NOBELOVE NAGRADE 2022.

ZA KNJIŽEVNOST, ZA EKONOMIJU, ZA MIR, ZA HEMIJU,
ZA FIZIKU ZA MEDICINU I FIZIOLOGIJU

ZA KNJIŽEVNOST

O životu obeleženom razlikama

Francuska književnica Ani Erno (82) ovogodišnja je dobitnica Nobelove nagrade za književnost za, kako je navedeno u obrazloženju Nobelovog komiteta, „beskompromisni" umetnički rad koji istražuje „život obeležen velikim razlikama u pogledu pola, jezika i klase".
Erno je bila učiteljica pre nego što se posvetila pisanju. Poznata je po autobiografskim knjigama, a njena dela, među kojima “Muško mesto” i “Ženska priča”, smatraju se savremenim francuskim klasicima. Napisala je više od 30 knjiga. U jednom od njenih romana (“Događaj”), govori se o tome kako je preživela abortus 1963. godine, u vreme kada je namerni prekid trudnoće bio nezakonit u Francuskoj. Filmska adaptacija ove knjige, u režiji Odri Divan, dobila je 2021. godine “Zlatnog lava” na Venecijanskom filmskom festivalu.
U drugim knjigama, za koje je dobila brojne književne nagrade, ova Francuskinja piše o događajima iz vlastitog života: o odnosu sa ocem, o braku i romansi sa sovjetskim diplomatom, o Alchajmerovoj bolesti i smrti majke. Ona hrabro i sa oštrinom otkriva protivrečnosti društvenog iskustva i opisuje stid, poniženje, ljubomoru, nemogućnost da pojedinac sagleda sebe....
Erno je rođena u Normandiji, u Francuskoj, i dugo je smatrana za jednu od favoritkinja za Nobelovu nagradu.

ZA EKONOMIJU

Istraživanje banaka i finansijskih kriza

Trojica američkih ekonomista -  Ben Bernank, Daglas Dajmond i Filip Dajbvig ovogodišnji su dobitnici Nobelove nagrade za ekonomiju. U obrazloženju Nobelovog komiteta navedeno je da istraživanja ovogodišnjih laureata iz ekonomije upućuju na smanjenje rizika od finansijskih kriza koje se razvijaju tokom dugotrajnih depresija. Rad pomentih ekonomista bitan je za kasnija istraživanja i veće razumevanje banaka i bankarskih propisa, bankarskih kriza i načina na koje se finansijske krize rešavaju.
Bernank je koristio istorijske izvore i statističke metode i, na osnovu analiza, ukazao na to koji su  faktori važni kada pada bruto domaći proizvod. On je utvrdio da faktori koji su direktno povezani sa propadanjem banaka čine najveći deo tog pada. Analizirajući Veliku depresiju iz tridesetih godina 20. veka, došao je do zaključka da je bankrot banaka bio od presudnog značaja za tako duboku krizu i njeno trajanje. .
Dajmond je mišljenja da banke imaju važnu društvenu ulogu i sa Dajbvigom je predstavio rešenje za ranjivost banaka, i to kroz osiguranje depozita od strane vlade. Kada ulagači znaju da država garantuje za njihov ulog, ne moraju da jure u banke čim krenu glasine o bankrotu. Njih dvojica razvili su teoretske modele koji objašnjavaju zašto banke postoje, zašto su toliko ranjive na glasine o njihovoj eventualnoj propasti i kako društvo može da smanji ovu ranjivost.
Nagrada “Sveriges Riksbank” za ekonomske nauke poslednja je od ovogodišnjih Nobelovih nagrada.

ZA MIR

Značaj civilnog društva

Aktivista za ljudska prava iz Belorusije, Ales Bjaljacki dobitnik je ovogodišnje Nobelove nagrade za mir zajedno sa ruskom organizacijom za ljudska prava “Memorijal” i ukrajinskim Centrom za građanske slobode. U saopštenju Nobelovog komiteta ističe se da dobitnici „pokazuju koliki je značaj civilnog društva za mir i demokratiju". Oni su, dalje se navodi, pokazali važnost prava da se kritikuju moćni i zaštite osnovna prava građana. Uz ovo, laureati se zalažu i za dokumentovanje „ratnih zločina, kršenja ljudskih prava i zloupotrebe moći". Ruska organizacija “Memorijal” zatvorena je početkom godine. Tokom prethodne tri decenije radili su na očuvanju sećanja na nevino ubijene, zatvorene ili procesuirane tokom sovjetske ere. Državne vlasti su ih 2014. dodali na listu „stranih agenata", što je spisak organizacija i pojedinaca za koje se tvrdi da su finansirani iz inostranstva. U obrazloženju zatvaranja stajalo je i to da su na neke od objava na društvenim mrežama propustili da stave napomenu „strani agent", na šta su po zakonu bili obavezni.
U decembru 2021. sudski je naloženo zatvaranje “Memorijala” i njegovih regionalnih ogranaka jer je prekršen zakon o stranim agentima iz 2012.
Jedan od dobitnika ovogodišnje Nobelove nagrade za mir, beloruski aktivista Ales Bjaljacki (60) trenutno se nalazi u istražnom zatvoru. On je osnivač Centra za ljudska prava “Vjasna” (Proleće), koji je osnovan 1996. Prvi put je uhapšen 2011. i do 2014. bio je u zatvoru zbog optužbi za utaju poreza, što je negirao. Ponovo je priveden 2020. posle masovnih protesta zbog, kako beloruska opozicija i nezavisni posmatrači kažu, nameštenih izbora u Belorusiji.
Centar za građanske slobode je ukrajinska organizacija za ljudska prava, osnovana 2007, kada su lideri organizacija za ljudska prava iz devet nekadašnjih sovjetskih zemalja odlučili da stvore zajednički prekogranični centar u Kijevu. Od osnivanja, Centar je pratio političke progone i dokumentovao ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.

