imati stvarni uticaj, neće dovesti do razvoja bolesti, ukoliko ne bude pokrenuta određenim faktorima životne sredine, ili specifičnim načinom života. Da li će kod neke osobe da dođe do razvoja kardiovaskularnih bolesti ili dijabetesa tipa 2, na primer, može da zavisi od kombinacije njene genetske predispozicije i njenog načina života - ishrane, vežbanja, zdravog i dovoljnog spavanja… Kod tumorskih oboljenja, epigenetički faktor može da bude od uticaja na uključivanje/isključivanje gena koji omogućava rast abnormalnih ćelija, ili gena koji mogu da potisnu rast tumora.
Gen, genom, genomika
Geni se smatraju osnovnim jedinicama nasleđivanja - sadrže informacije o fizičkim i biološkim osobinama jedinke, koje se prenose sa roditelja na potomstvo. Pritom, geni su segmenti DNK - informacionog molekula za sve žive organizme - koji sadrže uputstva za proizvodnju specifičnih proteina (sa različitim funkcijama u telu).
Genom je kompletan genetički materijal jednog organizma, koji se sastoji od skupa svih DNK instrukcija (tj. gena i drugih elemenata koji kontrolišu aktivnost tih gena). Ljudski genom se sastoji od 23 para hromozoma (koji se nalaze u jezgru svake ćelije), i uglavnom je isti kod svih ljudi, ali ima i varijacije (njih čini oko 0,001 odsto DNK) koje doprinose razlikama među pojedincima (u izgledu i zdravlju). Neke od varijacija među pojedincima su rezultat epigenetičkih promena (uticaja sredine), koje takođe mogu da budu nasledne. Mnoge genetske varijacije nemaju uticaja na zdravlje ili rizik od bolesti, ali neke imaju. S obzirom na to da roditelji prenose svoje gene na svoje potomstvo, neke bolesti imaju tendenciju da se grupišu u porodicama, slično drugim naslednim osobinama.
Genomika je oblast biologije fokusirana na proučavanje celokupne DNK organizma - odnosno njegovog genoma; bavi se identifikacijom i karakterizacijom svih gena i funkcionalnih elemenata u genomu organizma, kao i njihovom interakcijom. |
Genetički skrining nesumnjivo može da bude od velike pomoći zainteresovanom pojedincu da, naoružan svim ovim važnim saznanjima, na jedan sasvim nov način vodi brigu o sopstvenom zdravlju. Mr Šuput u tom kontektsu dodaje da genomski podaci koje test obezbeđuje mogu da budu od značaja bez obzira na godine starosti, ali da su od najveće koristi ako ih osoba ima već u dvadesetim i ranim tridesetim godinama života. U četrdesetim godinama života je kod velikog broja ljudi obično već započeo neki patološki razvoj, pa bi nesumnjivo bilo idealno da se sa genomski definisanom zdravstvenom prevencijom započne u ranim tridesetim godinama.
Gordana Tomljenović
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|
