HIGH TECH

ENERGIJA, SAOBRAĆAJ, ZVUK, ORNITOLOGIJA,
ELEKTRONIKA I OKEANI

ENERGIJA

Rekord u proizvodnji struje

“Siemens Gamesa”, nemačko-španska kompanija koja se bavi proizvodnjom kopnenih i morskih vetro-turbina, objavila je da je njihov prototip vetro-generatora SG 14-222 DD oborio svetski rekord za najveću količinu proizvedene energije tokom 24 sata. Ova vetro-turbina je, u jednom danu, proizvela 359 MWh. Sa tom energijom prosečan električni automobil može da pređe oko 1,8 miliona km.
SG 14-222 DD ima nominalnu snagu od 14 MW, a sa Power Boost funkcijom ona dostiže maksimum od 15 MW. Vetro-generator je kao prototip instaliran prošle godine, u centru za testiranje kompanije u Esterildu, u Danskoj, i trenutno je najjači u svetu. Rotor generatora ima 222 m u prečniku, zahvata površinu od 3,9 ha i može da zadovolji elektroenergetske potrebe 18000 domaćinstava.
Kompanija “Siemens Gamesa” sada dovršava projekat još snažnije vetro-turbine. Prečnik rotora novog modela sa oznakom SG 14-236 DD iznosiće 236 m, sa površinom zahvata od 4,35 ha. I ova nova “vetrenjača” će kao prethodni prototip biti instalirana u Esterildu. Očekuje se da njena energetska efikasnost bude i do 30% veća u odnosu na ranije generacije vetro-turbina. Serijska proizvodnja započeće 2024. godine.

SAOBRAĆAJ

Elektromagnetne sanke

U Đinanu, gradu u istočnoj kineskoj provinciji Šandong, počelo je sa radom prvo postrojenje na svetu za testiranje elektromagnetnog pogona u funkciji postizanja ultra-velikih brzina. Program koji podržavaju Kineska akademija nauka i vlada, razvija železnički sistem koji treba da omogući kretanje posebnih transportnih modula brzinama do 1030 km/h. Na prvom koloseku za testiranje već se ispituju specijalna vozila-moduli, čija će primarna namena biti prevoz robe. Za njihovo pokretanje se koristi elektromagnetni pogon sličan “Maglevu”, a već su popularno nazvani “Elektromagnetne sanke”.
Težina pojedinačnog opterećenog modula će biti oko jedne tone, a kretaće se 400 km/h brže od trenutno najbržeg sistema železnice zasnovane na tehnologiji magnetne levitacije.

ZVUK

Slušalice koje koriste koštanu provodljivost

Poznato je da čovek zvučne talase može da prima vazdušnim putem, kroz spoljni slušni kanal preko bubne opne i srednjeg uva, i konduktivnim (koštanim) putem, kada se zvuk preko kostiju glave prenosi direktno u kohleu (puž, unutrašnje uvo). Zdrav sluh koristi vazdušnu provodljivost, dok je osobina koštanog prenosa ređe bio korišćena - uglavnom prilikom kliničkih ispitivanja, ili kod specijalnih slušnih aparata koji su jedina opcija kada iz nekog razloga vazdušni prenos (najčešće kao posledica nekog oboljenja) više nije bio funkcionalan.
Slušalice koje je “Xiaomi” lansirao na tržište, prilikom rada koriste koštanu provodljivost tako što zvučne vibracije prenose kroz lobanju korisnika. „Bone Conduction Headphones“ prodaju se po ceni od 699 juana, imaju težinu od 28 gr i brojne prednosti u odnosu na konvencionalne in-ear slušalice. Novi gadžet pruža potpunu sigurnost korisniku, pošto uši ostaju otvorene sve vreme tako da osoba, osim sadržaja koji se preko njih emituje, čuje i sve zvukove iz spoljnog okruženja. Slušalice su zaštićene od vode i prašine prema standardu IP66. Podržavaju Bluetooth 5.2 tehnologiju za brzo povezivanje sa pametnim telefonom ili drugim uređajem. Proizvođač tvrdi da imaju kašnjenje od samo 86 ms. Puna baterija omogućava rad slušalicama od preko 12 sati, a za punjenje se koristi USB-C konektor. Proizvođač navodi da je pet minuta punjenja dovoljno je da slušalice neprekidno rade dva sata.

