KNJIGE

Dubravka Marić

Jedan svet, jedno zdravlje

Knjiga „Bolesti živine“, čiji su autori profesori Fakulteta veterinarske medicine Univerziteta u Beogradu, Radmila Resanović, Miloš Vučićević i Todor Palić je udžbenik za studente integrisanih akademskih studija ovog fakulteta, pogodan i za nastavu na srodnim fakultetima i školama. Ujedno je i vodič za veterinare i druge stručnjake, koji se direktno ili indirektno bave ovom problematikom, ali i za sve koji su uključeni u živinarsku industriju. 

„U osnovi knjige je koncept‚ jedan svet, jedno zdravlje. To znači da su opisane virusne, bakterijske i gljivične bolesti živine, sa naglaskom na zoonoze ili bolesti živine koje se na ljude prenose direktnim kontaktom, a još češće indirektno, putem mesa i jaja kao još uvek najkvalitetnijih i najjeftinijih izvora životinjskih proteina. Zato je vrlo bitno da živinarstvo podižemo za određenu stepenicu više i pomoću kvalitetne literature. Ova knjiga pretenduje da bude aktuelna, ali i da sistematizuje znanje onako kako to zahteva akademska zajednica, a da bude pristupačna i drugim ljudima“, objašnjava prof. dr Radmila Resanović sa Katedre za bolesti kopitara, mesojeda, živine i divljači, Fakulteta veterinarske medicine Univerziteta u Beogradu.
Bez obzira na to što je zadatak struke da brine o zdravlju i dobrobiti životinja, najbitnije je ljudsko zdravlje. Među virusnim bolestima prenosivim na ljude, najvažniji je ptičiji grip od koga se čovek za sada može razboleti samo u direktnom kontaktu sa živinom.
„Bojimo se pandemije jer je RNK virus koji izaziva avijarnu influencu vrlo nestabilan i lako može da promeni strukturu, postajući mnogo infektivniji za ljude. Salmoneloza je najpoznatija bakterijska bolest, a javnosti je poznato da se dobija prvenstveno od termički nedovoljno obrađenih jaja, sladoleda, proizvoda od jaja i živinskog mesa. Mnogo se odmaklo i u zakonskoj regulativi, i mogućnostima da se prevenira, što je detaljno opisano u knjizi“, kaže profesorka Resanović.
Kampilobakterioza je u poslednjoj deceniji nasledila salmonelozu na prvom mestu infektivnih bolesti koje imaju zoonotski potencijal, dok za samu živinu ne predstavlja veću opasnost. Pošto njen nosilac može da bude i zdrava živina, poenta je u higijeni prilikom pripreme.
„Iako će kampilobakterija nestati kuvanjem ili prženjem, ako ste dirali meso, a posle niste oprali ruke nego ste ih obrisali krpom ili ste dodirivali salatu - eto bolesti! Posledice mogu da budu obična dijareja ili malo povišena temperatura, ali i da kasnije dovedu do hroničnih problema, kao što je reumatoidni artritis. Treba biti obazriv. I zato se literatura mora obnavljati. Naučne činjenice se brzo smenjuju, pa jedna udžbenička literatura ne može dugo da bude osnov, a upravo ona daje predznanje i pomaže da se selektuju infomacije koje su sada široko dostupne“, ukazuje prof. dr Radmila Resanović.

Dubravka Marić

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"