TEMA BROJA

Dr Ana Paunović

Piramide - tajne i otkrića / Hijeroglifi

Svet životinja i božanstava

Reči hijeroglifa, piktografa i glifa odnose se na stvaranje drevnih slika. Reč hijeroglif se sastoji iz dve antički grčke reči: hieros (sveti) i glif (rezbarija). Njome se označava drevno sveto pisanje Egipćana. Egipćani su hijeroglife smatrali za „reči bogova“. Ovi lepo iscrtani simboli korišćeni su za ukrašavanje zidova svetih mesta i hramova, ali ne i za svakodnevne potrebe. Od više stotina hijeroglifa koje su se koristili, 24 imaju vrednosti koje odgovaraju po jednom slovu današnjih alfabeta. Egipćani nisu pisali alfabetski, slovo po slovo, već su imali znatno složeniji način pisanja.

Hijeroglifsko pismo, koje se sastojalo od oko 750 različitih simbola i slika, bilo je korišćeno u vreme prvih kraljeva ujedinjenog Egipta. Ponekad jedna slika predstavlja celu reč ili slog. Egipatski hijeroglifi nisu imali samoglasnike tako da danas nije poznato kako su Egipćani izgovarali svoje reči i imena. To je i razlog zašto su mnoga egipatska imena drugačije pisana. Hijeroglifi mogu biti pisani sleva nadesno, sdesna nalevo i odozgo nadole. Pravac u kojem je tekst napisan može se odrediti po pravcu u kom je usmeren simbol. Ako je figura okrenuta nalevo, tada je i tekst pisan sleva nadesno i tako treba da se čita.
Pisanje hijeroglifa počelo je pre oko 5000 godina i prestalo je nakon što je rimski car Teodosije zatvorio sve nehrišćanske hramove, 391. godine ne. Na kraju je taj jezik zaboravljen i ostao je nedešifrovan sve dok to nije učinio Žan-Fransoa Šampolion, oko 1820. Jedan veliki crni kamen sa zagonetnim simbolima pronašli su Napoleonovi vojnici 1799. dok su kopali utvrđenje u Rozeti, u Egiptu, tokom francuskih osvajanja tog područja. Sadrži poruku o Ptolomeju V, napisanu na tri jezika; grčkom, demotskom i hijeroglifskim. Iako su naučnici shvatili da je isti odlomak napisan na sva tri jezika, nisu mogli da odrede kako da spoje grčke reči sa hijeroglifskim. Šampolion je uspeo da uskladi hijeroglife sa grčkim pravopisom. Ispostavilo se da su samo kraljevi (a ponekad i kraljice i prvosveštenici) imali navedena svoja imena.
Egipatski hijeroglifi podrazumevajau i slova: na primer, slika ptice predstavlja zvuk slova "a" a slika pčele predstavlja slog "bat". Lepota hijeroglifa je u tome što svaki simbol ima značenje. Simbol predstavlja nešto iz prirode i pokazuje koliko su stari Egipćani cenili prirodu. Na osnovu dostupnih slova i simbola može se reći i koje su ptice živele u to vreme. A od beskičmenjaka, svoje hijeroglife imaju: muva, škorpija, stonoga, skakavac, morska školjka, pčela, skarabej...

