TEMA BROJA
Oliver Klajn
Radijacija, korisna i opasna / Posledice katastrofa
Večna lekcija Hirošime i Nagasakija
U japanskom jeziku postoji reč hibakuša, koja se odnosi na žrtve koje su bile izložene radijaciji nakon što su Amerikanci, avgusta 1945, bacili atomske bombe na Hirošimu, na najvećem japanskom ostrvu Honšu, i na manje naseljeni Nagasaki, smešten na trećem po veličini ostvu japanskog arhipelaga, Kjušu. Termin hibakuša je vremenom dobio specifično značenje: njime su označeni svi neposredni stradalnici od katastrofa ovog tipa, uključujući i one iz nuklearne elektrane u Fukušimi. Reč hibakuša je ušla i u zakonodavstvo Zemlje izlazećeg sunca. Čak 650.000 stanovnika te države dobilo je taj status.
Savremena Hirošima |
Žrtve su podeljene prema tome koliko su bile udaljene od žarišta eksplozije, a uzet je u obzir i faktor protoka vremena u odnosu na lokaciju žrtve. Izloženost nuklearnim padavinama i činjenica da je neko rođen od majke koja je bila tokom trudnoće bila izložena radijaciji takođe svrstava preživele u hibakuše. Do danas ih je u životu nešto manje od petine. Hibakuše primaju pomoć od vlasti u Tokiju.
Procene o broju poginulih u mesecima neposredno nakon po aktiviranju bombi „Mali dečak“ i „Debeli čovek“ variraju. Veruje sa da broj žrtava u Hirošimi prevazilazi sto hiljada dok ih je u Nagasakiju, srazmerno broju stanovnika, značajno manje. Iako je najviše žrtava bilo na dan bombardovanja, brzo je od strane izveštača sa lica mesta uočeno da se sa masovnim umiranjem nastavilo i narednih dana. U početku su američki mediji istupali sa tvrdnjama da nema trajnih posledica upotrebe atomskog oružja, ali se vrlo brzo došlo do saznanja da je reč o radioaktivnom trovanju. Akutni radijacijski sindrom, nazvan i „trovanje radijacijom“, obuhvata niz negativnih posledica koje nastaju usled izloženosti jonizujućem zračenju.
Nagasaki danas |
Slučaj poznate glumice
Istraživanje američkih naučnika tokom 1948. godine pokazalo je da je kod onih koji su se nalazili na manje od 2 km od žarišta, vodeći uzrok smrti bio akutni radijacijski sindrom. Smrt je nastupala za manje od mesec dana zbog komplikacija kod nepovređenih i kod ljudi koji su imali povrede i opekotine.
U istoriju je ušla pozorišna glumica Midori Naka. Sa članovima svoje pozorišne trupe, doselila se u Hirošimu, juna 1945. godine. Preživela je sam napad u kojem je život izgubilo 13 njenih kolega. Desetak dana nakon toga, slavna glumica je otišla u bolnicu u Tokiju. Uprkos svim merama koje su lekari preduzeli, počela je da joj opada kosa. Ubrzo se suočila sa veoma povišenom temperaturom i nekontrolisanom tahikardijom. Život je izgubila nepunih 20 dana nakon same katastrofe u Hirošimi. Midori Naka je prva ličnost koja je pružila detaljan iskaz o bombradovanju i njegovim posledicama i, istovremeno, prva osoba zvanično zavedena kao žrtva radijacijskog trovanja.
Naknadna naučna istraživanja su otkrila i neke pojave koje idu u prilog Japancima koji su ostali u životu nakon eksplozije - preko 90 procenata preživele dece bilo je u životu i pola veka nakon kraja rata! Ni statistike poremećaja prilikom rađanja nisu bile alarmantne. Međutim, uočeno je kod onih su bili vrlo blizu centra, na udaljenosti ne većoj od 1km, da znatnije oboljevanje od nedostatka dobrog dela kože na glavi i velikih delova mozga i lobanje, tokom embrionalne faze. Oboljenje mikrocefalija koje za posledicu ima smanjenu glavu i mentalnu zaostalost takođe je bilo učestalije.
3. Novčić koji pokazuje eksploziju u Japanu
| 
Preživele „hibakuše” predaju
potpise u Ujednjenim nacijama
da se eliminiše nuklearno oružje
|
Američki i japanski naučnici zajedno su ispitivali posledice radijacije u okviru zajedničke istraživačke fondacije koja postoji od 1975. godine a čiji su koreni u komisiji formiranoj godinu dana posle napada na Hirošimu i Nagasaki. Istraživanje je vršeno na devedeset četiri hiljade dobrovoljaca među preživelima koji su prihvatili da popune upitnike, podvrgnu se pregledima i odgovaraju na pitanja stručnjaka. Na drugojstrani, dvadeset šest hiljada Japanaca koji su živeli u drugim gradovima i nisu bili izloženi radijaciji, takođe su učestvovali u ovom ispitivanju - da bi se napravilo poređenje. Oni su predstavljali kontrolnu grupu. Donedavno, oko trećine jednih i drugih bili su među živima. Oni se i dalje podvrgavaju pregledima i analizama krvi. Naročita pažnja se posvećuje vezi radijacije sa pojavama kancera.
Najpre je došlo do pojave raka štitaste žlezde i leukemije. Da bi se to manifestovalo, trebalo je da prođu dve do pet godina ili više. Ostali oblici kancera javaljali su se deset do trideset godina kasnije. Uočeno je da više oboljevaju mladi i žene.
