TEMA BROJA
Priredila: Ilijana Jakšić Pavlović
Piramide - tajne i otkrića / Teorije o izgradnji
Od peska do vanzemaljaca
Hiljadama godina, istoričari, arhitekte i drugi stručnjaci pokušavaju da dođu do odgovora na pitanje: kako su građena ogromne piramide? Do današnjeg dana, tajna nije rešena. Niko nije siguran kako su piramide nastale. Naravno, o tome postoji mnoštvo teorija i mogućih objašnjenja, a evo i deset teorija o postanku ovih neverovatnih građevina...
● Prva teorija: Stare mašine ili kranovi?
Prva misao koja pada na pamet kada se pomisli na gradnju nekog objekta su kranovi kojima se podižu i prenose teški delovi metala i kamena. Prve piramide bile su stepenaste, s velikim ravnim površinama, na kojima su teški kranovi mogli da stoje i obavljaju radove - ali ih tada nije bilo! Naši daleki preci bili su svesni uporebe poluga i koturova pa su vrlo verovatno tako nešto koristili tokom izgradnje prvih piramida.
● Druga teorija: Piramide su prvobitno bila brda?
Zanimljiva je ali i bizarna pretpostavka da su piramide prvobitno bile prirodne brdovite formacije a da su potom stene postavljene preko tih brda s vrha nadole a ne u suprotnom pravcu. Ta ideja je1884. prvi put izložena na konferenciji egiptologa, u članku objavljenom u časopisu The Fort Wayne Journal-Gazette. Možda je na to mislio Herodot kada je rekao da su piramide sagrađene „s vrha na dole“. Za ovu teoriju može se reći da je neprihvatljiva, ali i da je veoma maštovita.
●Treća teorija: Preciznost je postignuta ručnom obradom
Jedan od izazova prilikom izgradnje piramida je način na koji su Egipćani uspeli da seku stene sa tolikom preciznošću da između dva kamena uopšte nije bilo prostora. Između dva kamena ne može da se ubaci ni parče papira! Kako su Egipćani postigli takvu preciznost? Ni danas se tako nešto ne može izgraditi iako postoje savremene tehnologije i alati s dijamantskim sečivima. A stari graditelji su to postigli korišćenjem običnih alatki uz malo majstorske snalažljivosti.
●Četvrta teorija: Korišćen je krečnjački beton
Možda je objašnjenje za postizanje savršeno glatkih kamenih površina to što je kamenje izliveno sipanjem tečnog krečnjačkog betona, koji je potom stavljan u kalupe da bi se lako formirao savršen geometrijski oblik. Čini se da postoje i dokazi koji idu u prilog ovoj teoriji... Zahvaljujući korišćenju mikroskopa, egiptolog Žan-Filip Lauer je otkrio nešto što ima izgled vodenih mehura na površini kamenja, a to znači da je vazduh možda bio zarobljen ispod tečnog betona. Prema pisanju časopisa Journal of the American Ceramic Society, čini se da su elementi u stenama nastali u procesu koji se odigrao veoma brzo.
● Peta teorija: Korišćenje cik-cak rampe
Teorija o ravnoj rampi otpada pošto bi takva rampa morala da bude veća od same piramide. Dužina te rampe trebalo bi da iznosi 1,5 km, obzirom na procenjeni nagib od 7 stepeni. Brzo shvativši ovaj problem, istraživači su osmislili drugačije teorije o rampama.
Da bi rampa uopšte imala smisla, trebalo je da bude konstruisana za upotrebu tokom celokupnog procesa građenja piramida. Iako bi cik-cak rampa zahtevala manje materijala od ravne, skoro je podjednako nerealna jer bi zahtevala neprekidna podešavanja pošto je struktura piramide takva da se visina sve više i više povećava.
Jednostrana cik-cak rampa bila bi još jedna misterija. Kako bi se ova vrsta rampe uopšte približila piramidi?
●Šesta teorija: Upotreba mokrog peska
Danas postoje stručnjaci koji veruju da je kamenje korišćeno za izgradnju piramida transportovano preko gomila mokrog peska u cilju smanjenja trenja tokom prenosa kamenih blokova. Ova teorija bi mogla da objasni transport kamena iz kamenoloma udaljenih stotinama kilometara od mesta gradnje. Takođe, to bi bila dobro objašnjenje načina na koji su radnici podizali stene. Međutim, da li bi mokra rampa bila dovoljno stabilna da izdrži težinu od 20 t? Ili više? I šta je s ljudima koji bi vukli veliko kamenje uz mokru rampu, zar ne bi imali problem sa uporištem za stopala na takvoj površini? U najboljem slučaju, ova teorija može da objasni samo transport stena. Što se tiče metode podizanja kamenja, nema osnove da se poveruje u tako nešto.
