Kada planete počnu da se formiraju oko neke mlade zvezde, nastaje atmosfera koja se uglavnom sastoji od vodonika i helijuma. Mnoge na kraju izgube tu atmosferu, što se događa stenovitim telima u Sunčevom sistemu. Mada, ima slučajeva da neke planete veće od Zemlje zadrže prvonastalu atmosferu.
Astrofizičari sa Univerziteta u Bernu (Švajcarska) obavili su brojne simulacija da bi utvrdili koliko se dugo, na planetama većim od naše, zadržava temperaturni raspon kao uslov za postojanje vode u tekućem stanju. Zaključili su da ovaj efekat može trajati i do 8 milijardi godina. To važi i za planete koje putuju svemirom samostalno, bez rotiranja oko matične zvezde. Te planete nastaju u vrtlozima gasa i prašine. Pretpostavlja se da su, u prošlosti, bile deo već formiranog solarnog sistema pa su izbačena u svemir. Šta je tome razlog, ne zna se. Takođe, naučnici ne znaju da li su, zbog mogućeg prisustva vode, tamo nastali neki oblici života.
Na Zemlji postoje bakterije koje opstaju u sličnim uslovima, okružene vodonikom i helijumom. Pošto su te daleke atmosfere veoma guste, s masom i do sto puta većom od Zemljine atmosfere, pritisak na tamošnje površine je veoma visok i ima malo temperaturnih promena. Tamo vlada nešto kao magloviti dan sa uvek stabilnom temperaturom.
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja "Novinarnica"
