TEMA BROJA

Oliver Klajn

Evolucija - drvo sa mnogo grana / Alfred Volas, zanemarani teoretičar evolucije

Otac biogeografije

Na jugoistoku Velsa, u okrugu Monmaufšir, nalazi se selo Lanbadok u kome se 1823. godine rodio istaknuti prirodnjak Alfred Rasel Volas. Potiče iz mešovitog englesko-škotskog braka. Iako ga svojata više naroda, smatra se da je bio Englez iz Velsa. Mladost je proveo seleći se po Engleskoj i Velsu, spremajući se da bude geometar. Menjajući različite poslove rano je ispoljio zanimanje za prirodu.

Alfred Volas je intenzivno pratio dostupnu naučnu literaturu, i tako se sreo sa delima o evoluciji Čarlsa Darvina ali i ranim teorijama škotskog intelektualca Roberta Čejmbersa. Mnogo godina je proveo na naučnim ekspedicijama, obilazeći Brazil, Indoneziju, Maleziju i Singapur. Pošlo mu je za rukom da, zajedno sa lokalnim pomagačima, prikupi više od sto dvadeset pet hiljada uzoraka živih vrsta, prevashodno insekata i ptica.
Volas je otkrio veliki broj dotad nepoznatih vrsta. Ta otkrića su ga podstakla da uobliči svoje viđenje prirodne selekcije, odnosno teoriju evolucije. Kada je napunio 35 godina, počeo je saradnju sa Čarlsom Darvinom. Tako je od dva odvojena naučna rada nastala teorija koja nosi naziv Darvin-Volasova teorija. To dostignuće je ubrzo predstavljano u Lineovom društvu Londona, nazvano po Šveđaninu Karlu Lineu, tvorcu savremene  taksonomije. 

Veličina ovog britanskog naučnika je u tome što je sticao zavidna  znanja o raznim naučnim disciplinama iako je bio samouk. Od formalnog obrazovanja imao je samo osnovnu školu - zbog finasijskih teškoća njegove porodice. A održao je brojna predavanja o evoluciji, objavio 22 knjige i više od 500 tekstova koje je pisao za naučne časopise. Više od četvrtine posvećeno je teoriji evolucije. Ideja o prirodnoj selekciji pala mu je na pamet kada je imao 35 godina, tokom boravka na arhipelagu Molučka ostrva, u današnjoj Indoneziji. Tu je utvrdio da slične vrste vremenom postaju različite usled promene uslova u prirodnoj sredini.
Volas nikada nije uživao ugled kakav je imao Darvin pa je njegov doprinos teoriji evoluciji bio u senci dostignuća poznatijeg kolege. Iako ima mišljenja da je Darvin preoteo čitav koncept od Volasa, većina biologa odbacuje tu verziju događaja. Volas je, u svojim radovima, zastupao Darvinove stavove i oštro se suprotstavljao njegovim kritičarima. Kod njega je akcenat bio na neophodnosti da se jedinke određene vrste zaštite od problema i nepogoda koja im nameće prirodna sredina pošto to dovodi do prilagođavanja i razvrstavanja živih bića.

Tokom četvorogodišnjeg boravka u Brazilu, uočio je preklapanje geografskih i granica određenih životinjskih vrsta. Delo koje je uobličilo svoje viđenje ove teme je “Doprinosi teoriji prirodne selekcije“, izdato 1870. godine. Dugotrajna odsustva iz Velike Britanije i boravak na egzotičnim istraživačkim poduhvatima uticali su da njegov doprinos na polju evolucije ne bude toliko primetan i u prvom planu. Budući da Volasa neki nazivaju “ocem biogeografije”, on je, proučavajući fosile da bi objasnio geografsku rasprostranjenost vrsta, nastojao da objasni evolutivnu komponentu čitave problematike. Smatrajući da postoje tri tipa ostrva, uočio je uticaj izolovanog položaja nekih ostrva na evoluciju živog sveta.Ovo se ogleda u tome što su pojedine vrste tu opstale a na kontinentima su istrebljene.
U svom radu, Volas je dosta pažnje posvetio aposematizmu, pojavi kada životinja ukazuje drugim vrstama da ne treba da je napadnu zbog određenih odlika tog bića. Ovu pojavu objasnio je na primeru gusenica neobične  i šljašteće boje. Time se omogućava pticama da razlikuju jedinke koje imaju neprijatan ukus i koje smrde od jestivih gusenica manje upadljivih boja, što je dokazano i kroz eksperimente. Ovom naučniku se pripisuje Volasov efekat, koncepcija koju je izložio 1889. godine. Nakon što se niz vrsta adaptiraju na određene uslove, hibridi su manje prilagodljivi i nestaju prirodnom selekcijom.
Volas je nastojao da primeni svoje teorije i na ljude. Evoluciju ljudske vrste je podelio na dve faze. Najpre kretanje uz pomoć dva uda, odnosno nogu i potom usavršanje mozga koje će podstaći dalje promene na telu. Verovao je da se svest i um ne mogu objasniti evolucijom.

Oliver Klajn

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"