MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 106
Planeta Br 106
Godina XIX
Jul-Avgust 2022.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 107
Sept. 2022g
Br. 105
Maj. 2022g
Br. 106
Jul. 2022g
Br. 103
Jan. 2022g
Br. 104
Mart 2022g
Br. 101
Jul 2021g
Br. 102
Okt. 2021g
Br. 99
Jan. 2021g
Br. 100
April 2021g
Br. 97
Avgust 2020g
Br. 98
Nov. 2020g
Br. 95
Mart 2020g
Br. 96
Maj 2020g
Br. 93
Nov. 2019g
Br. 94
Jan. 2020g
Br. 91
Jul 2019g
Br. 92
Sep. 2019g
Br. 89
Mart 2019g
Br. 90
Maj 2019g
Br. 87
Nov. 2018g
Br. 88
Jan. 2019g
Br. 85
Jul 2018g
Br. 86
Sep. 2018g
Br. 83
Mart 2018g
Br. 84
Maj 2018g
Br. 81
Nov. 2017g
Br. 82
Jan. 2018g
Br. 79
Jul. 2017g
Br. 80
Sep. 2017g
Br. 77
Mart. 2017g
Br. 78
Maj. 2017g
Br. 75
Septembar. 2016g
Br. 76
Januar. 2017g
Br. 73
April. 2016g
Br. 74
Jul. 2016g
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Glavni naslovi

NIKOLA TESLA

 

Vladimir Jelenković

Šta je čitao veliki naučnik

Od Dekarta do Zmaja

 


NIKOLA TESLA

Lična biblioteka genijalnog naučnika i pronalazača predstavlja izuzetno svedočanstvo o njegovim afinitetima, ali pruža i uvid u duh epohe u kojoj je živeo i stvarao. Nikola Tesla je posedovao veoma široko obrazovanje, koje nije bilo ograničeno samo studijama tehnike. Na Karlovom univerzitetu u Pragu pohađao je i predavanja iz filozofije, a njegovo interesovanje za razna filozofska tumačenja, posebno izraženo kroz snažan uticaj filozofskih stavova Renea Dekarta, uticalo je na njegovo promišljanje sveta i uloge nauke i tehnike u njemu kao bitnog činioca napretka čovečanstva uopšte. U njegovoj biblioteci nalazili su se brojni primerci knjiga sa sadržajima iz filozofije, psihologije, lingvistike, politike, istorije i drugih društvenih nauka.

 

 

 

 

 

 

Najbrojnije publikacije u Teslinoj biblioteci su, sasvim očekivano, knjige iz oblasti nauke i tehnike, kao i razni priručnici koje je koristio u radu. U Teslinoj zaostavštini nalaze se brojne narudžbenice i računi iz njegovih poznih godina i a koji svedoče o njegovom radoznalom, živom duhu i otvorenosti prema svemu novom i aktuelnom u oblastima koje su oduvek zaokupljale njegovu ogromnu pažnju i interesovanje. Iako je posedovao prilično veliku biblioteku, Tesla je bio i redovni posetilac i korisnik Nјujorške javne biblioteke. U njegovoj ličnoj zaostavštini sačuvani su brojni reversi pomoću kojih se može pratiti koje je publikacije koristio, među kojima su knjige iz najrazličitijih oblasti kao i brojni časopisi, pre svega iz oblasti nauke i tehnike.


 Teslina ljubav prema književnosti

 Tesla je od svih umetnosti najviše voleo književnost. Sa kakvom strašću je voleo da čita, najbolji opis iz ranog detinjstva dao je on sam u svojoj autobiografiji “Moji izumi”. “Najviše od svega voleo sam knjige”, pišeTesla. “Moj otac je imao veliku biblioteku i, kada god sam mogao, trudio sam se da udovoljim svojoj strasti za čitanjem. On mi to nije dozvoljavao i pobesneo bi kada bi me zatekao na delu. Kada je otkrio da čitam u potaji, sakrio je sveće. Nije hteo da kvarim oči. Međutim, ja pribavih loj, napravih fitilj za sveće i izlih tanke štapiće i, svake noći, pošto bih zapušio ključaonicu i sve šupljine oko vrata, čitao bih, često do zore, dok su svi ostali spavali i sve dok moja majka ne bi započela svoje naporne svakodnevne poslove.“

