LINGVISTIKA
Mr Zlatoje Martinov,
predsednik Odeljenja za planske jezike
Udruženja naučnih i stručnih prevodilaca Srbije
O planskim jezicima
Kao i drugi živi jezici
Borba protiv nametanja jednog nacionalnog jezika kao međunarodnog, navela je mnoge misleće ljude, od Dekarta i Komenijusa do Šlajera i Zamenhofa, da tragaju za nacionalno neutralnim jezikom koji ne bi diskriminisao druge jezike. Zato je u savremenoj interlingvistici prevagnulo mišljenje da jedino planski jezik sa lingvističkim potencijama i karakteristikama svakog živog jezika, uz postojanje sopstvenih govornih predstavnika - dakle da i sȃm bude govoren (spoken, parolata), a samim tim i živ (live, vivanta) jezik - može, pod okolnostima eventualnog međunarodnog društvenog konsenzusa, vršiti ulogu međunarodnog jezika.
Ako zanemarimo razne šematske, cifarske i matematičko-rigidne jezike koji spadaju u kategoriju tzv. apriornih jezika, u mnoštvu planskih aposteriornih jezika koji crpe svoju leksiku iz živih jezičkih materijala, razlikuju se grupe jezika sa romanskim, germanskim i slovenskim leksikama.
Iz prve, najpoznatiji su planski sistemi P. Faigurt-a Langue Nouvelle, Rossa-e Nov Latin, Courtonne-a Langue Internationale Neo Latine, Frölich-a Reform Latin, Peano-a Latine sine Flexione kasnije nazvan Interlingva, Berbhart-a Lingua Franca Nuova, Puchner-a Nuove Roman, Molenar-a Pan Roman itd. Iz germanske grupe planskih jezika izdvajaju se planski jezici Eichornn-a Weltsprache, Mill-a Antivolapük, Hartl-a Die Perfektsprache i drugi.
Ono što je zanimljivo jeste činjenica da savremena slovenska interlingvistika vrlo ozbiljno prilazi proučavanju brojnih planskih projekata oživljavanja, adaptacije i simplifikacije staroslovenskog jezika ali i kombinacije više slovenskih jezika u jedan koji bi, navodno, mogao da ima ulogu posrednika među slovenskim kulturama.
Još od XVI veka, uporedo sa idejom panslavizma, pojavljuju se najrazličitiji planski jezici bazirani na raznim varijantama staroslovenskog jezika, odnosno na slovenskoj leksici. Zanimljivo je da su u tome prednjačili filozofi i filolozi iz naših, južnoslovenskih krajeva poput Šime Budimića (Slovinsky iazik, 1583), Juraja Križanića (Ruski jezik, 1666), Matije Bana (Sveslavjanski jezik, 1847), Boždara Rajića (Sveslavenski jezik, 1853), Matije Majara (Uzajemni slavjanski jezik, 1865), Čedomira Đurđevića (Sveslav, 1940), ali i drugi autori - Samuel Linde (Wspólny jęzik słowiański, 1807), Joann Herkel (Lingua slavica iniversalis, 1827), Ignac Hošek (Neuslavisch, 1907), Jozef Konečni (Slavina, 1912), Edmund Kolkop (Slovanština, 1912), Benjmin Holy (Slavski jezik, 1920) , A. E. Zidek (Slovan, 1946), Ladislav Podmele (Mežduslavjanski jezik, 1958) itd.
I u XXI veku, niču sveslovenski planski jezici: dosad je interlingvistička nauka identifikovala četrdesetak, od kojih su lingvistički relativno uspešni Slovo često pominjan i kao Slovenskyj jezyk (2001) trojice autora: Štefana Pilata, Pjotra Mazura i Georgi Mihova. Zatim Proslava (2002) Ukrajinca Juraja Doudija, Glagolica (2003) Čeha Rišarda Ruibara, Slovianski (2006) grupe autora uglavnom Čeha i Slovaka, kao neka vrsta reforme ranije pomenutog Slova, odnosno Slovenskyj jezyk-a, Novoslovenskyj (2010) češkog autora Vojteha Merunke baziranog na osnovama staroslovenskog ali inspirisanog Glagolicom i Slovianskim planskim jezicima. Danas je ovaj potonji jezik u nekoj vrsti eksperimenalnog opticaja među pristalicama panslovenstva, uglavnom u pisanoj formi, i nema realnih govornih predstavnika baš kao ni ostali pomenuti jezici.
