KOSMONAUTIKA

Dragan Lazarević

Međunarodna orbitalna stanica ISS

Najveći Zemljin veštački satelit

U  večernjim satima ili pred svitanje, u odgovarajućem vremenskom periodu, može se videti jedan veoma svetao nebeski objekat koji brzo prelazi preko tamnog neba i ne liči na svetlo putničkih aviona. Neupućen posmatrač može biti iznenađen tom pojavom ali vrlo brzo može, preko interneta, da nađe objašnjenje da je taj objekat Međunarodna orbitalna stanica ISS (International Space Station). Ona kruži oko Zemlje na visini od oko 420 km i obiđe je za oko 93 min. Posmatrača može da iznenadi i kada naglo izgubi odsjaj Sunčeve svetlosti ulaskom u Zemljinu senku.

ISS je rezultat višedecenijskog napora tehnološki najrazvijenijih država sveta da izgrade i održe kosmičku bazu sa ljudskom posadom u niskoj orbiti oko Zemlje, svojevrstan kosmički megaprojekt koji treba da predstavlja iskustvenu osnovu za buduće misije u dalja svemirska prostranstva. Dve decenije, do pojave kineske orbitalne stanice Tiangong, međunarodna orbitalna stanica ISS je predstavljala jedino mesto boravka ljudi van naše planete.
Njena izgradnja je započeta krajem 1998, lansiranjem ruskog modula zarja na koji je dodat američki modul node 1 unity sa šest mesta za spajanje. Tokom narednih godina raketoplani serije space shuttle su donosili module i spajali ih poput lego kockica. Usledio je glavni modul destiny pa čvorni moduli node 2 tranquility, node 3 harmony, evropski kolumbus i japanski kibo. Na suprotnoj strani postavljen je ruski modul zvezda a potom su dodavani i drugi manji ruski moduli pirs, poisk i rasvet.
Na strani kojom rukovodi NASA, upravno su postavljeni na modul destiny bočni segmenti (tzv. „truss“ moduli) sa sistemima za snabdevanje električnom energijom preko solarnih panela i blokovi sa radijatorma sistema za hlađenje. Preko tih blokova(ima ih  ukupno 10) širina ISS je dostigla 109 m. Pridodati su i bočni moduli leonardo, izlazna komora quest i posmatrački modul cupola sa sedam prozora. Pogled iz ovog modula ka Zemlji liči na scene iz naučno-fantastičnih filmova.

Za izgradnju i opremanje orbitalne stanice i dovođenje posada obavljeno je 37 letova raketoplana serije spejs šatl. Ukupna masa orbitalne stanice je dostigla oko 445 t a dužina 73 m; veliki deo posla montaže obavili su astronauti radeći u kosmičkom vakuumu, u skafanderima van stanice (preko 1000 radnih sati). Na orbitalnoj stanici preko truss segmenata je i svojevrsna mala železnica koja od jednog do drugog kraja prenosi mehaničku ruku canadarm 2 i robota manipulatora dextre, takođe kanadske proizvodnje, čime je potreba za radom astronauta u vakuumu znatno smanjena. Posle 2011. projekt spejs šatl je obustavljen i odlasci na ISS i vraćanje posada na Zemlju su obavljani samo ruskim brodovima tipa sojuz a snabdevanje orbitalne stanice materijalnim potrebama astronauta i naučnom opremom je obavljano ruskim bespilotnim kosmičim letelicama tipa progres, američkim dragon i cygnus, evropskim ATV i japanskim HTV. Novi impuls slanju posada na ISS omogućen je korišćenjem letelica crew dragon proizvedenim od strane kompanije Space X Ilona Maska.

Dragoni dovode redovne posade na ISS

Prva redovna posada je dovedena kosmičkim brodom crew dragon na ISS, 15. novembra 2020. Nju su činili: Mike Hopkins (NASA, komandant, 2. let u kosmos), Victor Glover (NASA, pilot), Shanon Walker (NASA, 2.let) i Soiči Noguči(japanska JAXA, 3.let). Oni su obavljali brojne zadatke održavanja ISS (prijem transportne kapsule cargo dragon koji je doneo manju vazdušnu komoru bishop2 i letelice za snabdevanje cygnus)i vršenja naučnih eksperimenata do 2. maja 2021. Sledeća posada je stigla 23. aprila 2021. kosmičkim brodom crew dragon (endeavour)u sastavu Shane Kimborough (NASA, komandant, 3. let), Megan McArthur (NASA, pilot), Thomas Pesquet (ESA, 2.let) i Akihiko Hoshide (JAXA, 3. let) koji su činili 65. ekspediciju od početka korišćenja ISS i ostali su na njoj do 8. novembra 2021. Naredna posada je stigla dragonom 10. novembra 2021. i na ISS boravila do 6. maja 2022. Nju su činili Raja Chari (NASA, komandant), Tom Marshburn (NASA, pilot, 3. let) i specialisti misije Kayla Baron (NASA) i Mathias Maurer (ESA). U toku njihovog boravaka stigla je i ekipa kosmičkih posetilaca brodom crew dragon (endeavour, već korišćen za let na ISS) i to u sastavu: Michael Lopez-Alegria (komandant, prethodno astronaut NASA, 5. let), Lary Connor (pilot) i putnici Eytan Stibbe i Mark Patty - koji su ovaj let platili.
Taj let je organizovala privatna kompanija Axiom space i oni su boravili na ISS od 8. do 25. aprila 2022.  Tada je zajedno sa ruskim kosmonautima sojuza MS-21 na ISS-u bilo 11 ljudi. Sledeća misija redovne smene posade je stigla na ISS 27. aprila 2022. brodom crew dragon u sastavu: Kjell Lingren (NASA komandant, 2.let), Bob Hines (pilot NASA), specijalisti misije Jessica Watkins (NASA) i Samantha Cristoforetti (ESA, 2. let). Oni će ostati na ISS do sredine septembra ove godine.
Očigledno je da je aktivnost astronauta na ISS postala vrlo uhodana i pouzdana a komandanti su najiskusniji astronauti sa više letova na ISS i da je biti astronaut postalo normalna mada retka profesija a ne riskantna avantura. U toku ovih misija obavljano je redovno snabdevanje letelicama cargo dragon i cynus a obavljen je i poslednji probni let bez posade kosmičkog broda CST100 starliner kompanije Boeing. Ova letelica je bila uspešno spojena sa ISS od 19. do 25. maja 2022. Krajem ove godine, sa ovim tipom letelice obaviće se prvo dovođenje redovne posade na ISS. To bi moglo da bude i svojevrsna konkurencija dragonu kompanije Space X pri čemu će na tržištu kosmičkih usluga pobedu odneti konkurentniji cenom ali će i to doprineti povećanju broja letova na ISS i astronauta na njoj.