NIKOLA TESLA

Teslino omiljeno delo „Teorija prirodne filozofije“ Ruđera Boškovića

Jedno od dela koje je u Teslinom detinjstvu izvršilo ogroman uticaj na njegovu ličnost bio je roman pod naslovom „Abafi“ (Sin Abe), poznatog mađarskog pisca Josike Mikloša, mađarskog barona, vojnika i pisca. Kako sam Tesla opisuje susret sa ovom knjigom i njenim junakom, hrišćanskim vitezom Oliverom Abafijem, „ovo delo probudilo mi je snagu volje koja je bila uspavana i počeh da vežbam samokontrolu. U početku su se moje odluke topile kao aprilski sneg, ali ubrzo sam nadvladao svoju slabost i osetio zadovoljstvo kakvo do tada nisam - zadovoljstvo da činim ono što odlučim. Vremenom je ova snažna mentalna vežba postala moje drugo biće. Na samom početku, morao sam potčinjavati svoje želje; vremenom, želja i volja se stopiše u jedno. Posle mnogo godina upražnjavanja takve discipline, stekao sam takvu vlast nad samim sobom da sam mogao da se poigravam sa strastima, koje su za neke od najjačih ljudi značile propast.“
Jedan od omiljenih pisaca iz Tesline rane mladosti bio je i čuveni američki pisac Mark Tven. Kada se, posle završetka Realne gimnazije, Tesla ozbiljno razboleo i kada je, kako sam kaže, bio u tako očajnom stanju da su lekari digli ruke od njega, bilo mu je dozvoljeno da čita knjige koje je dobijao iz gradske biblioteke. Kada je otkrio rana dela Marka Tvena, toliko je bio opčinjen njima da je potpuno zaboravio na svoje beznadežno stanje. „Možda njima mogu da zahvalim za svoj čudesan oporavak koji je usledio“, seća se tog vremena Tesla. „Posle 25 godina, kada sam se upoznao sa gosp. Klemensom i kada se među nama rodilo prijateljstvo, ja mu ispričah o tome šta sam preživeo i zapanjih se kada videh kako se taj veliki umetnik smeha rasplaka.“

NIKOLA TESLA

levo: Robert Andervud Džonson, dugogodišnji veliki Teslin prijatelj / desno: Katarina Andervud Džonson, supruga R. A. Džonsona, gajila je posebno prisan odnos prema Nikoli Tesli

 

Među svoje najbolje prijatelje Tesla je, osim Marka Tvena, ubrajao i Roberta Andervuda Džonsona (1853-1937). Džonson je bio dugogodišnji Teslin prijatelj, od 1893. do smrti 1937. godine. Ovaj pesnik kasnoromantičarskog izraza, do 1913. godine bio je urednik časopisa Century Magazine u kome je Tesla objavio neke svoje najznačajnije članke, ambasador SAD u Rimu (1920-1921) i upravnik memorijalnog centra Hall of fame u Vašingtonu. Robert i njegova supruga Katarina, koja je gajila posebno prisne odnose prema Tesli, rado su dočekivali svog dragog gosta u njihovom domu u Njujorku, u aveniji Leksington br. 327. Tesla je tu sretao zanimljive ljude, stekao nove iskrene prijatelje, a intimno i prijateljsko okruženje porodice Džonson godinama mu je pružalo toplinu porodičnog doma koja mu je očigedno nedostajala.