ZA HEMIJU

Razvoj klik hemije

Amerikanci Kerolin Bertoci i Beri Šarples, i Danac Morton Meldal dobitnici su ovogodišnje Nobelove nagrade za rad na polju spajanja molekula - u oblasti poznatoj kao klik hemija. Reč je o  grani nauke koja se bavi proučavanjem načina povezivanja različitih molekula u jedinstvenu celinu.
Radovi ovo troje naučnika doprinos su istraživanju ćelija i praćenju bioloških procesa, a rezultati do kojih su došli mogu se primeniti za lekove kojima se leči rak. U Nobelovom komitetu ističu da će njihovim radom hemija postati efikasnija.
Bertoci, pionirka u bioortogonalnoj hemiji, osma je žena dobitnica Nobelove nagrade za hemiju. Njena otkrića moći se da se primenjuju u medicini i farmakoligiji, što znači da naučnici mogu da primenjuju hemijska istraživanja u ljudskom telu, tako što će pratiti da li je lek završio na pravom mestu, odnosno da li se drži dalje od mesta gde ne bi trebalo da deluje. Ovaj „biološki alat" pomoći će naučnicima da uoče molekule za koje nisu znali da postoje.
Beri Šarples je drugi put dobio Nobelovu nagradu. Pre 21 godinu, postao je nobelovac za rad na hilarnim katalizatorima. Šarples i Medal radili su odvojeno i time doprineli postavljanju temelja za klik hemiju.

ZA FIZIKU

Istraživanja u kvantnoj mehanici

Trojica naučnika - Francuz Alen Aspeu, Amerikanac Džon Klauzur i Austrijanac Anton Cajlinger - dobitnici su Nobelove nagrade za fiziku, i to za istraživanja u kvantnoj mehanici, nauci koja prirodu objašnjava pomoću čestica manjih od atoma. Njihov rad biće pouzdana osnova razvoja novih računara i telekomunikacionih sistema.
Alen Aspe je profesor na Univerzitetu Pari-Sakle i na Politehničkoj školi, Džon Klauzur ima sopstvenu firmu u Kaliforniji, a Anton Cajlinger je profesor Univerzitetu u Beču. U obrazloženju Nobelovog komiteta navodi se da su ova tri fizičara sproveli eksperimente koristeći zapletena kvantna stanja, gde se dve čestice ponašaju kao jedna jedinica čak i kada su razdvojene.
Kvantna mehanika opisuje ponašanje subatomskih čestica, što je naučno polje koje je otvoreno početkom 20. veka. U slučaju naučnih dostignuća ove trojice fizičara, reč je o nečemu što se zove „zapletenost“ u kojoj dve ili više kvantnih čestica - obično fotona, čestica svetlosti - mogu biti snažno povezane i kada su veoma udaljene, tj. iako nisu fizički povezane. Reč je o fenomenu kojeg je Albert Ajnštajn nazvao „sablasnom akcijom na daljinu“.
Teorijsku osnovu je, šezdesetih godina prošlog veka, razvio severnoirski fizičar Džon Stjuart Bel, a Aspe, Klauzur i Cajlinger su izveli eksperimente koji pokazuju da je fenomen stvaran i da može imati praktičnu upotrebu.

ZA MEDICINU I FIZIOLOGIJU

Otključani DNK

Švedski naučnik Svante Pabo dobitnik je ovogodišnje Nobelove nagrade za medicinu - za otkrića o ljudskoj evoluciji koja omogućavaju uvid u funkcionisanje imunološkog sistema čoveka i osobine koje nas čine jedinstvenim u poređenju sa našim izumrlim precima. On je bio na čelu tima koji je poredio genom današnjeg čoveka i drugih hominida, tj. čovekolikih majmuna - neandertalaca i denisovanaca.
Kada su kosti neandertalaca otkrivene, sredinom 19. veka, "otključan" je njihov DNK - često ga  nazivaju “šifrom života” – i naučnici su uspeli da razumeju vezu između tih vrsta. To uključuje i period kada su se savremeni ljudi i neandertalci razišli u razvoju kao vrsta, za šta se procenjuje da se dogodilo pre oko 800.000 godina, ističu u Nobelovom komitetu. Pabo i njegovi saradnici otkrili su tok gena između neandertalaca i homo sapiensa, što pokazuje da su imali decu zajedno tokom tog perioda koegzistencije. Transfer gena između hominida utiče na to kako imunološki sistem današnjeg čoveka odgovara na infekcije kao što je koronavirus. Oko jedan do dva procenta ljudi van Afrike ima gene neandertalaca.
Svante Pabo je otkrio genetski sastav hominida neandretalaca i denisonaca. A male razlike između izumrlih čovekovih predaka i današnjih ljudi pružaju uvid u naše telesne funkcije. Ovaj 67-godišnji naučnik vršio je istraživanja u Nemačkoj, na Univerzitetu u Minhenu i na “Maks Plank” institutu za evolucijsku antropologiju, u Lajpcigu.

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"