TEMA BROJA

Miloslav Rajković

Piramide - tajne i otkrića / Darko M. Kovačević, istoričar, podvodni arheolog, egiptolog,
o najnovijim otkrićima u istraživanju piramida uz korišćenje savremenih tehnologija

Skeniranje grobnica faraona

Posle završenih osnovnih i masters studija istorije u Novom Sadu, Darko M. Kovačević je školovanje nastavio na Univerzitetu u Aleksandriji. U Centru za pomorsku arheologiju i podvodno kulturno nasleđe proučavao je antičku i srednjovekovnu brodogradnju Egipta i Bliskog istoka i radio za grčku arheološku misiju koja je istraživala okolinu antičke aleksandrijske luke. S obzirom na vreme provedeno u Egiptu i posle odlaska iz te zemlje, uporedo sa dešavanjima u maritimnim naukama, prati i ona u egiptologiji. A istraživanja piramida čine srce te isto tako multidisciplinarne naučne oblasti. “Piramide su vrlo povezane sa mojim poljem interesovanja jer su u njihovoj blizini pronađeni brodovi. Sam brod je bio funeralna relikvija kroz razne periode starog Egipta”, kaže. 

Od otkrića poslednje piramide u Sakari koja je pripadala Sešešet (Sesheshet), majci Tetija, faraona Šeste dinastije, a koje je objavljeno 2008. godine, otkrića projekta Skeniranje priamida (Scan Piramids) su najznačajnija kada se radi o piramidama u Gizi, u ovom veku. Projekat je počeo oktobra 2015, kao saradnja egipatskih, japanskih i francuskih eksperata u primeni revolucionarne tehnologije za detaljno proučavanje velike Keopsove piramide.
- Piramida je skenirana neinvazivnim tehnikama, koristeći infracrvenu termografiju i mionstomografiju. Otkriveno je postojanje prostorije duge 40 m, koja se nalazi iznad takozvane Velike galerije, odnosno hodnika koji vodi ka Keopsovoj kripti. Takođe je otkriven hodnik ili otvor iznad današnjeg ulaza na severnoj strani Velike piramide. Ovi prostori su za sada nedostupni, odnosno po rezultatima skeniranja nisu fizički povezani sa postojećim odajama i hodnicima tako da još uvek predstavljaju misteriju koju će neka nova tehnologija verovatno uspeti da odgonetne.
S obzirom na to da živimo u vremenu munjevitog razvoja tehnologije, ona omogućava jedan novi pristup istraživanjima koji će dovesti do novih otkrića kada se radi o piramidama i upošte o starom Egiptu - naglašava Kovačević, a zašto ne reći i egiptolog, koji se usavršavao i radio u zemlji koja je srećni baštinik jedne od najrazvijenijih drevnih civilizacija.

Sveprožimajuća uloga plovila

Zbog svoje drevne civilizacije, koja još krije mnoge tajne svog postojanja, Egipat je jedno od najprivlačnijih mesta za arheologe i stručnjake drugih istorijskih, tehničkih i geofizičkih nauka. Dve su oblasti posebno zanimljive istraživačima: 1) piramide kao najveličanstvenije i najmisterioznije građevine starog sveta i ogromne nekropole kod Gize i Luksora i 2) podvodna kulturna baština. Otkriće broda u blizini Velike piramide povezalo je osnovno polje Kovačevićevog interesovanja sa istraživanjem faraonskih grobnica.
- Plovila su u Egiptu, od najranijih vremena razvoja egipatske civilizacije, bila najbitniji vid transporta. Reka je plovna od kanala kojima je ispresecana delta, preko Kaira, odnosno antičkog Memfisa, pa sve do Luksora i prvih katarakti, brzaka. Dar prirode je učinio da Nil teče sa juga na sever, dok je predominantan vetar, preko cele godine, od severa ka jugu. Ovaj fenomen je uzrok jednog od najranijih razvoja jedra u istoriji plovidbe. Plovila starih Egipćana su ka severu bila nošena strujom reke, a na jug se vraćala razvijajući jedro. Sveprožimajuća uloga plovila u životu starih Egipćana odrazila se i na religijske koncepte, pa je tako plovilo postalo jedna od okosnica egipatske teogonije i teologije - kaže Darko Kovačević, i dalje objašnjava: - Plovilo je nosilo sunčev disk preko neba, a zatim i različite bogove egipatskog panteona, povezivalo je svet živih i mrtvih i ušlo duboko u funeralni kult različitih perioda egipatske civilizacije. Iako je Herodot detaljno opisivao principe gradnje čamaca i brodova koji su plovili Nilom, najznačajnije podatke nauka je dobila kada su otkrivena plovila koja su bila zakopana u blizini piramida u Gizi i Dašuru (Dahshur), a koja su korišćena za potrebe zadovoljavanja pogrebnog kulta faraona Starog egipatskog carstva.