●Sedma teorija: Uz pomoć spiralne rampe
Ova teorija ima bar malo smisla. Kada je došlo do pokušaja da se smisli uverljiva teorija o rampi, ljudi su počeli da shvataju da je jedino mogla da se konstruiše spiralna rampa. Ona je građena uporedo sa piramidom, i to sa njene spoljašnje strane. Glavni problem tokom korišćenja spiralne rampe je manevrisanje kamenjem na ivicama. Dovoljno je teško vući ogromne stene uz rampu a tek kako ih okretati kada se dođe do ivice. Upravo na ovom detalju teorija o spiralnog rampi je neuverljiva.
●Osma teorija: Vodeno okno
Možda su naši dovitljivi preci napravili dugačak vodeni nasip na razumnoj udaljenosti od kamenoloma pa su, pomoću vodenog okna, transportovali kamenje. Prema toj teoriji, vodeni nasip je korišćen za prevoz kamenja a njihovo oblikovanje i sečenje odigravalo se u vodi. Nakon što bi stena bila precizno isečena, na nju su kačeni delovi materijala za plutanje. Na taj način odvijao se transport a kamenje je bilo zaštićeno od udaraca drugih materijala tokom puta.
Postoje izvesni dokazi da je ova vrsta vodenih okana korišćena i prilikom gradnja u drugim delovima sveta. Na primer, Angkor Vat, u Kambodži, za koji se veruje da je baš tako nastao.
Međutim, ako je takav kanal korišćen za izgradnju velikih piramida u Gizi, gde je nestao bez traga? Navodno, za izgradnju bi bilo potrebno 10 godina a dužina bi iznosila 10 km, što je udaljenost od reke Nila do Gize. Čak i da je ova teorija tačna, još uvek nema objašnjenje za ostale detalje u piramidi, kao što su blokovi iz kamenoloma koji su korišćeni za izgradnju Kraljeve odaje.
●Deveta teorija: Uloga vanzemaljaca
Iako naučnici odbijaju polemike o vanzemaljskom mešanju u ove događaje, nemali broj egiptologa i istoričara pominje da su piramide napravili vanzemaljci! Već i na sam pomen ovakve teorije, mnogi će se podsmevati. Međutim, mnogima je palo na pamet da je ovaj neverovatni podvig morao biti potpomognut bićima iz svemira. Čak i sa tehnologijom gradnje kakvu danas posedujemo, teško da bi bilo moguće izgraditi kao ove u Gizi.
Velika piramida u Gizi okrenuta je prema severu, sa varijacijom od samo tri šezdesetine stepena, što je preciznije od Kraljevske opservatorije u Griniču u Londonu, koji odstupa od severa za devet šezdestina stepena.
S obzirom na težinu svakog od 2,3 miliona blokova kamena od 2,5 t, procenjuje se da se ono postavljalo na svaka dva minuta? To obuhvata i vreme potrebno da se ono savršeno iseče, transportuje preko pustinje, postavi na rampu za izgradnju piramide i potom savršeno precizno uklopi na svoje mesto.
Teško je poverovati da su ljudi stare ere to mogli da izvedu.
●Deseta teorija: Unutrašnja rampa
Francuski arhitekta Žan Pjer Iden se već preko dvadeset godina bavi izučavanjem Velikih piramida. Prema ovom arhitekti, Velika piramida napravljena je pomoću dve odvojene spiralne rampe. Prva je bila spoljašnja spiralna rampa koja je išla do 30 procenata u visinu, a druga je bila unutrašnja spiralna rampa kroz koju su naši preci dovlačili teško kamenje do samog vrha. Iden je izračunao da je ta unutrašnja rampa morala imati nagib od 7 posto. Ta spiralna rampa obuhvatala je otvorene delove na uglovima kako bi radnici mogli da okreću kamene blokove. Osim unutrašnje rampe, Iden je objasnio kako je nastala Kraljeva odaja kao i poreklo najtajanstvenije prostorije unutar Velike piramide - Velike galerije. Teški granitni blokovi iznad Kraljeve odaje „dovučeni“ su u Veliku galeriju pomoću dugačke dizalice (kotura). U Velikoj galeriji se nalaze ostaci koji dokazuju ovu teoriju - rupe utisnute u stene. Veruje se da su korišćene kao podrška sistemu dizalica.
Idenovo razmišljanje o piramidama matematički se uklapa u priču a unutrašnja rampa je jedna od uverljivih mogućnosti. Ipak, zanimljivije je to što je pronađen dokaz o postojanju rampe kada je, prilikom skeniranja piramide, uočen dug spiralni trag, koji je, možda, ostatak unutrašnje rampe.
Priredila: Ilijana Jakšić Pavlović
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|
