TEMA BROJA

Vesna Bosanac

Piramide - tajne i otkrića / Jedna neobične teorija

Bića iz „tamo negde”

Na planeti Zemlji počivaju ostaci veličanstvenih građevina iz prošlih vremena koje, po svemu sudeći, daleko premašuju tehnološke mogućnosti doba u kojem su nastale, ponajviše zato što su ogromnih razmera, sazdane od delova izuzetnih težina, imaju zapanjujuće složenu građu i usklađenost sa određenim zvezdama.

Nikada dokazana ali nikad ni odlučno odbačena, teorija o ulozi vanzemaljaca u izgradnji piramida i drugih zadivljujućih građevina drevnog sveta opstaje dosta dugo. Čak je i ugledni TV kanal (Viasat) History temi „Drevni vanzemaljci“ (Ancient Aliens) posvetio je obimnu seriju, snimanu širom sveta.
Nedavno je osnivač i direktor kompanije „SpaceX“ Ilon Mask podigao buru svojom porukom na tviteru tvrdeći da su, u složenim radovima na podizanju  piramida, učestvovali i graditelji sa drugih planeta. „Očigledno je da su piramide izgradili vanzemaljci“, napisao je Mask, a njegova poruka retvitovana je više od 84.000 puta. Odmah je reagovala egipatska ministarka za međunarodnu saradnju Ranija al Mašat i poručila Masku da bi grobnice u kojima su sahranjeni graditelji piramida mogle da posluže kao dokaz drugačijoj tezi, tj. da su one delo ljudskih ruku.

Kao susret Kolumba sa Amerikom

Polemika se zahuktala negde 1968. posle bestselera "Kočije bogova" i još nekoliko knjiga na temu uloge vanzemaljskih ruku u postignućima drevnih civilizacija, švajcarskog autora Eriha fon Denikena. Ruku na srce, Fon Deniken nije tvrdio da poseduje naučne dokaze za svoje teze već je - skupivši mnoštvo primera iz raznih delova sveta - navodio čitaoce i tv gledaoce da se zapitaju: šta se tu stvarno dogodilo, da li je moglo biti i ovako... Odgovor je u potpunosti zavisio od njih samih. Uostalom, zar se i na Zemlji danas ne razmišlja kako stići na Mars (a kasnije možda i na druge planete) i tamo osnovati koloniju?   

U poznoj fazi svoje naučne karijere, čuveni fizičar Stiven Hoking (1942- 2018) upozoravao je stanovnike Zemlje na potencijalne opasnosti od susreta sa civilizacijama vanzemaljskog porekla. Tako je u dokumentarnoj seriji iz 2010. godine „U svemir sa Stivenom Hokingom“ (Into the Universe with Stephen Hawking) naveo da bi civilizacije iz dalekog svemira, dovoljno napredne da imaju sposobnost putovanja do Zemlje, mogle ovde da ispolje neprijateljski stav prema nama. U dokumentarnom filmu iz 2016. godine „Omiljena mesta Stivena Hokinga“ (Stephen Hawking’s Favorite Places) napravio je sledeće poređenje: „Susret sa naprednom civilizacijom mogao bi da bude kao susret starosedelaca Amerike sa Kolumbom. Nije ispalo baš dobro.”
Ni slavni astronom, egzobiolog i ugledni predavač Karl Sagan (1934-1996) nije tvrdio da su vanzemaljci boravili na Zemlji, ali je ukazivao da je “ukupan broj zvezda u svemiru veći nego broj svih zrnaca peska na svim plažama planete Zemlje”. Trideset od njegovih stotinak objavljenih naučnih radova bilo je posvećeno vanzemaljskoj biologiji i projektima SETI (engl.skraćenica za Potraga za vanzemaljskom inteligencijom). Eksperimentima je ustanovio da svemir obiluje hemijskim „građevinskim elementima“ za nastanak života, što je danas opšteprihvaćeno. Pretpostavljao je i da su životne forme „tamo negde“ takođe rasprostranjene. S obzirom da imamo „tako uske poglede na naše mesto u svemiru i vremenu, izgledi za uspostavljanje kontakta sa vanzemaljskom inteligencijom služi da deprovincijalizuje naš pogled na svet. Mislim da je iz tog razloga sama potraga, čak i da je bezuspešna, veoma potrebna”, smatrao je on.

Mnoštvo novih nedoumica

Praktično sve kulture na Zemlji čuvaju, prikriveno ili ne, priče o dolasku i boravku bića iz svemira. Savremena nauka raspolaže sa više različitih metoda ispitivanja tla iz svemira i sa daljine, uređajima koji dubinski i precizno snimaju tlo, pri čemu ih ne ometaju ni vegetacija, ni geografske odlike terena, ni vremenski uslovi. Postoje snimci iz satelita, sa dronova, podaci LIDAR-a, ispitivanje geofizičkih i geohemijskih osobenosti tla, i drugo. Time se dobijaju podrobni 3D prikazi terena i građevina posmatranog područja, nezamislivi u ranijim vremenima, kada je oslonac arheologa bilo samo ono što je ručno moglo da se iskopa.

Međutim, obilje novih preciznih podataka pokazuje da su piramide i druge drevne građevine još složenije nego što se mislilo - u prostornom, građevinskom, tehnološkom i svakom drugom pogledu, savršeno uklopljene u prirodnu sredinu. Znači, javlja se i mnoštvo novih nedoumica.
Mada se danas neuporedivo više zna nego pre stotinak godina o tome kako su radnici podizali piramide, kako su obrađivali, dovlačili i slagali džinovske blokove, savršenstvo tih građevina - koje bi teško bilo dosegnuti i sa današnjim tehnološkim mogućnostima - ostavlja prostor za mnoga pitanja. Na primer, nađeno je relativno malo alata s obzirom na obim i vrstu radova, nema pisanih projekata ni detaljnih planova, a nepoznanica je i kako se došlo do savršene organizacije rada za desetine, pa čak i stotine hiljada ljudi na gradilištu. Efikasnost te organizacije mogla bi da privuče pažnju i dobro uhodanih savremenih firmi. Da li je neki „priručnik“ napredne vanzemaljske civilizacije u tome pomogao, ili je stigla i neka direktnija pomoć iz svemira?  

U knjizi „Vanzemaljci u drevnom Egiptu“ (Aliens in Ancient Egypt, Simon & Schuster), autor Hsaviant Hejz navodi da je prvobitni cilj piramida bio da preko cele planete prenose usmerenu energiju kako bi se podstaklo širenje ljudske svesti. Taj „projekat“ je naglo prekinut, baš kao što je prefinjena civilizacija starog Egipta nikla naglo, ispoljivši maltene preko noći vrhunski nivo umetničkih dela, poznavanje astronomije, fizike i znanja u drugim oblastima.   

Vesna Bosanac

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"