MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
Planeta Br. 106 | ŽIVI SVET PRAISTORIJE
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 106
Planeta Br 106
Godina XIX
Jul-Avgust 2022.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 119
Sept. 2024g
Br. 120
Nov. 2024g
Br. 117
Maj 2024g
Br. 118
Jul 2024g
Br. 115
Jan. 2024g
Br. 116
Mart 2024g
Br. 113
Sept. 2023g
Br. 114
Nov. 2023g
Br. 111
Maj 2023g
Br. 112
Jul 2023g
Br. 109
Jan. 2023g
Br. 110
Mart 2023g
Br. 107
Sept. 2022g
Br. 108
Nov. 2022g
Br. 105
Maj 2022g
Br. 106
Jul 2022g
Br. 103
Jan. 2022g
Br. 104
Mart 2022g
Br. 101
Jul 2021g
Br. 102
Okt. 2021g
Br. 99
Jan. 2021g
Br. 100
April 2021g
Br. 97
Avgust 2020g
Br. 98
Nov. 2020g
Br. 95
Mart 2020g
Br. 96
Maj 2020g
Br. 93
Nov. 2019g
Br. 94
Jan. 2020g
Br. 91
Jul 2019g
Br. 92
Sep. 2019g
Br. 89
Mart 2019g
Br. 90
Maj 2019g
Br. 87
Nov. 2018g
Br. 88
Jan. 2019g
Br. 85
Jul 2018g
Br. 86
Sep. 2018g
Br. 83
Mart 2018g
Br. 84
Maj 2018g
Br. 81
Nov. 2017g
Br. 82
Jan. 2018g
Br. 79
Jul. 2017g
Br. 80
Sep. 2017g
Br. 77
Mart. 2017g
Br. 78
Maj. 2017g
Br. 75
Septembar. 2016g
Br. 76
Januar. 2017g
Br. 73
April. 2016g
Br. 74
Jul. 2016g
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Glavni naslovi

TEMA BROJA

 

Priredila: Ilijana Jakšić Pavlović

Živi svet praistorije

Velike životinje, danas

 


Najveća životinja na svetu je plavi kit (Balaenoptera musculus), dugačak i preko 30m! Ali, da se na zadržavamo na kitovima već: koja je ptica najveća? Koji leptir i torbar? Ovo je lista 15 najvećih životinja, u svojim kategorijama. Za neke od njih je teško poverovati da zaista postoje.

Tema Broja

Slonovka

S rasponom krila od neverovatnih 3,5 m, snežni albatros (Diomedea exulans) je najveća ptica koja danas živi na Zemlji. Međutim, najveća ptica koja je ikada postojala na našoj planeti a izumrla je naziva se Pelagornis sandersi. Raspon krila ove ptice je, verovali ili ne, između 6 i 7 m, što je dva puta duže od raspona krila snežnog albatrosa.
Kada je u pitanju težina ptica, najteži je noj. Njegova prosečna težina iznosi 111 kg. U kategoriji izumrlih životinja, najteža je slonovka (Aepyornis maximus) ili moa (Dinornis robustus). Naučna zajednica ima podeljeno mišljenje u vezi ove dve vrste. Nekadašnja slonovka dostizala je težinu od zapanjujućih 500 kg! Ove ptice, naravno, nisu letačice.

Leptir - krilokraljice

A koji je leptir najveći na svetu? Odgovor je: krilo kraljice Aleksandre (Ornithoptera alexandrae). Ovaj leptir ima poprečni raspon krila 0,3 m. Međutim, ova vrsta leptira je izuzetno retka i živi samo u kišnim šumama Papua Nove Gvineje. Nalazi se na listi ugroženih vrsta Međunarodne Unije za očuvanje prirode (IUCN). Ženke ovog leptira su braon boje i imaju raspon krila od 28 do 31 cm. Mužjaci su žuti, zeleni, crni i plavi. Manji su od ženki a njihov raspon krila je između 17 i 19 cm. 

Kralj svih glodara

Kapibara (Hydrochoerus hydrochaeris) je kralj svih glodara. Do ramena je visok 60 cm, što ga čini najvećim živim glodarom na Zemlji. Kapibara je veći od svojih živih srodnika, zamorčića i morske prasadi. Može se pronaći na kopnu i u vodi, u kojoj ume da pliva zbog spojene kožice na stopalima. Postojbina ovih ogromnih glodara je Južna Amerika.

Tema Broja

Kapibara

Tema Broja

Džinovska školjka

Džinovska školjka, neobični mekušac...

Pošto dostiže dužinu od 1,2 m i težinu do 227 kg, najveća živa školjka je džinovska školjka (Tridacna gigas).
Džinovski brodski crv (Kuphus polythalamia) je nešto duži, iako ima mnogo manju težinu. Ovaj neobični morski mekušac, čiji oklop izgleda kao kljova slona, dugačak je 1-2 m. Unutra je crne boje i ljigavog je tela.
Najveća riba je kit ajkula (Rhincodon typus). Može da dostigne veličinu od 12 m. 