NIKOLA TESLA

levo: R. A. Džonsonov Century Magazine u kome je Tesla 1900. objavio svoj čuveni članak „Problem povećanja ljudske energije“ / sredina: Džon Valas Kroford / desno: Zbirka pesama kapetana Džeka

Od poetskih ostvarenja, Tesla je najviše voleo pesme Jove Jovanovića Zmaja. Odnosi Tesle i poznatog srpskog pesnika bili su puni međusobnog uvažavanja, divljenja, srdačnosti i toplih osećanja. Susret prilikom jedinog Teslinog boravka u Beogradu, 2. juna 1892. godine, za obojicu je bio prepun emocija, a Zmaj je tom prilikom lično izgovorio svoju pesmu, posebno posvećenu Teslinom dolasku u Beograd. Tesla je često Zmajeve stihove prevodio svom prijatelju Robertu Andervudu Džonsonu. Tako su nastali Džonsonovi prepevi Zmajevih pesama, koje je objavio u svojim zbirkama poezije, ali i Teslin esej o njegovom omiljenom pesniku koji im prethodi. Sam Džonson je preuzeo ime jedne od ličnosti iz Zmajevih pesama, Luke Filipova, i kasnije ga koristio kao svoj pseudonim u međusobnoj korespondenciji sa Teslom koja je trajala tokom celog života i broji više stotina pisama.
Upravo o nastojanjima da stihove svog omiljenog pesnika prevede na engleski jezik, dve godine posle njihovog prvog i jedinog susreta u Beogradu,Tesla piše Zmaju:  

Njujork, 15.junija 1894.
Visoko poštovani gospodine, slavni srpski pesniče!
Oprostite što Vam se nisam javio prije kao što bi dužnost zahtevala. Nekolike misli tako su me obuzele da mi je nemoguće otrgnuti se rada.
Moj prijatelj R. A. Džonson, plemenit čovek, jedan od najboljih pisaca ovđe i sam pesnik, latio se posla da prevede zbirku Vašijeh divnijeh pesama na engleski. Odavno tražio sam takvog druga koga bi mogao da oduševim [... ...]. U Americi nema boljeg. Prevodi njegovi upravo dobri su, iako po gde kad morao je promenuti koji redak što je bilo neophodno nuždo u duhu engleskog jezika.
Sad prevodimo nekoliko drugijeh pesama. Htedoh Đuliće, ali je preteško, no može biti da ćemo uspeti docnije. Ma i koliko nismo imali, samo za to ću naći vremena. Molio bi Vas da mi pošaljete Vašu sliku i kad bi mogli dve, dao bih jednu mom prijatelju koji Vas toliko poštuje.
Imam izdanje od 1882. Vašijeh radova i rad bi pribavio novije ako se može dobiti.
Pozdravljajući Vas najsrdačnije ostajem

Vaš Nikola Tesla

Pokloni autora

U Teslinoj biblioteci nalazile su se i knjige koje su sami autori želeli da mu poklone. Tako je od svog velikog poštovaoca, Džona Valasa Kroforda, dobio njegovu knjigu pesama objavljenu 1913. godine.

Tri godine kasnije, ovaj učesnik američkog Građanskog rata između Severa i Juga, novinar, skaut, glumac i predavač, jednu pesmu posebno je posvetio omiljenom naučniku. Naslovivši je jednostavno „Nikola Tesla“, u nadnaslovu je zapisao jedinstven tekst: Izviđačka počast jednom od božjih aristokrata.

NIKOLA TESLA

levo: Hadson Maksim, američki pronalazač
desno:
Jovan Jovanović Zmaj bio je Teslin omiljeni srpski pesnik

 

Šta je mislio o ovom egzotičnom čoveku, Tesla je zapisao u svom pismu saučešća koje je uputio supruzi kapetana Džeka Kroforda, kako je sebe najviše voleo da naziva ovaj živopisni pesnik divljeg zapada:

Njujork, 8, zapadna 40. ul.
28. februar 1917.
Draga gospođo,
Sa žaljenjem sam saznao za smrt kap. Kroforda iz izveštaja u jutrošnjem Heraldu. On je bio čovek retke inteligencije, hrabrosti i plemenitog srca.
Molim Vas, primite izraze mog iskrenog saučešća.