Skarabej sa pogledom u zvezde Mlečnog puta

Skarabej, balegar ili sveta buba je najpoznatija staroegipatska amajlija. Ovaj znak prikazuje bubu skarabeja (Scarabeus sacer) koja se koristi za pisanje reči „postati“. Ovaj insekt ima naviku da pravi loptice balege. Egipćani su smatrali da je skarabej odgovoran za kotrljanje izlazećeg sunca iznad horizonta. Tako balegar kotrlja loptu nastalu od komada balege uzbrdo isto kao što se verovalo da bog Kepri (bog izlazećeg sunca) kotrlja sunce preko neba. Svakoga dana sunce zalazi, da bi sutradan ponovo izašlo pa je tako skarabej postao egipatski simbol ponovnog rađanja.
Egipćani su pravili amajlije sa simbolom skarabeja da bi svom nosiocu pružili moć „večnog obnavljanja života”. Takođe, mumije su ispod zavoja imale skarabeje postavljene u nivou grudi - u smislu da se pokojniku obezbedi ponovno rađanje na onom svetu.
Skarabej je smeđa zaobljena buba, dugačka 25-37 mm. Hrani se balegom sisara u koju polaže jaja, tako da su kuglice balege svojevrstan inkubator za rađanje novih naraštaja. Živi na peščanim terenima i izbegava slana zemljišta. Svoju hranu kotrlja od sredine marta do kraja jula - i to noću. Od svih podvrsta izdvaja se egipatski skarabej (Scarabeus linnaeus sacer) koji je postao sveta buba i amajlija drevnih Egipćana. Naučnicu su utvrdili da se ova buba orijentiše pomoću zvezda Mlečnog puta, tj. za orijentaciju im je potreban ne ceo već samo jedan deo Mlečnog puta, jedna njegova „grana”. Bez toga, bube su gubile orijentaciju, nasumice su tumarali i vrteli ukrug. Ali, čim bi ugledale Mlečni put, brzo su stizale do cilja.

Pčela kao znak kralja

Jedan je od čestih hijeroglifskih znakova je pčela. Korišćena je za označavanje kralja Donjeg Egipta, što je deo titule „Kralj Gornjeg i Donjeg Egipta“, tj. faraon. Donji Egipat se nalazio u severnom delu Egipta, gde se Nil širi u bujnu deltu bogatu poljoprivrednim zemljištem. Ovo zemljište predstavljalo je izvor hrane za pčele, koje su Egipćani čuvali da bi pravili med, korišćen za zaslađivanje hrane.

Nigerijska mrena (Barbus bynni) i ishrana

Ovaj znak je bio uključen u reč „tabu”. Drevno stanovništvo, uključujući muškarce koji su gradili grobnice u Dolini kraljeva, često je jelo ribe. Međutim, sveštenicima i onima koji su ulazili u kraljevsku palatu bilo je zabranjeno da ih jedu? Postojali su i drugi tabui koji su opisani korišćenjem ovog hijeroglifa, kao što je jedenje svinjetine, izmeta ili urina, krađa onoga što je ponuđeno bogovima i boginjama u hramovima.

Gekon (gušter,) zmija sa nogama

Ovaj znak je korišćen za pisanje reči „mnogo“. U starom Egiptu, gekona (Tarentola mauritanica) je bilo u skoro svakoj kući. Živeli su iza nameštaja i jurili po zidovima, stvarajući zvuk kao da nešto škljoca. Egipćani su mislili da su otrovni. Papirus koji sadrži medicinske savete o zmijama određivao ih je kao zmije sa nogama!
Ova vrsta gekona potiče iz zapadnog mediteranskog područja Severne Afrike i Evrope. Spada u noćne životinje koje se hrane insektima. Obično se primećuje na zidovima kuća u toplim obalskim područjima. Dug je oko 15 cm, sa uvećanim tuberkulama koje ovoj vrsti daju izgled bodljikavog oklopnika.

Dobre i zle zmije

Kod Egipćana je mitska zmija Apop bila personifikacija zla i tame. Za zaštitnicu Donjeg Egipta smatra se crvena kobra pljuvačica (Naja pallida), personifikacija boginje koja je čuvar kraljevske moći. Njena stilizovana slika krasi krune faraona, kao dokaz njihove vladavine i na ovom svetu i u zagrobnom životu. Korišćena su dva različita tipa hijeroglifa kobre: one koje se odmara i one koja je u uspravnom položaju.

