VESTI IZ MEDICINE
DIJETETIKA
Tajna zdravog mršavljenja
Gotovo 40 odsto svetske populacije ima prekomernu težinu, a čak 13 odsto ljudi na planeti živi sa gojaznošću, što je stanje koje nosi veći rizik od rane smrti i rizik za kardiovaskularne bolesti, dijabetes tipa 2, rak i neplodnost. Borba protiv gojaznosti je, pak, nerešen problem budući da se, nakon početnog uspešnog gubitka kilograma, kod mnogih osoba oni često “vraćaju”.
Do sada nije bilo dobro dokumentovanih istraživanja o tome koja metoda je najbolja za održavanje zdravog gubitka težine, te se studija danskih istraživača sa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Kopenhagenu, objavljena u prestižnom naučnom časopisu The New England Journal of Medicine, smatra izuzetno značajnom. Testiranjem četiri različite vrste lečenja, nakon gubitka kilograma pomoću ishrane, danski istraživači prvi put su pokazali da je moguće da se redukovani kilogrami dugotrajno održavaju. Randomizovanim kliničkim ispitivanjem, oni su testirali vrlo efikasan tretman nakon gubitka kilograma postignutog dijetom, kombinujući umereno do energično intenzivno vežbanje sa jednim lekom za gojaznost koji inhibira apetit, analogom hormonu GLP-1. Prema objavi na sajtu Univerziteta u Kopenhagenu, ta terapija je "dokaz koji nedostaje, i novo znanje koje će lekari, dijetetičari i fizioterapeuti koristiti u praksi”.
Vođa istraživačkog tima, profesorka S. Torekov, sa Odeljenja za biomedicinske nauke, objašnjava da je problem u tome što se ljudi, dok gube na težini, bore protiv jakih bioloških sila. Sa smanjenom potrošnjom energije, apetit se istovremeno povećava, što se suprotstavlja održavanju gubitka kilograma. Hormon koji stimuliše apetit dramatično se povećava kad mršavimo, dok nivo hormona za suzbijanje apetita istovremeno dramatično opada. Pored toga, dok telo smanjuje potrošnju energije, gubitak težine može da izazove gubitak mišićne mase. Dakle, dok god je fokus lečenja gojaznosti na tome kako da se izgubi na težini a ne kako da se održava smanjena težina, zaista je teško učiniti nešto u vezi sa tim problemom, kaže prof. Torekov.
Istraživanje je obuhvatilo 215 gojaznih osoba niske kondicije, koji su tokom osam nedelja sledili niskokaloričnu dijetu. Za to vreme su smršali prosečno oko 13 kg, što im je značajno poboljšalo zdravlje, kroz normalizaciju krvnog pritiska i nivoa šećera u krvi. Potom su podeljeni u četiri grupe - dve su dobile placebo, a dve lek za gojaznost. Među placebo grupama, jedna je pratila program vežbanja od najmanje 150 minuta umerene fizičke aktivnosti, ili 75 minuta snažnog vežbanja nedeljno, ili njihove kombinacije, dok je druga grupa zadržala uobičajeni nivo fizičke aktivnosti. Dve grupe koje su uzimale lek za gojaznost podeljene su na sličan način. Svim učesnicima je jednom mesečno merena težina, uz nutricionističko i dijetetsko savetovanje sa fokusom na zdrav gubitak kilograma, u skladu sa smernicama Danske uprave za zdravstvo i hranu. Posle godinu dana, grupa koja je samo vežbala i grupa koja je samo uzimala lek održale su težinu smanjenu za oko 13 kg, i poboljšale su zdravlje. Grupa koja je primala placebo vratila je polovinu izgubljenih kilograma, uz pogoršanje svih faktora rizika za razvoj hroničnih bolesti. Najveća poboljšanja dogodila su se u grupi koja je kombinovala program vežbanja i lek za gojaznost, uključujući i dodatni gubitak kilograma - ukupno oko 16 kg tokom jedne godine. Zdravstvene koristi su u toj grupi takođe bile dvostruko veće: dvostruki gubitak sala uz očuvanje mišićne mase, veći rejting u fitnesu, smanjen nivo šećera u krvi i poboljšan kvalitet života. Takođe, dve grupe koje su vežbale povećale su svoj fitnes rezultat, izgubile masnu masu i stekle mišićnu masu, što ukazuje na zdraviji gubitak kilograma u poređenju sa ispitanicima koji su izgubili samo masnu masu, bez povećanja kondicije; ovo je važan aspekt budući da se gubitkom kilograma ne mora nužno dobiti zdravije telo, ako se istovremeno izgubi mnogo mišićne mase.
Studija je pokazala da značajno smanjenje telesne težine može da se održi vežbanjem od oko 115 minuta nedeljno, i to uglavnom intenzivnim vežbanjem (vožnja bicikla, i slično), kao i da se kombinovanjem vežbanja sa lekovima za gojaznost postiže dvostruko bolji efekat od svakog pojedinačnog tretmana. Prof. Torekov, međutim, ističe da bez podrške za istrajavanje u vežbanju, tretman u najvećem broju slučajeva neće biti dovoljan. To je neophodno jer je održavanje gubitka kilograma izuzetno teško, te da ljudi moraju da shvate da kad jednom izgube na težini, nisu „izlečeni", već da vežbe i napori moraju da se nastave kroz dugi niz godina. Štaviše, bez strukturisanog plana lečenja postoji visok rizik od vraćanja kilograma pa je važno da postoji sistem za podršku osobama sa gojaznošću u održavanju promene načina života. Prof. Torekov dodaje da ova studija može da pomogne u tome, jer ona zapravo upućuje lekare, dijetetičare i čitave lokalne zajednice kako da osmisle zajednički plan lečenja i kontinuiranog praćenja pojedinaca.
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|