Nezaustaviva jezička evolucija
Osim do danas najuspešnijeg planskog jezika esperanta određenu lingvističku i filološku vrednost ima još i ido. Ido je nastao 1907. godine kao puki pokušaj reforme esperanta. Njegov tvorac Luj Kutira, iako je od 1900. godine punih sedam godina bio vatreni esperantista, smatrao je da esperanto ne treba da se književno razvija. U jednom eseju on kaže: “Pretenzije esperanta da bude književni jezik, a naročito jezik poezije, usložniće njegovu stukturu, gramatiku učiniti razuđenijom; već se naziru mogućnosti slaganja vremena, konjugacija i drugih čudesa, a sve to će ne samo otežati učenje ovog jezika od strane običnog sveta, nego će odbiti naučnike, inženjere i trgovce. Cilj esperanta je trebalo da bude njegova opšta primena u svetskim okvirima kao pomoćnog jezika, da služi samo u nauci, tehnici i trgovini.” (up. Deutsche Revue, dec.1907- maj 1908, 3).
Međutim, sam razvitak ido-jezika pokazao je, koju deceniju docnije, da je nemoguće zaustaviti jezičku evoluciju i leksičko i gramatičko bogaćenje: lingvistički dobro uobličen planski jezik, prepušten praksi upotrebe, zakonomerno se ponaša kao i svaki drugi živi jezik - razvija se u zavisnosti potreba govornika. Idistički list Progreso počeo je vrlo brzo, već 1910. godine da objavljuje pesničke prevode i izvorna pesnička ostvarenja književno nadarenih idista.
Ido kao jezik i pokret postoji i danas ali sa daleko manje pristalica nego esperanto. Pored esperanta, svog starijeg brata iz čijeg je šinjela i nastao, jedini je planski jezik koji se održao više od jednog veka. |
Veliki zamah esperanta
Esperanto je nastao iz pera poljskog lekara jevrejskog porekla dr Lazara Ludviga Zamenhofa (1859-1917). Po svojoj leksici esperanto je evropski jezik jer se bazira na evropskim jezicima; smatra se, naime, da je oko 70 odsto leksema romanskog porekla, 20 odsto germanskog i 10 odsto slovenskog. Ortografija je fonetska, a način građenja reči je aglutinativan, čime se putem afiksȃ (predmetaka ispred i iza reči) postiže veliki broj značenja njihovim dodavanjem na koren neke lekseme. Sintaksa je u početku bila bliska slovenskim jezicima, s obzirom da je inicijator jezika Zamenhof bio pod uticajem slovenskih (pre svih ruskog) jezika. Ipak, tokom jezičkog razvoja, esperantska sintaksa se menjala u skladu sa uticajima pojedinih lingvističkih i književnih esperantskih škola da bi danas postala prepoznatljivo samosvojna, tipično „esperantska“. Melodičan, lak za učenje, esperanto je veoma brzo stekao veliki broj pristalica u Evropi a danas uveliko važi kao sinonim za razne oblike univerzalnog sporazumevanja.
Na esperantu su objavljene na desetine hiljada knjiga što originalne što prevodne literature. Sva klasična dela svetske književnosti još u prvim godinama nastanka jezika prevedena su na esperanto: Biblija, Kuran, Tora, Šekspirove drame, Mickjevičev „Pan Tadija“, Molijerovi „Razbojnici“ i druga. Gotovo da nema ozbiljnijeg dela svetske književnosti koje nije prevedeno na ovaj međunarodni jezik.
U esperantskoj jezičko-kulturnoj zajednici širom sveta izlazi veliki broj časopisa različitih profila - od književnih revija do stručnih, naučnih i onih zabavnog karaktera. Pomenućemo samo najvažnije: Literatura Foiro (Književni vašar), švajcarski časopis, danas je najstariji i najugledniji književni časopis koji neprekidni izlazi na esperantu već punih 50 godina. Pored njega svojim kvalitetnim književnim prilozima ističe se naročito Beletra Almanako (Književni almanah) koji izlazi u Njujorku. U mnogim zemljama izlaze nacionalni književni listovi na ovom međunarodnom jeziku. Tako jezik esperanto, prateći sve moderne tendencije i najsavremeniji tehničko-tehnološki napredak, živi i neprestano se razvija poput svakog drugog živog jezika.
U Srbiji, esperanto postoji više od jednog veka i za to vreme iznedrio je značajan broj esperantista - pisaca, esejista, prevodilaca... koji su svojim radom znatno doprineli razvoju svetske esperantske jezičko-kulturne zajednice. Oni to čine i danas. Postoji Savez za esperanto Srbije sa brojnim sekcijama: za prevodilaštvo, izdavačku delatnost i vođenje kurseva esperanta. Početni i viši kursevi su najbolji način daljeg širenja esperanta. Ove jeseni, Sekcija za planske jezike Udruženja naučnih i stručnih prevodilaca Srbija i Savez za esperanto Srbije organizuje besplatne internet-kurseve: viši kurs za one koji su prošle godine slušali početni i, naravno, početni kurs za sve zainteresovane.
Mr Zlatoje Martinov,
predsednik Odeljenja za planske jezike
Udruženja naučnih i stručnih prevodilaca Srbije
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|