ORNITOLOGIJA

Golub “sa daljinskim upravljanjem”

Kineski naučnici sa Univerziteta nauke i tehnologije Šandong ugradili su specijalni čip u mozak goluba i time uspeli da utiču na pticu da sledi njihove komande. Tačnost odziva na jednostavne naredbe, kao što su okretanje na levu ili desnu stranu, bila je veoma visokih 80-90%. Tokom eksperimenata javili su se određeni problemi, među kojima je dominiralo kratko trajanje baterije - svega 45 minuta. Zato je kao rešenje modulu kontrolera implanta pridodat mali solarni panel za dodatno punjenje energijom, veličine polovine ekrana prosečnog smartfona. Ovo rešenje je omogućilo da se trajanje rada poveća na preko dva sata.
Rad implantabilnog moždanog sistema je dao veoma dobre rezultate, iako nije sve proticalo bez problema, kao u slučajevima kada se ptica opirala na komande, što je najčešće bila posledica njenog premora.

ELEKTRONIKA

“Frekventni češalj”

Naučnici sa Tehničkog univerziteta Danske i Tehnološkog univerziteta Kalmers, u Geteborgu, ostvarili su rekord u brzini prenosa podataka optičkim kablom. Oni su prvi na svetu kojima je pošlo za rukom da prenesu više od petabita (milion gigabita) podataka u jednoj sekundi, i to korišćenjem samo jednog laserskog izvora i jednog optičkog čipa. Vršna vrednost koju su uspeli da postignu iznosila je čak 1,84 petabita podataka u sekundi, što je dvostruko veća vrednost od one koja se u sekundi prenese kroz svetski internet. Prenos je obavljen na udaljenosti nešto manjoj od 8 km.
Srce sistema čini specijalno izrađen optički čip koji koristi samo jedan izvor svetlosti: infracrveni laser. Čip potom širi monohromatski spektar lasera u ceo svetlosni spektar pa se tako svetlost jedne talasne dužine deli na njih više stotina, što omogućava veliku propusnost pri prenosu podataka. Svaka od novostvorenih frekvencija se nalazi na istoj udaljenosti od prethodne, formirajući tzv. frekventni češalj. To omogućava izolaciju pojedinačnog frekventnog područja i modulaciju podataka u opseg. Kodirana svetlost se potom superponira i šalje u optički kabl. “Frekventni češalj” ima idealne karakteristike za prenos podataka “optikom” -  postojećim tehnologijama bi, za istu propusnost bilo neophodno više od hiljadu različitih laserskih izvora.
Istraživači navode da su neke dobre osobine novog optičkog čipa dobijene sasvim slučajno: analizom procesa i uz reverzni inženjering uspeli su da dodatno poboljšaju njegove karakteristike, pa je realno očekivati praktičnu primenu nove tehnologije u telekomunikacijama već za par godina.

OKEANI

Pametne bove štite kitove

Tokom migracija kitova od Antarktika do ekvatora, zbog sudara sa brodovima, godišnje strada 18.000-25.000 jedinki ove vrste. Zbog toga je vlada Čilea, u saradnji sa pokretom Blue Boat, započela razvoj “pametne” bove, tehnološkog rešenja koje bi, osim zaštite kitova, omogućilo efikasan monitoring morskih ekosistema.
Prve bove, opremljene sofisticiranom AI opremom, postavljene su da plutaju u zalivu Korkovado, oko 1100 km južno od Santijaga. Osim što upozorava posade brodova da se u njihovom bliskom okruženju nalaze kitovi (sa ciljem da se izbegnu neposredni incidenti), oprema u bovama poseduje okeanografske senzore i softver za „slušanje“ dubokog okeanskog okruženja (LIDO). Uz identifikaciju lokacije i vrste sisara, prati se i „zdravlje okeana“: mere se nivo kiseonika, temperatura i drugi parametri od značaja za ekosistem. Prikupljeni podaci treba da doprinesu proučavanju klimatskih promena i njihovih uticaja na život u moru.
Kitovi imaju veliki značaj pošto doprinose „hvatanju“ ugljen-dioksida i redistribuciji toplote kroz okeanske struje. Povećanje broja jedinki ovih životinja, pomoći će da ekosistem mora bude efikasniji u ograničavanju globalnog zagrevanja, a time i njegovih štetnih posledica.

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"