Rogata zmija otrovnica ili rogati poskok

Hijeroglif koji prikazuje smrtonosnu rogatu zmiju (Cerastes cerastes) bio je znak za slovo „f“.  Zasad, neobjašnjivo se pojavljuje na kraju reči za „oca”. Rogata zmija ima dve izbočine na vrhu glave koje liče na rogove. To je otrovnica koja se krije u pesku i može da ubije svojim otrovom. Povremeno, pisari su zamagljivali taj znak da ne bi mogao da “oživi i ubije čitaoca teksta”.
Rogati poskok poznat je po „rogovima" na glavi. Živi u pustinji i vrućim savanama. Danju se odmara u jazbinama koje su napustili glodari; na površini ostaju samo oči tako da ju je veoma teško primetiti. Lovi noću, čekajući žrtvu. Često se krije u pesku.

Sveti ibis

Hijeroglifski znak koji prikazuje svetog ibisa (Threskiornis aethiopicus) obično je korišćen kao simbola božanstva. Za ubijanje ove ptice sledila je smrtna kazna. Egipćani su ovim znakom napisali reč koja znači „ibis“ i ime je boga Tota, simbola mudrosti i učenja. Egipćani su zakopali oko 4 miliona mumija ibisa samo u Sakari. Kada su arheolozi odmotali mumije ptica, pronalazili su po nekoliko kostiju i ništa drugo. Vrsta ibis je nestala u Egiptu pre više od vek i po, verovatno zbog gubitka močvara u delti Nila. 

Egipatski lešinar i u Srbiji

Egipatski lešinar (Neophron percnopterus), poznat i pod imenom bela kanja ili faraonova piletina, lešinar je starog sveta i član roda Neophron. Živi od Iberijskog poluostrva, preko severne Afrike, do Indije. Bela kanja je nekada živela i u Srbiji. Procenjuje se da u današnjoj Evropi živi 3-5 hiljade gnezdećih parova. Populacije ove vrste smanjile su se u 20. veku zbog lova, trovanja i naletanja na dalekovode.

Sova za slovo m

Sove gotovo svuda povezuju sa smrću i nesrećom, verovatno zbog njihovog noćnog života i karakterističnog hučanja. U starom Egiptu, lik sove je korišćen za označavanje slova „m“. Ovaj hijeroglif je najčešće crtan tako da sova izgleda kao da je polomljenih nogu, u značenju  da grabljivica ne može da oživi.

Pile prepelice, jaje

Slika prepelice korišćena je kao hijeroglif za glasove "v" i "ju". U egipatskim hijeroglifima, jaje označava mesto na kojem su sve tajne života. Veruje se da je ovo simbol večnog života.

Lasta i zvezde

Znak koji prikazuje lastu korišćen je za pisanje reči „velika”. Ptice i inače čine jedan od najbrojnijih znakova među hijeroglifima. Zvezde na nebu bile su povezane sa lastama, a egipatska Knjiga mrtvih sadrži tekst za čaroliju pretvaranja mrtve osobe u jednu od zvezda.

Vrabac kao štetočina

Ova ptica je uobičajeni hijeroglif, mada je egiptolozi svrstavaju u „loše ptice“. Pisci su koristili hijeroglif vrapca za označavanje nečeg malog i lošeg. Vrapci su bili jedni od najgorih štetočina u starom Egiptu. Jeli su žito uzgajano za pravljenje hleba, što je osnova egipatske ishrane. Vrabac se razlikuje od laste po obliku repa - lastin rep je račvast a vrapčev zaobljen.

Grivasti pavijan povezan sa besom

Ovaj hijeroglif povezan je sa osećanjem besa. Ponekad, kada upozorava, bog Tot javlja se i kao pavijan. Pošto su pavijani boravili na liticama nad dolinom Nila, Egipćani su ih povezivali sa izlazećim suncem.
Grivasti pavijan (Papio hamadryas) je najsevernija vrsta među svim vrstama pavijana. Područje na kojem živi se prostire od Crvenog mora u Egiptu do Eritreje, Etiopije i Somalije. Živi i na Arabijskom poluostrvu. Osim velike razlike u veličini između mužjaka i ženki - mužjak je ča dvostruzko veći - ova vrsta pokazuje i polni dimorfizam u boji. Mužjaci su srebrno-bele boje i imaju izraženu grivu koju dobiju oko desete godine života, a ženke su smeđe boje i nemaju grivu.