Uvećavanje ruskog dela ISS

Osnovu ruskog dela orbitalne stanice ISS čine veliki moduli zarja i zvezda koji su u prvoj fazi korišćenja stanice jedini imali prostorije za  boravak posada i uređaje za održavanje osnovnih fizioloških potreba kosmonauta-astronauta u smislu prečišćavanja vode i proizvodnje kiseonika. Modul zvezda je snabdeven i raketnim motorima kojima održava visinu orbite stanice ISS (koja zbog rasutih čestica Zemljine jonosfere teži da gubi visinu tempom od 2 km mesečno) a gorivo za to dobija brodovima progres. Stanicu je mogao da „pogura“ i spejs šatl kao i transportni brod ATV ali se prethodni ne koristi od 2011.
Uređaji za održavanje života posade su kasnije dopremljeni i na američki deo ISS tako da su postali gotovo nezavisni od ruskog dela koji bi takođe mogao da obavlja svoju funkciju samostalno.
Kosmičkim brodom sojuz MS-17 na ruski deo orbitalne stanice je 14. oktobra 2020. stigla posada misije koju su činili kosmonauti Roskomosa: Sergej Rajžikov (2. let), Sergej Kud-Sverčkov i astronautkinja NASA Kate Robins (2.let). Oni su se tada spojili na pristanišni dok manjeg modula rasvet ali su 19. marta 2021. prebacili MS-17 na modul poisk da bi oslobodili mesto za sojuz MS-18. Tokom njihovog boravka je i posada NASA crew dragon 1 bila na ISS a 9. aprila 2021. spojio se sa stanicom i sojuz MS-18 pa je, do odvajanja MS-17, na stanici bilo 10 astronauta-kosmonauta. Posadu sojuza MS-18 su činili kosmonauti Roskosmosa: Oleg Novickij (3.let u kosmos) i Pjotr Dubrov, i astronaut NASA-e Mark T.Vande Hei (2.let). Tokom ove misije delu orbitalne stanice zvezda je 29. jula 2021. pridodat i veliki modul nauka, mase po spajanju 20,3 t, unutrašnje zapremine 70m3, sa sistemima za obezbeđenje fizioloških potreba i do 6 kosmonauta i naučnom opremom za razne eksperimente. Modul nauka je opremljen i mehaničkom rukom evropske agencije ESA i ima i veliki prozor okrenut ka Zemlji. Obiman posao provere i puštanja u rad svih sistema modula nauka obavili su Oleg Novickij  i Pjotr Dubrov a u sklopu tog posla su i izlazili van stanice.

Petod oktobra 2021, sa stanicom se spojio sojuz MS-19 koji je doveo posadu kosmonauta Roskosmosa: Antona Šakaplerova (4. let) i filmsku ekipu, režisera i snimatelja Klima Šipenkoa i glumicu Juliju Peresild. On i su tokom deset dana obavili snimanje neophodnih kadrova koji će biti ukomponovani u film „Izazov“, prvom filmu na svetu u kome radnja u kosmosu neće biti filmski trik ili animacija. Oleg Novickij, Klim Šipenko i Julija Peresild su se odvojili od orbitalne stanice i spustili na Zemlju 17. oktobra 2021 u sojuzu MS-18.
Novo proširenje orbitalne stanice je obavljeno 10. novembra 2021. kada je posebnom verzijom kosmičkog transportnog broda na modul nauka pridodat čvorni modul pričal mase oko 4t sa 5 slobodnih mesta za pristajanje sojuza progresa i drugih modula. Usledila je još jedna komercijalna misija na orbitalnu stanicu kada se sojuz MS-20 sa kosmonautom Roskomosa Aleksandrom Misukinom (3. let) i japanskim kosmičkim turistima po imenu Yusaku Maezava  i Yozo Hirano. Oni su boravili na orbitalnoj stanici od 8. do 20. decembra 2021.
Konačno se, u sojuzu MS-19, 30. marta 2022, na Zemlju vraćaju Anton Šakaplerov, Pjotr Dubrov i Mark T.Vande Hei koji su boravili su na ISS 355 dana.
Poslednji sojuz koji se 18. marta 2022. spojio sa orbitalnom stanicom je MS-21, sa posadom Roskosmosa koju čine: Oleg Artemijev (3. let), Denis Matvejev i Sergej Korsakov. Njihov boravak treba da traje do 30. septembra 2022. Spajanje je obavljeno na modul pričal koji je na velikom modulu nauka. Proširen ovim modulima ruski deo ISSa može da primi i do 9 kosmonauta, što će se verovatno i obaviti u bližoj budućnosti.

Dragan Lazarević

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"