NAUČNE PRETPOSTAVKE

Z.B.

Kada ćemo sresti vanzemaljce...

Ko na koga čeka

Ako u svemiru ima beskrajno mnogo galaksija, zvezda i planeta, zašto do sada nismo imali kontakte sa vanzemaljcima? To pitanje je suština Fermijevog paradoksa. Ipak, nedavno, kineski naučnici su pokušali da odgovore ne pitanje: kada ćemo doći u vezu sa nekom vanzemaljskom civilizacijom? Koristeći matematičke i astrofizičke modele, naučnici Venđe Song i He Gao, sa Katedre za astronomiju Pekinškog univerziteta, izračunali su da će ljudski rod doći u vezu sa nekom vanzemaljskom civilizacijom tek za oko 400.000 godina!

Pomenuti naučnici objavili su svoj rad naslovljen sa „Broj mogućih inteligentnih civilizacija sa kojima može da se komunicira u našoj galaksiji i mogućnosti komunikacije među njima“. U radu koji je objavljen u “Astrofisical Journal”, navedena je pretpostavka da je vreme od 400.000 godina vreme kada bi ljudska vrsta mogla da dođe u vezu sa vanzemaljcima.
Proučavanje vanzemaljskih civilizacija je zbunjujuće pošto naučnici mogu to da rade samo na osnovu pogleda ljudi sa Zemlje. Srećom, mnogi su se uhvatili ukoštac sa tim pitanjem, poštujući stroga naučna pravila. Svojevremeno je navedena pretpostavka da u Mlečnom putu ima 36 mogućih civilizacija (CETI) sa kojima može da se komunicira (CETI)! Koliko se u to može verovati?
Poznata Drejkova jednačina daje procenu broja civilizacija u našoj galaksiji sa kojima je moguća komunikacija sa Zemlje. Jednačinu koju je osmislio američki astronom Frenk Drejk jedan je od uporišnih postupaka kojim se traži odgovor na to pitanje. Jednačina ima i mnogo mana jer se proizvoljno koriste neke varijabile i zato može biti i nagađanje, što znači da računica nije pouzdana. U osnovi, jednačina je više misaoni eksperiment nego stvarni proračun, ali može poslužiti i kao osnova za dalja istraživanja. Upravo nju koristili su i kineski naučnici.
Njihov rad oslanja se na brojna ranija istraživanja, kao što je ono iz 2020. koje navodi 36 CETI u našoj galaksiji. Naučnici su do tog broja došli uzimajući u obzir broj zvezda, način i vreme nastajanja, prisutnost metala, mogućnost da zvezde u svojoj okolini imaju nastanjive planete...
Kineski naučnici oslonili su se na dva glavna parametra, koja do sada nisu dovoljno istražena. Prvi se odnosi na broj nastanjivih planeta i to koliko često život na njima može da evoluira u CETI. Drugi se odnosi na trenutak razvoja zvezde u središtu planetarnog sistema u kojem bi mogli da se nađu vanzemaljci.
Kinezi su odredili varijabile za oba navedena parametra. Verovatnoća pojave života koji može da evoluira u CETI označena je sa fc, dok je trenutak u kom se CETI pojavljuje označen sa F. Tako se došlo do dva scenarija.
U prvom scenariju, vrednost F je 25 odsto, dok je fc 0.1 odsto. To znači da je zvezda prošla 25 odsto svog života pre pojave CETI. Svaka nastanjiva planeta ima šanse za razvoj vanzemaljske civilizacije od 0,1 odsto. U tom scenariju, postoji 42.000 CETI u različitim vremenskim periodima. Po prvom scenariju, potrebno je oko 2.000 godina da dođe do komunikacije između dve civilizacije u galaksiji. Po pesimističnom scenariju, F je 75 odsto, a fc 0,001 odsto – što znači da jedan zvezdani sistem ne može da ima CETI dok ne bude znatno stariji, dok je broj planeta na kojima život može da se razvije veoma mali. Pesimistična kalkulacija daje rezultat od 111 CETI u Mlečnom putu, i potrebno je oko 400.000 godina da dođe do komunikacije civilizacija.

Takođe, kineski naučnici navode da je životni vek jedne civilizacije ograničen. Razlog tome su brojne moguće smetnje, kao što su pitanja populacije, nuklearnog uništenja, iznenadne klimatske promene, udar komete, ekološke promene... U pojedinim situacijama, ljudska vrsta bi mogla da nestane pre nego što ostvari kontakt sa nekom drugom civilizacijom. Naučnici dodaju i da su vrednosti koje su koristili one sa mnogo nepoznatih tako da rezultat nije pouzdan. 

Z.B.

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"