Rep duži od 1m

Crveni kengur (Macropus rufus) najveći je živi torbar na svetu. Dugačak je 1,6 m od glave do stražnjice, a njegov rep može da bude dugačak do 1,1 m. Teži do 90 kg. Međutim, ovaj kengur nije najveći torbar koji je ikada hodao ovim prostorima. Ta čast pripada Prokoptodonu, velikom kratkodlakom kenguru, koji je bio teži, čak 240 kg. Ta životinja je izumrla pre otprilike 15 hiljada godina.
Najveći poznati torbar je četvoronogi Diprotodon optatum, koji je kao medved visok 1,7 m.

Tema Broja

Crveni kengur

Najduža zmija

Od 41 vrste zmija, isprepletani piton je najveća zabeležena zmija. Najduži poznati piton ove vrste bio je dugačak 8 m. Pronađen je na jednom gradilištu u Maleziji, aprila 2016. godine; nedugo nakon što je zarobljen, uginuo je.

Lovac na veliki plen

Strašni komodski zmaj, poznat još kao komodski varan (Varanus komodoensis) je najveći živi gmizavac na našoj planeti. Mužjak ove vrste može da naraste do 3 m i dostigne težinu od 140 kg. Ženke su malo manje (do 2 m). Ovaj brzi predator ima izuzetno  čulo vida i veoma razvijeno čulo mirisa, što mu pomažu u lovu na veliki plen.

Tema Broja

Komodo zmaj

Žaba Golijat

Golijat žaba (Conraua goliath) je vodozemac koji može da poraste preko 32 cm i bude težak preko 3,3 kg. Ova žaba ima neverovatne skakačke sposobnosti: uspeva da skoči skoro 3 m udalj. Međutim, ona ne krekeće jer je potpuno nema.

Tema Broja

Japanska pauk kraba


Noge duge 4 m

Zglavkari (pauci, insekti i drugi beskičmenjaci s tvrdim oklopom) čine najveću životinjsku grupu na Zemlji,  a među njima je najveća japanska pauk kraba (Macrocheira kaempferi). Najveća ikada zabeležena japanska pauk kraba imala je raspon nogu od skoro 4 m.
Najveći izumrli zglavkar je Jaekelopterus rhenaniae, džinovski morski škorpion koji može da poraste do 2,5 m.

Doga do plafona

Zabeleženo je da je najveći pas Zevs, nemačka doga. Kada je stajala na zadnjim nogama, dostizala je 2,2 m. Ova doga nije dugo živela. Imala je samo pet godina kada je uginula, 2014.

Najveća meduza

Lavovska griva  (Cyanea capillata) može da bude prilično mala, prečnika 1,3 cm, ali i zapanjujuće velika, dostižući prečnik od 2 m. Pipci su joj dugi, čak 15 m, što je čini najvećom meduzom na Zemlji. 

Leteća lisica

Najveći slepi miš je nekima poznat kao gigantska zlatokruna leteća lisica ili grivasti acerodon (Acerodon jubatus). Raspon krila ove izuzetne životinje ide do 1,7 m. Ipak, ovi džinovi su lagani, njihova težina iznosi jedva preko 1 kg.
Ovaj slepi miš je domaća životinja na Filipinima, gde je ugrožen zbog gubitka staništa i lova.

Lignja duga 18 m

Džinovska lignja (Architeuthis dux) je najveći glavonožac. U grupu ovih životinja spadaju: lignje, hobotnice, sipe i nautilus (indijska lađica). Istraživači utvrđuju dužinu lignje mereći dužinu tela. Kod ove vrste lignje ta dužina je 2 m; a ako se uračunaju i pipci, dobija se gotovo 18 m.
Najveći izumrli glavonožac je Kameroceras, dugačak oko 6 m. Međutim, ako se najveća školjka određuje po prečniku, najveća je izumrla Parapuzosia seppenradensis, školjka čiji je prečnik iznosio 2,5 m.

Najveći primat

Istočni gorila (Gorilla beringei) je najveći primat. Visok je do 2m, a dostiže težinu od oko 205 kg. Ove gorile žive u planinskim predelima Konga, Ruande i Ugande. Ostalo je samo oko pet hiljada primeraka ove žive vrste.

 

 

Priredila: Ilijana Jakšić Pavlović

 

 



Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"

 

 

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u Pratite nas na Instagram-u
»  Prijatelji Planete

» UZ 100 BR. „PLANETE”

» 20 GODINA PLANETE

free counters

Flag Counter

6 digitalnih izdanja:
4,58 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,22 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters

Čitajte na kompjuteru, tabletu ili mobilnom telefonu

» PRELISTAJTE

NOVINARNICA predlaže
Prelistajte besplatno
primerke

Planeta Br 48


Planeta Br 63


» BROJ 120
Planeta Br 120
Godina XXI
Novembar - Decembar 2024.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003-2024 PLANETA