POREKLO ASTEROIDA
Priredila: Ilijana Jakšić Pavlović
Čiksulub i ostali
Jupiter kao fliper
Jedna nedavna teorija objašnjava moguće poreklo drevnog kratera Čiksulub na poluostrvu Jukatanu, u Meksiku. Prečnik ovog kratera je 180 km i smatra se da je nastao prilikom jednog od najvećih udara nebeskih tela u istoriji Zemlje. Udarni asteroid ili kometa, prečnika najmanje 10 km, zauvek je promenio istoriju kada je udario u Zemlju, pre oko 66 miliona godina. Posledice su bile razarajuće po našu planetu, počev od iznenadnog istrebljenja dinosaurusa pa do uništenja skoro tri četvrtine svih biljaka i životinja koje su tada postojale na Zemlji. Do danas nije rešena zagonetka porekla nebeskog tela koje je izazvalo tako snažan udar.
Par istraživača sa Harvarda potražio je odgovor i na to pitanje. U studiji objavljenoj u naučnom časopisu „Scientific Reports“, Avi Loeb, Frenk B. Baird, profesor s Harvarda, i Amir Siraj, teoretičar astrofizike, izneli su pretpostavke koje bi mogle da objasni poreklo i putanju kretanja ovog objekta.
Pomoću statističke analize i gravitacionih simulacija, Loeb i Siraj zaključili su da nebesko telo potiče iz Ortovog oblaka, na spoljnoj granici Sunčevog sistema. Naime, objekat je zalutao pošto ga je Jupiterovo gravitaciono polje „skrenulo“ s puta i poslalo ga blizu Sunca, čija ga je sila razbila na manje delove. Taj događaj pojačava mogućnost da se udari kometa, kao što je ona koja je udarila u Zemlju, događaju na svakih 250 do 730 miliona godina. U osnovi, Jupiter se ponaša kao fliper, navodi Siraj, jedan od predsednika neprofitne međunarodne studentske organizacije SED (Harvard Students for the Exploration and Development of Space).
 Jupiter izbacuje nadolazeće komete u orbite koje ih nose veoma blizu Sunca.Ti nebeski objekti, kojima je potrebno preko 200 godina da obiđu Sunce, nazivaju se bliskosunčevim kometama. Kada se ove komete previše približe Suncu, tj. kada je jedan njihov deo bliži Suncu, na njega utiče jaka sila gravitacije počev od dela koji se nalazi dalje od Sunca. Tada dolazi do plimskog poremećaja pa se komete koje su veoma blizu Sunca razbijaju na manje komade. Sve u svemu, postoji statistička šansa da manji delovi komete pogode našu planetu.
Prikupljanje informacija o Čiksulubu nije bitno samo za rešavanje misterije o istoriji Zemlje već može biti ključno i za našu budućnost i opstanak koji možda zavise od jednog takvog udara. Hipoteza Loeb-Siraj mogla bi da objasni i sastav ovih nebeskih tela. Istraživači su naveli da su, prema njihovoj hipotezi, krateri veličine Čiksuluba na Zemlji verovatno pogođeni objektima primitivnijeg sastava nego što bismo očekivali od konvencionalnih asteroida glavnog pojasa. Takav tip kamenog meteorita naziva se hondrit i nastao je od sitnih čestica prašine još u vreme formiranja Sunčevog sistema. Zbog čega je sve to bitno?
Prema jednoj od popularnih teorija o poreklu Čiksuluba, telo koje je udarilo je fragment mnogo većeg asteroida koji potiče iz glavnog pojasa, gde se nalaze takvi objekti između orbita Jupitera i Marsa. Samo desetina svih asteroida iz glavnog pojasa spada u hondrite - a hondriti čine čak 85 procenata svih meteorita na Zemlji. Pronađen je dokaz iz kratera Čiksulub, isto kao i iz drugih sličnih kratera, koji upućuje na zaključak da je u pitanju hondrit. U to spada i objekat koji je pogodio Južnu Ameriku, pre otprilike 2 milijarde godina i za sobom ostavio krater Vredefort. To je najveći priznati krater u istoriji naše planete. Tu je i krater Žamanšin, u Kazahstanu, prečnika 14 km, koji se smatra najvećim u poslednjih miliona godina. Istraživači veruju da dokaz o sastavu ide u prilog teoriji o njihovom modelu. Po tom modelu, izračunato je da bi jedan ovakav meteorit mogao da pogodi Zemlju svakih 250 do 730 hiljada godina.
Loeb i Siraj smatraju da se njihova hipoteza može testirati daljim izučavanjem ovih i sličnih kratera, pa čak i onih na površini Meseca kako bi se ušlo u trag sastavu objekta koji mogu udariti u Zemlju i onih koji su do sada udarili.
Priredila: Ilijana Jakšić Pavlović
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|
