TEMA BROJA
D.M.
Evolucija, drvo sa mnogo grana / Dinosaurusi i kako su izrasli
Preživeli sa malim mozgom
Dinosaurusi su vrsta gmizavaca koja se razvila pre oko 250 miliona godina od manjih gmizavaca nazvanih dinosauromorfi. Ovi četvoronošci dugačkih i vitkih udova bili su veliki kao domaća mačka. Iako se nisu nalazili na vrhu lanca ishrane, bili su brzi i okretni, i to im je pomoglo u evolucionoj trci.
Paleontolozi su se dugo pitali: zašto su dinosaurusi uopšte postali tako veliki? U početku se smatralo da je na to uticalo fizičko okruženje u vidu slabije gravitacije i previše kiseonika u atmosferi. Međutim, danas se smatra da su dinosaurusi bili veliki zbog njima svojstvene biologije. Tako su najveći dinosaurusi - sauropodi imali savršenu kombinaciju osobina, koje su im omogućile da postanu veliki.
Dugački vratovi su im služili da dohvate lišće na vrhu drveća. Efikasna pluća su im obezbeđivala više kiseonika u odnosu na pluća sisara. Osim toga, pluća su im bila povezana sa vazdušnim kesama koje su hladile telo. Ipak, sasvim je moguće da su, pre oko 66 miliona godina, kada je asteroid udario u plitko more oko poluostrva Jukatana, u današnjem Meksiku - čime je okončana „vladavina“ dinosaurusa - sauropodi već bili blizu svoje biološke granice rasta.
Šta bi bilo sa dinosaurusima da je taj asteroid udario u Zemlju samo nekoliko minuta ranije? Pa, pao bi u okeanske dubine, a dinosaurusi koji su se nalazili daleko od mesta udara bi možda i preživeli. Ovako je ogromna količina čađi i sumpor-dioksida tokom jedne godine onemogućila fotosintezu. Prvo su uginuli biljojedi, a potom i mesojedi. Usledila je i dugačka zima, jer su prosečne temperature na Zemlji značajno opale. Pošto se temperatura spustila, a poznato je da životinje u hladnijim uslovima rastu, osnovano je i pitanje: da li bi veliki dinosaurusi postali još veći da su preživeli pad asteroida?
Bilo kako bilo, šaka jadnih bića koja je preživela početni udar je, i bez nedostatka hrane, imala mnogo muka da opstane uz naknadne zemljotrese, cunamije, šumske požare i vulkanske erupcije. U velikom izumiranju u kredi nestale su otprilike tri četvrtine svih živih vrsta na Zemlji, a nije preživela nijedna životinja veća od labradora. Ipak, među njima našli su se i neki manji dinosaurusi. Bili su to maniraptori, koji su pripadali pernatim dinosaurusima teropodima (grupi dvonožnih dinosaurusa) - znamo ih kao ptice.
Maniraptori su imali dve važne adaptacije koje su im pomogle da prežive: imali su kljun umesto zuba pa su mogli da otvore semenke i probiju orahe, a relativno veliki kapacitet njihove lobanje pokazuje da su bili inteligentniji od ostalih gmizavaca. Moguće je da im je upravo taj spoj veće inteligencije i manjeg tela dao prednost u preistorijskom postapokaliptičnom pejzažu u odnosu na druge male dinosauruse.
Ali, jedan od razloga što ptice još uvek nisu inteligentne kao ljudi jeste to što razvijeniji mozak zahteva mnogo energije, što nije u skladu sa letenjem kao glavnom adaptivnom prednošću ptica. Bez obzira na to, važno je razumeti da inteligencija nije jedini cilj evolucije, niti ona predstavlja najbolju adaptaciju na okruženje.
Ogromni sauropodi su opstajali sto miliona godina uprkos mozgu veličine teniske loptice. Za ljude se može reći da im je inteligencija svojstvena tek nekoliko miliona godina. Zato je prerano reći da li je „velika pamet“ istovremeno i bolja evolutivna strategija.
D.M.
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|
