ISHRANA
Priredila: Ilijana Jakšić Pavlović
Dopuna evoluciji
Kada je čovek počeo da jede meso?
Prva velika evoluciona promena u ljudskoj ishrani bilo je ubacivanje mesa i koštane srži velikih životinja. Odigrala se pre najmanje 2,6 miliona godina, prema proceni naučnika koji se bave ovim pitanjem. Kada i gde je čovek prvi put pojeo meso? Najjači dokaz u vezi s ovim pitanjem su tragovi pronađeni na ostacima kostiju. Sečenje mesa alatkom oštrih ivica može da ostavi tragove u vidu posekotina. Takođe, udaranje u kost velikim kamenom da bi se iz unutrašnjosti izvukla koštana srž može da ostavi tragove pritiska. Posekotine i tragovi udaraca, koje jednim imenom možemo nazvati „mesarskim ožiljcima“, mogu biti posledica dranja i lomljenja kostiju a razlozi mogu biti povezani ili nepovezani sa ishranom. Naučnici su počeli da prepoznaju takve ožiljke na fosilima iz Ranog kamenog doba, tokom 1980-tih godina. Eksperimentalni i praistorijski dokazi na ovu temu tek su nedavno počeli da se proučavaju.
Samo ostaci fosilizovanih kostiju sa oštećenjima, nastalim od oruđa, mogu se sa sigurnošću povezati sa ishranom čoveka. Najraniji prihvaćeni dokazi za ovu novinu u ishrani naših predaka stižu iz Etiopije, tačnije iz arheološkog nalazišta Gona. Verovatno nije slučajnost što se u isto vreme pojavio i prvi arheološki vidljiv dokaz sakupljanja kamenog oruđa. Pretpostavlja se da postoje dokazi o oštećenim kostima u oblasti Dikika, u Etiopiji, gde su pronađeni ostaci Australopithecus afarensis, ali ovaj dokaz se sastoji samo od nekoliko uzoraka kostiju i nije pouzdan.
Najraniji pouzdani dokazi o stalnoj upotrebi mesa u ishrani nalazi se u Keniji (Kanjera). Reč je o iskopini fosilne faune zajedno sa velikim brojem kamenih alatki. Osim kopnenih životinja, dokaz sa jednog od istorijskih arheoloških nalazišta po imenu Kobi Fora, u severnoj Keniji, pokazuje da su ljudi počeli da ubacuju u ishranu i vodene životinje poput kornjača, krokodila i riba pre 1,95 miliona godina. Više lokaliteta u Tanzaniji, u Olduvajskom klancu, koji datiraju od pre 1,8 miliona godina takođe nude dokaze o seckanim ostacima mesa sisara, i to raznih veličina. Ostaci pripadaju malim životinjama, poput ježeva pa sve do velikih sisara kao što su slonovi. Takođe, na nalazištu je pronađeno mnoštvo kamenog alata. Tri nalazišta u Kobi Fori, u Keniji, čuvaju dokaze o nekoliko iskasapljenih sisara, starih 1,5 milion godina, ali nisu dovedeni u vezi s kamenim alatkama.
Ko je jeo meso i koštanu srž?
Trenutno postoji fosilni dokaz za najmanje tri vrste hominina iz perioda između 2,6 do 2,5 miliona godina: Australopithecus africanus, Australopithecus garhi i Paranthropus aethiopicus; ne postoje tragovi na kostima niti kamene alatke u vezi sa A. africanus ili P. Aethiopicus. Iskasapljene kosti su nađene u blizini fosila A. garhi, iako samo u rodu čoveka, naročito kod vrste Homo erectus, možemo videti biološka obeležja koja se često povezuju sa mesojedima, kao što su smanjenje zuba ili stomaka a povećanje veličine tela i mozga.
Šta je posebno u vezi s ovom ishranom?
Ishrana koja uključuje meso, kod hominina, je jedinstvena među primatima iz tri razloga. Prvo, korišćenje hrapavih kamenih alatki za pristup životinjskim telima. Drugo, lov na životinje koje su mnogo veće od samog hominina. U trećoj grupi je nabavka skupljanjem ostataka hrane. Šimpanze, naši najbliži srodnici, rutinski love, hvataju udovima i jedu meso manjih majmuna, ali meso ima manji udeo u njihovoj ishrani te oni retko jedu ostatke lešina, najverovatnije zato što ne mogu efikasno da ih svare. Nije poznato kako je novi izvor hrane prvi put pao na pamet našem pretku.
Zašto su hominini počeli da jedu meso i koštanu srž?
Može se ući u trag koristima koje su ljudi imali kada su počeli da jedu meso i koštanu srž. Te dve namirnice su bogate kalorijama. Osim toga, one su izvor aminokiselina i mikronutrijenata. Samim tim što su jeli životinje, homininima se telo povećavalo bez gubitka mobilnosti i snage. Ali, kako su naši preci dolazili do mesa i koštane srži?
Najstariji dokaz o načinima lova kopljem potiče iz vremena od pre 500 hiljada godina. Složeniji oblici oružja pojavili su se pre 71 hiljade godina. Najstariji čvrsti dokaz o kontrolisanoj upotrebi vatre, drveta i kremena (što je najverovatnije povezano s kuvanjem) datira iz perioda od pre 790 hiljada godina. Dokazi o ranijim tragovima korišćenja vatre u istočnoj i zapadnoj Africi sastoje se retkih tragova ložišta i zato nisu prihvaćeni kao pouzdani.
Iako su dimenzije ljudske jetre jedinstvene među većim vrstama majmuna i iako su istraživanjima pronađeni tragovi selekcije gena kod modernog čoveka koji su mogli da odigraju ulogu u prilagođavanju promenama ishrane, ostaje tajna kada su se dogodile anatomske i fiziološke promene koje su omogućile i olakšale korišćenje mesa i koštane srži u ishrani.
Priredila: Ilijana Jakšić Pavlović
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|