OKO PLANETE

Kosmonautika

Prvi srpski satelit?

Srbija bi u bliskoj budućnosti mogla da se pridruži svetskoj svemirskoj zajednici i državama koje rade na razvoju svemirskih tehnologija. Multidisciplinarni istraživački tim stručnjaka  Mašinskog i Matematičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Instituta za fiziku i Astronomske opservatorije Beograd, uveliko radi na razvoju projekta MOSAIC, koji će u Zemljinu orbitu poslati prvi srpski kjub-satelit, kojim će moći da se upravlja sa Zemlje.
Osnovni cilj  projekta je uspostavljanje čvrstog temelja za razvoj svemirskih projekata u Srbiji, kroz ovladavanje bazičnim svemirskim tehnologijama i kao podrška za razvoj kurikuluma posvećenih istraživanjima svemira na Univerzitetu u Beogradu. Pored osvajanja tehnologija malih standardizovanih kosmičkih letelica bez sopstvenih pogona (a naročito njihove stabilizacije), MOSAIC će omogućiti i izvođenje prvih naučnih eksperimenata u svemiru, kao i dobijanje prvih fotografija naše zemlje iz svemira.
Lansiranje satelita okvirno je planirano za 2025. godinu. Za proračune orbitalne dinamike letelice, koji su od ključnog značaja za njeno kretanje i što duži ostanak u orbiti, zadužen je Marko Gavrilović, student doktorskih studija i član Katedre za mehaniku Mašinskog fakulteta, koji istovremeno pohađa i master studije na Matematičkom fakultetu.

„Moj zadatak je da, na osnovu evolucije orbite satelita, utvrdim kako na njegovo kretanje utiču gravitaciono polje Zemlje, zatim gravitacija Sunca, Meseca i drugih nebeskih tela, kao i ostali efekti, kao što je uticaj Sunčevog zračenja i atmosferski otpor i uzgon. Naime, u veoma razređenom gasu, što je slučaj na visinama većim od 200 km, na kojima se kreću sateliti, aerodinamički efekti su posledica razmene energije između čestica atmosfere i samog satelita. To je tzv. dinamika razređenih gasova koja bitno utiče na njegovo kretanje. Zato je veoma važno da se precizno odrede svi dinamički parametri, a posebno je važno odrediti tzv. koeficijent akomodacije energije (Energy Accommodation Coefficient), kao i koeficijent otpora i uzgona.  Naš cilj je da razvijemo algoritme za kontrolu orijentacije i upravljanje kretanjem satelita kako bismo smanjili te uticaje i omogućili da letelica što duže ostane u orbiti. To do sada niko nije uradio i smatramo da će to dati veliki doprinos razvoju budućih kjub satelita“,  kaže naš mladi sagovornik.
Iskustvo s projekta MOSAIC pretočiće u svoj master rad na Matematičkom fakultetu. Dodaje da će satelit biti lansiran tokom sledećeg maksimuma jedanaestogodišnjeg Sunčevog ciklusa, koji se očekuje sredinom 2025. godine i obavljaće posmatranja u tzv. mekom X-opsegu. „Članovi istraživačkog tima su uvereni da će to značajno doprineti  boljem razumevanju naučnih fenomena koji su povezani s tim zračenjem“, istakao je Marko.

Poziv da učestvuje u projektu MOSAIC dobio je od svog mentora, dr Dušana Marčete sa Katedre za astronomiju Matematičkog fakulteta u Beogradu. U projektnom timu koji radi na razvoju kjub satelita su i istraživači Mašinskog fakulteta,  prof. dr Đorđe Čantrak sa Katedre za hidraulične mašine i energetske sisteme, vanr. prof. dr Jelena Svorcan i vanr. prof. dr Toni Ivanov sa Katedre za vazduhoplovstvo, zatim dr Nikola Veselinović iz Instituta za fiziku, dr Luka Popović iz Astronomske opservatorije u Beogradu, kao  i dr Dragana Ilić, takođe sa Katedre za astronomiju Matematičkog fakulteta.
Koncept kjubsata je razrađen. Satelit se sastoji se od tri kocke, dimenzija 30x10x10sm. Biće opremljen kamerama i imaće precizan sistem za određivanje svoje lokacije i orijetnacije u prostoru. Energiju će generisati putem sklopivih solarnih panela. 
Posmatranje Zemlje je jedan od najznačajnijih ciljeva kjub-satelita i svemirskih misija upošte. MOSAIC će poslati prve domaće fotografije naše zemlje iz svemira u visokoj rezoluciji. Korist prvog srpskog satelita bila bi višestruka. Preko njega bi mogao da se nadgleda svaki deo naše zemlje, prate klimatske promene, promene staništa endemskih vrsta, zdravlja i veličine šumskog pokrivača i slično.

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"