Prema nekim teorijama, plovila su igrala bitnu ulogu i u gradnji samih velikih piramida u Gizi tako što je njima prevožen kamen koji je korišćen za gradnju, iz kamenoloma u Turu kod Asuana, udaljenom čak 850 km.
- Velike piramide u Gizi su vrhunac graditeljstva Starog carstva; perfektnost geometrije, kvalitet materijala i arhitektonska rešenja učinila su da to bude jedino čudo antičkog sveta koje je u manje-više nepromenjenom obliku uspelo da preživi do danas zahvaljujući i egipatskoj suvoj klimi. Piramide su građene i u kasnijim periodima, ali korišćeni materijali, kao i geometrijska rešenja nisu ih učinila toliko trajnim i monumentalnim poput onih izgrađenih za Keopsa, Kefrena i Mikerina - kaže naš sagovornik.

Među novim otkrićima, sa stanovišta arheologije pomorstva (nautičke arheologije), jer je reč o nalazu na kopnu, svakako se izdvaja pronalazak brodova u blizini piramida. Kao što je, npr. ceremonijalni brod faraona Keopsa (Khufua) jedna funeralna relikvija, nalazimo joj pandan i u drugim civilizacijama. O njenoj povezanosti s faraonskim grobnicama veli:
- Brod je relikvija u religijama mnogih civilizacija. On je instrument za prevoženje duša umrlih preko reka koje su granica ovog i onog sveta, spasavanja od velikih potopa, putovanja svetaca i prenošenje religioznih ideja i dogmi. Brodovi su uvek korišćeni tokom religioznih misterija i procesija u starom Egiptu. Najverovatnije su korišćeni i tokom sahrane faraona za koje su građene piramide - da bi potom bili zakopani neposredno pored piramida.

Muzej Keopsovog broda

Ceremonijalni brod faraona Keopsa kvalitetom izrade i luksuznom opremljenošću govori o tome. Brod je nađen 1952. godine u prethodno pripremljenoj i ozidanoj rupi pored Velike piramide, rastavljen u delovima. Posle proučavanja, arheolozi su uspeli da ga sastave i danas, uz piramidu, postoji muzej u kome se ovaj brod izrađen od kedra i drveta divlje smokve može videti u svoj svojoj lepoti.
- Brod je napravljen principom gradnje pri kome su ušivene daske oplate držale strukturu trupa koja je pomognuta sa nekoliko rebara. Ovaj pronalazak, kao i kasniji pronalazak brodova kod piramida u Dašuru, bio je veliki doprinos razumevanju gradnje brodova i plovila u starom Egiptu. Uprkos religijskoj razlici, brod i dalje ima svoju ulogu u procesijama u savremenom Egiptu, pogotovu u Luksoru, gde procesija u slavu Abu El Hagaga (Haggag), srednjovekovnog sveca zaštitnika grada, neodoljivo podseća na antičku procesiju Opet, posvećenu luksorškoj, tebanskoj trijadi bogova, Amunu, Mut i njihovom sinu Khnosu.
Poslednjih desetak i više godina čini se da niko nije srećniji od egipatskih arheologa i zvaničnika zaduženih za antikvitete, i članova međunarodnih ekspedicija u istraživanjima tamošnjih arheoloških nalazišta.
Otkrića se ređaju kao na traci: pronalazak rampe u kamenolomu Hatnubu kod Luksora, odn. sistema rampi za transport iskopanog alabastera do gradilišta; autentični spis načelnika 40 radnika o tome kako su veliki krečnjačnki blokovi prevoženi do Gize, pronađen u luci Vadi el Džarf na Crvenom moru; grobni hram kraljice Neart, supruge faraona Tetija, i više desetina drevnih sarkofaga u nekropoli Sakara; pet grobnica na istom lokalitetu iz doba Starog i Srednjeg carstva sa sačuvanim imenima zvaničnika egipatskog društva koji su u njima sahranjeni; pogrebne radionice sa sistemom za ventilaciju, “kuće mrtvih”; sfinga u blizini Luksora slična onoj u Gizi; “termalne anomalije” otkrivene u Keopsovoj piramidi i zasad nepoznati prolazi i tajne komore; nekadašnji vodeni put pored platoa na kome ove jedinstvene građevine i danas prkose vremenu. U Luksoru je pronađen Zlatni grad u kome su dosad nepoznati umetnici napravili spomenike Tutankamonu i njegovom dedi, faraonu Amenhotepu Trećem…
I pored tako mnogo značajnih otkrića, drevna egipatska civilizacija nije manje misteriozna. Jedan od vodećih egipatskih arheologa, Zahi Havas, kaže da je otkriveno tek 30 odsto egipatskih antičkih spomenika.
- Tehnološki razvoj je pomerio granice arheologije. Metodologija se munjevitim razvojem tehnologije menja i unapređuje, tehnika daljinske detekcije naučnicima je sve dostupnija i daje fenomenalne rezultate, smanjuje vreme i troškove. Takvim neinvazivnim tehnikama je moguće dopreti do prostora koji su milenijumima skriveni od ljudskog oka. Takođe - naglašava Darko Kovačević - proučavanje prostora modernim tehnologijama je dosta pojednostavljeno, a sve se to oslanja na godine prethodnog rada arheologa u Egiptu. S obzirom na promene u topografiji Egipta kroz vekove, promene toka Nila, ocena da nam je samo 30% toga poznato vrlo je verovatna.  