Eksplozija u Fukušimi |
Talas je doneo zlo
Na području dva mala grada, Okume i Futaba, nalazi se nuklearna elektrana „Fukušima daiči“. Elektrana obuhvata prostor od oko 3,5 km2. U martu mesecu 2011, najjači zemljotres svih vremena u Japanu pokrenuo je cunami koji je pogodio severoistočni deo ostrva Honšu. Cunami je oštetio generatore elektrane u kojoj su reaktori prekinuli sa prozvodnjom struje koju su obavaljali postupkom nukelarne fisije. Poplavljeni su niži delovi reaktora a cirkulatorne pumpe nisu dobijale energiju. Usled nemogućnosti hlađenja reaktora, došlo je do radioaktivnog zagađenja atmosfere. Evakuisamo je preko sto pedeset hiljada ljudi, u prečniku od 30 km.
Radioaktivne čestice otkrivene su širom sveta. Otpuštanje vode za hlađenje reaktora dovelo je do toga da je i okeanska voda postala vrlo radioaktivna. Vetar i vazduh su takođe bili bitni tokom širenja radijacije. Nakon havarije, mereni su nivoi izotopa. Nuklearne padavine su detektovane nedelju dana posle nesreće. Uočeno je da su vetrovi, u prvo vreme, usmeravali radiokativni materijal ka vodenim površinama, zaobilazeći naselja. Ali, bilo je i vetrova koji su naneli radijaciju iznad Tokija - mada je izbegnut onaj nivo radioaktivnosti koji ugrožava ljude. Već u prvim danima posle akcidenta, padavine su doprinele da štetan materijal dopre do tla i biljaka.
Istraživačka fondacija za istraživanje efekata radijacije u Hirošimi |
Posle dve nedelje, radijacija je popustila. U leto 2011, više japanskih univerziteta uključilo se u analiziranje tla. Otkriveno je da radijacije ima i izvan područja na kojem je elektrana. Obični građani u Japanu su masovno nabavljali instrumente za merenje radijacije. Tako su nastale mape mesta koja su posebno zagađena. Nuklearka u Fukušimi je postavila negativan rekord po tome što je, za kratko vreme, pušteno najviše radiokativnih supstanci u morsku vodu ikada. Uzrok tome su nuklearne padavine i puštanje radioaktivne tečnosti. Mere koje su japanske vlasti preduzele znatno su smanjile mogućnost stradanja stanovništva. Ipak, biće potrebne decenije da se radiokativni elementi u blizini elektrane i u reaktorima dekontaminiraju.
Oštečeni reaktori u Fukušimi |
Još od Velikog praska
Radioaktivnost i radijacija postoje još od Velikog praska, koji se dogodio pre oko 20 milijardi godina i smatra se „praocem“ cele vasione. Radioaktivni materijali su ušli u sastav planete Zemlje prilikom njenog „rađanja“.
Svako živo tkivo, znači i čovek na Zemlji, poseduje određenu dozu radioaktivnosti, što je fenomen otkriven pre samo stotinak godina.
Prve rezultate u tom smislu dobio je Francuz Antoan Anri Bekerel 1896, izučavajući luminiscenciju uranovih soli: ustanovio je da zračenje predstavlja svojstvo samog urana i da nije izazavano spoljašnjim uticajima.
U narednih par godina, Pjer i Marija Kiri dokazali su da slična svojstva poseduju i torijum, kao i dva nova elementa, polonijum i radijum, koje su izdvojili iz rude urana.
Tokom narednih petnaestak godina došlo se do velikog broja dokaza o radioaktivnim elementima i utvrđene su opšte zakonitosti radioaktivnosti; oe. Osnovne činjenice o strukturi atoma, iskristalisane u prve tri decenije nakon otkrića radioaktivnosti, ostale su prihvaćene do danas, bez bitnijih izmena. Britanski naučnik Ernest Raderford je 1911. izneo svoju teoriju strukture atoma gde je, po prvi put, uveden pojam atomskog jezgra.
Merenja
Svi ljudi su svakodnevno izloženi zračenju. Banane su primer prirodnog izvora zračenja: sadrže visok nivo kalijuma, čiji je mali deo radioaktivan. Ali, nema razloga za brigu, taj nivo zračenja je izuzetno nizak, zapravo mnogo niži od zračenja prirodne sredine kojem smo svakodnevno izloženi.
Kada se govori o aktivnosti radioaktivnog uzorka, obično se misli na ukupnu radioaktivnost, koja se izražava brojem raspada atomskog jezgra vremena.
SI je merna jedinica, tj. 1 bekerel (Bq) jednak je jednom nuklearnom raspadu u sekundi. Apsorbovane doze zračenja meru se jedinicom grej, ili džul/kg.
Agencija IAEA
Međunarodna agencija za atomsku energiju (engl.skraćenica IAEA - International Atomic Energy Agency), jedna od specijalizovanih agencija Ujedinjenih nacija (osnovana 1957), uspostavila je sveobuhvatan sistem standarda za zaštitu ljudi i prirodne sredine od štetnog zračenja i nadležna je za kontrolu miroljubive primene jonizujućeg zračenja i njegovih izvora na međunarodnom planu. S druge strane, regulativa za korišćenje izvora zračenja i zaštitu od njih spada u nadležnost pojedinačnih zemalja, dok IAEA pruža podršku donosiocima zakonske regulative i „pruža ruku“ na druge načine (npr. pomaže istraživanja i praktičnu primenu zračenja i izvora zračenja, upućuje na primere najbolje prakse za zaštitu ljudi i prirodne sredine od štetnog jonizujućeg zračenja i drugo). |
Oliver Klajn
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|
