TEMA BROJA
Priredila: D. Marić
Radijacija, korisna i opasna / Rizik na tanjiru
Rizik na tanjiru
Prisustvo prirodnog pozadinskog zračenja se ne može izbeći. Tako je u vazduhu prisutan prirodni radionuklid radon, koji se u organizam unosi disanjem. Radon takođe dospeva u zemljište na kome raste hrana, a tu su i zgrade u kojima se boravi, dok sve za to vreme pogađaju kosmički zraci.
Prirodni radionuklidi se obično nalaze u zemljištu, vodi i vazduhu, tako da usevi apsorbuju radioaktivni materijal iz zemlje i vazduha. I dok su jedni radionuklidi (radioaktivni izotopi) prirodnog porekla (dolaze iz zemljišta, stena ili vazduha), drugi radioizotopi koji se mogu naći u okolini, predstavljaju posledicu čovekove aktivnosti. Za merenje prirodnih radionuklida u uzorcima iz životne sredine i hrani, koriste se HPGe detektori.
Uobičajeni izvori prirodnih radionuklida u hrani su kalijum-40 (40K) i radijum-226 (266Ra). Radijacija dospeva u namirnice kroz korenje (biljka unosi radionuklide iz zemljišta), taloženjem radioaktivnih čestica na samim usevima, kao i bioakumulacijom (radionuklidi se akumuliraju u organizmu biljojeda, u hrani ili vodi koja sadrži radioaktivni materijal).
Sadržaj radionuklida u hrani zavisi od vrste hrane, klime i geografskog područja u kome je hrana proizvedena. Namirnice koje su poreklom iz država gde postoje nuklearne elektrane mogu da sadrže veće doze radijacije. Velike količine radionuklida koje se ispuštaju u životnu sredinu (ovo se naročito odnosi na oslobađanje radijacije iz nuklearnih elektrana) utiču na hranu. U normalnim okolnostima je količina prirodne radijacije u hrani zanemarljiva, pa ona tada ne utiče loše na zdravlje.
Kada je reč o zdravom dnevnom meniju, moglo bi se reći da ozračivanje počinje sa doručkom čiji su deo, recimo, sendvič sa bananom i puterom od kikirikija, uz čašu soka od ceđene pomorandže. Nastavlja se užinom u vidu brazilskih oraha, a završava se sa glavnim obrokom u obliku korenastog povrća ili spanaća i crvenog mesa, koji su začinjeni solju sa niskim sadržajem natrijuma, uz dodatak piva i vode, po izboru. Sve ove namirnice i pića sadrže prirodne radionuklide.
Najpoznatiji primeri prirodnih radionuklida u hrani su banane i brazilski orasi. Banane imaju prirodno visok nivo kalijuma (450 miligrama). Iako je udeo radioaktivnog izotopa kalijuma mali, svaka banana emituje 0,01 milirema (0,1 mikrosiverta) zračenja, što je veoma mala količina radijacije. To znači da bismo morali da pojedemo oko stotinu banana da bismo primili količinu zračenja koju inače dobijemo od prirodnog zračenja iz sredine.
Ipak, da postoji nagrada u kategoriji „najradioaktivnije namirnice“, neprikosnoveni pobednik bi bio brazilski orah, koji sadrži kalijum, ali i radijum. Sadržaj ovog hemijskog elementa u brazilskim orasima može da bude oko hiljadu puta veći od proseka svih namirnica kontaminiranih radijumom, u zavisnosti od njegove količine u zemljištu na kome se gaji. Ipak, smatra se da većina tog zračenja prođe kroz telo bez posledica.
Uticaj na namirnice
Prirodno zračenje u hrani ne treba mešati sa zračenjem hrane. To je proces u kome se koristi jonizujuće zračenje da se spreče bolesti koje se prenose hranom („trovanja hranom“) i kvarenje hrane. Hrana se propušta kroz snop zraka (kao kroz veliku baterijsku lampu) da se ubiju bakterije, plesan i druge štetočine u hrani. Ozračene namirnice ne dolaze u dodir sa radioaktivnim materijama, a samo zračenje hranu neće učiniti radioaktivnom.
Konzumiranje hrane koja je kontaminirana radionuklidima u nuklearnim ili radiološkim hitnim slučajevima povećaće količinu radijacije u organizmu i zdravstvene rizike zbog izlaganja zračenju. Nivo rizika će zavisiti od toga koji radionuklidi su uneti u organizam, kao i od količine radijacije.
Radiološka ili nuklearna vanredna situacija neće uticati na sve namirnice. Malo je verovatno da će radijacija kontaminirati upakovanu hranu, naročito ako je ona konzervirana ili vakumirana pre samog hitnog slučaja. Međutim, neka hrana koja je proizvedena u oblastima u kojima su deponovane radioaktivne supstance, može biti kontaminirana. Zato se, naročito u ovakvim okolnostima, mora pratiti poreklo hrane.
Uticaj na hranu i proizvodnju hrane u zemlji pogođenoj radiološkom ili nuklearnom vanrednom situacijom zavisiće od vrste radionuklida i količine deponovane ili prisutne radijacije na mestu gde se hrana proizvodi ili ubira. Iako je prisustvo radioaktivnog joda u hrani posle nuklearnih vanrednih situacija važno, on dugoročno neće biti problem kada je reč o hrani, jer će se brzo prirodno raspasti. Međutim, radioaktivni cezijum se može zadržati u životnoj sredini još niz godina i postati dugoročan problem za proizvodnju i trgovinu hranom, ali i pretnja po ljudsko zdravlje.
Priredila: D. Marić
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|