Tehnološki razvoj i egiptologija

I posle senzacionalnih otkrića, piramide i dalje ostaju misterija. Zašto su vladari egipatskih dinastija, u prvom redu Srednjeg kraljevstva, zidali tako momumentalne grobnice? Kako su one građene, kakva je njihova unutrašnja struktura, čemu su sve služile? Sve je više naznaka da su one bile, rečeno jezikom savremene arhitekture, multifunkcionalni objekti.
- Naučno, postoje samo pretpostavke kako su građene piramide - kaže Darko Kovačević. - Ne postoji ni jedan siguran dokaz koji potvrđuje princip gradnje. Takođe, previše je spekulacija i različitih teorija. Razlog zidanja je svakako povezan sa verovanjem u zagrobni život koji je i danas duboko ukorenjen u egipatski narod, naravno na jedan drugačiji način.

Havasov tim nastavlja da iskopava grobnicu Ramsesa II, koju su devastirale poplave, intenzivno traga za grobnicom kraljice Nefertiti (arheolozi veruju da se krije negde u Dolini kraljeva, kod Luksora) i njene kćerke Ankesenamon (supruge Tutankamonove). Nastavlja se skeniranje velikih piramida. Nauka čeka na objavljivanje rezultata…
Sve ovo govori da ne postoje konačni zaključci i da smo u egiptologiji tek zagrebali po površini. Vreme u kojem živimo je vreme otkrića, upravo zahvaljujući konstantnom razvoju tehnologije koja nam više nego ikada omogućava uvid u mnoge stvari, smatra Kovačević, uz jasnu poruku:
- Na žalost, arheolozi, kao jedna prilično konzervativna zajednica, često nisu sami inicijatori upotrebe najsavremenije tehnologije, već su to inovatori i inženjeri koji arheološke lokalitete koriste za testiranje svojih tehnoloških otkrića. Ni same studije arheologije ne prate dovoljno tehnološki razvoj, tako da se danas nova otkrića neretko pripisuju naučnicima koji nisu arheolozi. Definitivno je potrebno arheologiju podići na novi savremen stepenik koji podrazumeva poznavanje najnovije tehnologije koja značajno pojednostavljuje rad i štedi resurse, dajući izuzetno egzaktne podatke. 
Skeniranje četiri velike piramide svakako je prekretnica na tom putu. Ko je ranije mogao poverovati da će stručnjaci za to, s velikim uspehom, između ostalog, koristiti i elementarnu česticu mion, koja slabo reaguje sa materijom i lako prolazi kroz Zemljinu atmosferu?

Miloslav Rajković

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"