Set krade presto

Ovaj znak pokazuje boga Seta, koji je predstavljao zlo. U egipatskoj mitologiji, Set je ubio svog brata Ozirisa, kralja, da bi mu ukrao presto. Ozirisov sin Horus ga je osvetio tako da su se svi kraljevi Egipta poistovetili sa Horusom. Ima mišljenja da je set mešavina magarca, žirafe, svinje pa čak i šakala.

Kravlje i čovekovo srce

Jedan hijeroglif prikazuje kravlje srce. Egipćani su delove tela životinja koristili za predstavljanje delova ljudskog tela. Kada su mumificirali pokojnike, sveštenici su vadili mozak kroz nos jer su mislili da nema funkciju. Umesto toga, smatrali su da je um u srcu. Na sudnji dan, bogovi su odmeravali čovekovo srce na vagi sa perom - da vide da li je činio dobra dela tokom svoga života. Ilustracije u Knjizi mrtvih često pokazuju taj trenutak. Vaga koja se danas koristi za prikazivanje pravde potiče iz ove popularne drevne egipatske scene.

Prednja noga vola - ponuda mrtvima

Najcenjenije meso u starom Egiptu bila je govedina, a desna prednja noga je smatrana za najbolji deo. Pisci hijeroglifa su koristili znak prednje noge vola za pisanje reči kao što su „snaga“ i „moć“. Takođe, odnosi se i na samo meso. Prednja noga vola je bila najpoželjnija ponuda mrtvima i često je ima na prizorima po zidovima grobnica.

Egipatski bogovi u obliku životinja

Drevni Egipćani verovali su da ih bogovi, uzimajući oblike određenih životinja, okružuju u zemaljskom svetu i tako utiču na sudbinu ljudi. Svoje bogove predstavljali sa karakteristikama krave, ovna, krokodila, mačke, škorpije... Čvrsto su verovali da je svaka životinja obdarena najvećim moćima tako da je odnos prema njima bio ispunjen poštovanjem. Na primer, mačka je bila najcenjenija životinja. Boginja Bastet je često prikazivana kao mačka i često je prikazivana kako nožem ubija zlu zmiju Apopis. Dve boginje, Sekmet i Bastet su simboli dve suprotnosti mačijeg karaktera. Dok je Sekmet predstavljala surovost i bes, Bastet je bila prijateljski nastrojena i nežna. Na početku je kult mačaka postojao samo u određenim gradovima, ali je vremenom njihova popularnost rasla pa su povezivane sa brojnim lokalnim božanstvima.
Boginja Selket (Serket) ima glavu škorpiona, a bog Tot glavu pavijana ili ptice ibis. Bog Nila, Sobek ima glavu krokodila. Jedan od najstarijih egipatskih bogova je Horus, sa telom čoveka i glavom sokola. Prikazuju ga u barci koja plovi preko neba, spušta se u podzemni svet i u zoru ponovo izranja, što je osnova egipatske teologije. Horus je proistekao iz više bogova, a njegovo ime znači „onaj koji je daleko”.

Nilski konj i zaštita trudnica

Boginja Tauret (Taveret, Taurt, Tuat, Tuart, Ta-varet i Taueret) prikazana je u Egiptu kao trudna ženka nilskog konja. Ona je egipatska boginja trudnica i porođaja. Ponekad nosi solarni disk i kravlje rogove. Žene su često nosile amajliju sa njenim likom da bi oterale zle duhove i da bi ih ona zaštitila na porođaju. Njeno ime znači „velika”.

Bikovi i ovnovi zaštitnici

Muški bogovi su prikazivani i kao bikovi ili ovnovi. U periodu Novog kraljevstva (1539-1075. pne), kada je moć faraona pomerena iz Memfisa u Tebu, bog Amon je uzdignut na nivo vrhovnog božanstva jer je bio glavni bog tebanskih hramova. Amon je često predstavljan spojen sa bogom Ra, kao ovan koga znamo pod imenom Amon-Ra. Ovnovi su povezivani sa plodnošću zemlje i ratom, pa je Amon bio idealan bog zaštitnik faraona Novog kraljevstva.

