TEMA BROJA
Priredila: Ilijana Jakšić Pavlović
Živi svet praistorije
Devet nestalih vrsta
Broj izumrlih vrsta je zapanjujuće veliki. Pre nego što su ljudi ovladali planetom, životinje su evoluirale u nekim istinski neverovatnim pravcima. Recimo, dabrovi su narastali do veličine medveda, divlje svinje su bile veće od nosoroga današnjice. Čak su i majmuni lenjivci bili kao slonovi.
Broj životinjskih vrsta je naglo opao u prvih hiljadu godina nakon što su ljudi naselili planetu. Oni su lovili najveće životinje da bi se prehranili. Kada se na istoj strani nađu ljudska pronicljivost, klimatske promene i vreme od nekoliko stotina godina, dobija se planeta lišena mnogih vrsta megafaune koje su nekada postojale.
Ljudi love Gliptodona, autor: Hajnrih Harder (Vikipedija) |
Gliptodon
Gliptodon je veliki sisar sa oklopom koji je nestao pre deset hiljada godina. Veličine jedne prosečne Folksvagenove „bube“, ova životinja, rođak današnjeg armadila, lako se branila od neprijatelja, i to pomoću debelog oklopa na lobanji i oštrih bodlji. Debljina repa gliptodona bila je pogodna za jake udarce poput palice za bejzbol. Životinja nije bila probirljiva što se hrane tiče. Jela je sve, od biljaka preko insekata do lešina.
Argentavis
Argentavis je bila najveća ptica letačica ikada. Ova ptica je bila dvostruko veća od andskog kondora, najveće ptice današnjice, s rasponom krila od preko 3 m. Smatra se da je se drevna ptica oslanjala na termalne struje kako bi ostala u vazduhu. Sigurno je da je raspon krila od preko 6 m otežavao poletanje ovom neobičnom stvorenju i vrlo je verovatno da je zbog toga ptica birala planinske predele za svoje stanište da bi lakše letela. Smatra se da je bila lešinar koga zanima plen koji više nije živ. Kada je u pitanju razmnožavanje, veruje se da je Argentavis dugo držao mladunce do sebe.
Paraceraterijum
Paraceraterijum je ogromna zver koja je hodala našom planetom pre otprilike 25 miliona godina, na teritoriji današnje Azije (Kina, Indija, Kazahstan i Pakistan). Visina ovog džina iznosila je do 4,8 m a težina oko 17 t. To je najveći sisar koji je ikada hodao Zemljom. Fosilni ostaci Paraceraterijuma prilično su retki, tako da je teško sa sigurnošću reći kako je ova životinja tačno izgledala. Naučnici se slažu da je imala dugačak i mišićav vrat i da joj je glava bila slična nosorogu bez roga. Zbog dugačkog vrata, pretpostavlja se da joj je stanište bilo slično žirafinom.
Rekonstrukcija paraceraterijuma (Vikipedija) |
Megalanija
Megalanija (Varanus priscus), čije ime u prevodu znači "velika stara lutalica", bio je džinovski gušter dužine 7 m i težine 600 kg! Ovaj veliki mesožder naseljavao je pašnjake i šume istočne Australije u Pleistocenu, a hranio se velikim i srednjim životinjama, uključujući sisare, zmije, ptice i druge guštere. Jeo ih je pomoću izuzetno oštrih zuba. Pretpostavlja se da je ova životinja bila otrovna.
Gigantski lenjivac
Gigantski lenjivac je težio više od 5 t, i bio visok preko 5 m. Tumarao je pašnjacima Južne Amerike pre deset hiljada godina. Jeo je zeleniš koji bi mu se našao na putu, od trave preko žbunja do lišća na drveću. Ova životinja je verovatno stradala zbog prekomernog lova.
Model čeljusti megalodona u Američkom muzeju prirodnjačke istorije (Vikipedija) |
Megalodon
Megalodon (čije ime znači „džinovski zub“) bi se mogao opisati kao džinovska bela ajkula. U stvari, to je najveća ajkula ikada na našoj planeti. U pitanju je veoma moćan predator na vrhu lanca ishrane. Biolozi su, na osnovu otiska vilice, zaključili da su pojedini primerci ove morske nemani prevazhilazili 20 m. Megalodon se hranio kitovima, delfinima i džinovskim morskim kornjačama.
Veruje se da je megalodon istrebljen kada je planeta ušla u period globalnog hlađenja, nakon Pliocena (pre 2,6 miliona godina). Klimatske promene uticale su na smanjenje staništa ove morske životinje. Plitka priobalja su sasvim moguće postala previše hladne za ovu vrstu i ona je nestala.
Deodon - svinja iz pakla
Deodon je ogromna svinja koja je živela pre oko 20 miliona godina u Severnoj Americi. Visina deodona iznosila je oko 1,8 m a dužina 3,6 m. Težina je dostizala i 1000 kg! O njihovoj dominaciji u lancu ishrane dovoljno govori činjenica da pripadaju porodici životinja s nadimkom „svinja iz pakla“ ili „svinja terminator“.
Fosilizovani ostaci zuba govore u prilog tome da su deodoni bili svaštojedi. Verovatno su pratili druge predatore kako bi im ukrali ulov. Čulo mirisa je bilo dovoljno razvijeno da otkrije preciznu lokaciju gde bi mogao da se nalazi sledeći obrok.
Vidra veličine vuka
Pre 6 miliona godina, džinovska vidra (Siamogale melilutra) veličine vuka i duplo teža od današnje vidre nastanjivala je predele današnje Azije. Jedan američki paleontolog je 2017. iskopavao staro jezersko korito u provinciji Junan, na jugozapadu Kine i pronašao kompletnu lobanju, viličnu kost i zube džinovske vidre. Zubi su pokazivali da su se ove krznene životinje hranile velikim školjkama, koje je „otvarala“ svojim snažnim vilicama. Međutim, veličina ove vrste ostaje tajna.
Džinovski dabar
Džinovski dabrovi istrebljeni su sa Zemlje pre 11 hiljada godina. Ova vrsta je bila uvećana verzija današnjeg čupavca koji trčkara našom planetom i najvećeg glodara poslednjeg ledenog doba. Veličina izumrlog dabra bila je sličnija mrkom medvedu nego njegovom potomku iz iste vrste. Nekadašnji veliki dabrovi su živeli u oblasti jezera centralne Severne Amerike. Njihovi fosili pronađeni su Floridi i oko Toronta.
Priredila: Ilijana Jakšić Pavlović
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|
