TEMA BROJA

Priredila: Ilijana Jakšić Pavlović

Piramide - tajne i otkrića / Šta se nalazi u egipatskim piramidama?

Stvari za drugi svet

Kada je britanski arheolog Hauard Karter otvorio grobnicu kralja Tutankamona 1922, objavio je da je video „divne stvari“. Naime, grobnica tog faraona bila je prepuna raznovrsnog blaga, u šta je spadala i zlatna posmrtna maska Tutankamona, zlatni tron pa čak i zlatne sandale. Međutim, da li su sve grobnice starog Egipta imale tako skupocene „priloge“ za onaj svet?

Odgovor je: ne. Stoji činjenica da je Velika piramida, zajedno sa ostalim egipatskim piramidama, neverovatan spomenik ali je zagrobno blago u njima relativno skromno u poređenju sa onim što je zakopano u grobnicama kasnijih faraona poput Tutankamonove. Volfram Grajecki, počasni viši naučni saradnik na Univerzitetskom koledžu u Londonu, u Velikoj Britaniji, koji proučava i piše isključivo o zagrobnim običajima starih Egipćana, naveo je da su grobnice u najvećim piramidama verovatno izgledale jednostavno u poređenju sa Tutankamonovom.
Piramide su korišćene kao grobnice za egipatske faraone od Džoserovog vremena (vladao je od 2630. do 2611. godine pne) do Ahmose I (čija je vladavina trajala od 1550. pne do 1525.  pne). Mnogo je ovih piramida opljačkano tokom vekova, ali je nekoliko faraonskih grobnica ostalo relativno netaknuto. Na primer, princeza Neferupta, koja je živela pre 1800 godina pne, sahranjena je u piramidi u Havari, oko 100 km od Kaira. Njena grobnica iskopana je 1956. i u njoj su pronađeni grnčarija, komplet kovčega, nešto pozlaćenog lučnog nakita i set kraljevskih emblema koji je poistovećuju s podvodnim bogom Ozirisom, naveo je Grajecki.
Faraon drevnog Egipta Autibra Hor (živeo je oko 1750. godine pne) sahranjen je sa sličnom grupom objekata, iako njegova grobnica nije bila u piramidi. Njegovo telo je bilo uvijeno u laneni čaršav a unutrašnji organi smešteni u posebna spremišta koje nazivaju kanopskim vazama. Grajecki je objasnio da je lice mumije bilo prekriveno maskom.

Grobnica kraljice Heteferes, vladarke starog Egipta tokom Četvrte dinastije, majke faraona koji je sagradio Veliku piramidu, napravljena je s mnogo više detalja. Mesto grobnice je Giza. U njoj se nalazio jedan krevet sa dve stolice ukrašene zlatom, zajedno sa grnčarijom i minijaturnim bakarnim alatkama, objavio je Grajecki u januarskom izdanju magazina „Egipatsko nasleđe“ 2008.
Donji deo nezavršene piramide kralja Sekemketa, koji je vladao približno između 2611. i 2605. pne, pronađen je nedirnut na starom groblju u Egiptu, u Sakari. Kraljev sarkofag bio je prazan, ali su arheolozi pronašli 21 zlatnu narukvicu, zlatni štapić ili skiptar i razne druge predmete i zlatni nakit u hodniku. Iako je ta zbirka impresivna, ne može da se uporedi s bogatstvom koji se može pronaći u Tutankamonovoj grobnici. Artefakti pronađeni u ovim kraljevskim grobnicama upućuju na činjenicu da su brojni faraoni sahranjeni uz „skromnije priloge“ u odnosu na sve ono što je pronađeno kod Tutankamona. Za razliku od prethodnih faraona, Tutankamonova grobnica je nađena u Dolini kraljeva, koja se nalazi u blizini današnjeg Luksora. Tu je bilo faraonsko groblje preko 500 godina, tokom Nove kraljevine. Ovo ne znači da je Keops bio siromašniji i manje popularan od Tutankamona, naprotiv. Reč je samo o tome da je sahranjen u skladu s običajima njegovog vremena, objašnjava Grajecki.

Hubert Munk, akademik koji je istraživao i pisao o starim egipatskim grobnim nalazištima, izjavio je za „Live Science“ da nigde drugde osim kod Tutankamona nije pronađena značajna količina blaga. Štaviše, nijedna grobnica iz ranijeg perioda izgradnje piramida nije sadržavala dosta blaga, ističe Munk. On je zapazio da se količina „priloga“ pokojniku, bilo da je u pitanju kraljevski potomak ili običan građanin, povećala u toku Nove kraljevine. Tada su ljudi, ako bi bili u mogućnosti, pokušavali da što više okite svoju grobnicu.  Neke piramide na zidovima imaju duge hijeroglifske natpise, koje danas akademici nazivaju „tekstovima piramida“. Tekstovi sadrže veliki broj „čini“ i rituala. Piramida Unasa, poslednjeg faraona 5. dinastije koji je vladao od 2353. do 2323. pne, bila je prva piramida koja je na unutrašnjim zidovima imala natpise. Piramida faraona Osme dinastije, koji se zvao Kakara Ibi, bila je poslednja s takvim natpisima. Funkcija tekstova odnosila se na omogućavanje preminulom da postane akh, duh koji postoji u zagrobnom životu. Stari Egipćani su čovečiju dušu razvrstavali u pet kategorija. Verovali su da su „ka“ i „ba“ delovi duše čoveka, koji se razdvajaju nakon smrti. Pojava ovakvih tekstova na piramidama najverovatnije oslikava promenu u poimanju kraljevskog zagrobnog života kod starih Egipćana. Možda su takvi zapisi postojali i ranije ali iz nekog razloga su počeli da se zapisuju u piramidama tek za vreme faraona Unasa.

Priredila: Ilijana Jakšić Pavlović

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"