Rogovi za dobročiniteljke

Boginja Bat, prikazana na artefaktu oko 3100. godine pne dok slavi ujedinjenje Egipta, imala je rogove. Bat je kasnije evoluirala u moćnu boginju Hator. Hator je imala uticaj na brojne sfere života, kao što su majčinstvo, poljoprivreda, muzika, zadovoljstvo, čak i smrt. Vremenom je njena uloga počela da slabi, a nova boginja Izida preuzela je zaduženja univerzalnog simbola egipatske majke u supruge. Izida je bila zaštitnica i saputnica boga podzemnog sveta Ozirisa. Iako je predstavljena bez prenaglašenih životinjskih karakteristika, kao žena, imala je kravlje rogove u čast boginje Hator.

Psi štite pokojnike

Psi su imali značajno mesto u egipatskim verovanjima. Ozirisov pomoćnik u podzemnom svetu, Anubis jedan je od najpoznatijih bogova sa glavom šakala. Istoričari veruju da su snažni psi, koji su radili u interesu mrtvih, bili najbolja zaštita od šakala iz stvarnog sveta.

Mačke

Na početku je kult mačaka postojao samo u određenim gradovima, ali je vremenom njihova popularnost rasla pa su povezivane sa drugim lokalnim božanstvima. Na primer, boginja rata Sekmet predstavljena je sa glavom lavice, zbog veze sa pustinjom i surovošću. Faraon Amenhotep III je bio njen obožavalac tako da se čak 730 kamenih statua boginje Sekmet našlo u faraonovoj grobnici, izgrađenoj u 14. veku pne, u Tebi. Egiptolozi misle da je faraon statuama pokušavao da ublaži njen karakter i pridobije njenu naklonost.
Da bi umilostivili svoja božanstva, Egipćani su se okretali njihovim smrtnim ostacima. Na arheološkim lokalitetima širom Egipta pronađene su hiljade mumificiranih ptica i zveri, kao žrtveni darovi tokom religijskih ceremonija. Tako su u grobnici u Sakari, staroj 4500 godina, arheolozi 2018. godine pronašli desetak mumificiranih mačaka i stotinu statua boginje Bastet. Mumificirane ptice ibisi su pronađeni u drevnom gradu Abidosu, gde su sahranjeni prvi egipatski vladari.

Egipatski mungosi u borbi sa zmijama

Egipatski mungosi (Herpestes ichneumon) se pojavljuju na slikama iz 300. godine pne. Ta tzv. „faraonova mačka” smatrana je za svetu životinju i bila smeštena u brojnim hramovima. Prikazivana je i kao mačka u arene gde se bori sa zmijama.

Krokodili i izlivanje reka

Prisustvo krokodila u Nilu je za stare Egipćane bio predznak plodne godine i dobre žetve pa su smatrani za svete životinje. Sobek je gospodar voda i bog koji navodnjava polja, smatran za simbol plodnosti. Ponekad se predstavlja kao vođa faraonove vojske. Po egipatskoj mitologiji, taj bog se pojavljuje u obliku krokodila. Imao je status boga vode i poplava, pa je poštovan svuda u delti Nila. Verovalo se da krokodili može da upravlja izlivanjima reka. Na nalazištu u Kom Ombu pronađene su hiljade mumificiranih krokodila.

Žabe zaštitnice

Žabe su bile simbol plodnosti. Boginja Heket - žena sa žabljom glavom, tj. žena koja na glavi nosi žabu, bila je zaštitnica žena i radne snage. Drevni Egipćani su verovali da žaba ima veze sa rađanjem, jer je bila povezana sa kultom zagrobnog života i uskrsnućem posle odlaska na drugi svet.
Krajem Ptolemejskog kraljevstva, u I veku pne, popularnost životinjskog kulta je počela da opada. Stari bogovi su napušteni tokom rimske vladavine i širenja hrišćanstva u Egiptu.

Dr Ana Paunović

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"