S poštovanjem
Vaš, N. Tesla

 

NIKOLA TESLA

levo: Krofordova pesma „Nikola Tesla“ / desno: Na vrhuncu slave Tesla je bio česta tema za novinske ilustratore, a ovoj njegovoj karikaturi dodat je i epigram

Još jedno autorsko delo dobio je od Branislava Petronijevića,jednog od najvećih srpskih filozofa, matematičara, paleontologa,profesora univerziteta i redovnog člana Srpske kraljevske akademije. Petronijević je osnovao Srpsko filozofsko društvo, 1938.godine i bio njegov prvi predsednik.
Svoje glavno delo, “Principi metafizike I i II”, izdao je 1911.u Hajdelbergu. Na početku Prvog svetskog rata bio je ratni dopisnik srpskog pres biroa. Nakon povlačenja, krajem 1915, stigao je preko Albanije i Drača u Italiju i Rim, u kome je boravio četiri meseca. Jedno kraće vreme proveo je u Švajcarskoj i Francuskoj, a od septembra 1916. do aprila 1919. boravio je u Londonu. Tu se često sastajao sa Bertrandom Raselom, koji ga je smatrao jedinim jugoslovenskim filozofom toga vremena i poredio ga sa antičkim filozofima.
Tesla nije bio u ličnom kontaktu sa dr Petronijevićem, ali je njegove radove dobijao preko Paje Radosavljevića. Dr Radosavljević je bio srpski profesor psihologije i pedagogije, reformator američkog školstva, jedan od rodonačelnika eksperimentalne psihologije, šef katedre na  i jedan od najodanijih prijatelja Nikole Tesle. Tako je preko njega i stigla do Tesle knjiga “Osnovni stavovi metafizike”, štampana 1925. godine. Dr Branislav Petronijević je poklanja Tesli, uz posvetu koju ispisuje na prednjim koricama knjige: Nikoli Tesli, iz poštovanja i odanosti, B. Petronijević.

NIKOLA TESLA

Akademik Branislav Petronijević, naš eminentni filozof, desno knjiga dr Branislava Petronijevića sa posvetom Tesli


Još jedno značajno delo sa našeg podneblja našlo se u Teslinoj ličnoj biblioteci – „Knjiga o Balkanu“. Nastala je u okviru aktivnosti Balkanskog isntituta koji su 1934.godine u Beogradu osnovali Milan Budimir, Petar Skok, Ratko Parežanin i drugi ugledni naučni istraživači i autori.  Ova institucija radila je na naučnom proučavanju političkih, privrednih, kulturnih, etničkih i duhovnih prilika na Balkanu, razvivši živu naučnu, publicističku i javnu delatnost i okupivši istaknute naučnike na ovom projektu. Pokrenute su i balkanske studije kao i međunarodni časopis na francuskom jeziku posvećen proučavanju Balkana, a objavljena je i dvotomna studija „Knjiga o Balkanu“. Pored pripremanja jedne obimne privredne enciklopedije balkanskih zemalja, uoči rata se pojavila knjiga o istoriji Beograda na više stranih jezika. Iako je nasilno prestao sa radom 1941. godine zbog zabrane okupatorskih vlasti, Balkanski institut ostavio je značajan trag u predratnoj javnosti, stvorivši osnovu za nastajanje sličnih naučnih institucija i posle 1945. godine.

NIKOLA TESLA

“Knjiga o Balkanu” uz posvetu ključnih priređivača ove studije

Osnivači Balkanskog instituta i pokretači studije “Knjiga o Balkanu” smatrali su da ovo delo svakako treba pokloniti Tesli i tako se ova knjiga našla u Teslinoj biblioteci uz posvetu ispisanu 31.decembra 1935. godine: Gospodinu Nikoli Tesli, u znak dubokog poštovanja, M. Budimir, P. Skok i Ratko Parežanin.

NIKOLA TESLA

Dučićevo “Blago cara Radovana” sa posvetom autora

I Jovan Dučić, jedan od najznačajnijih srpskih i jugoslovenskih pesnika modernizma, naš najznačajniji liričar, diplomata i akademik,  našao se među onima koji su iskazali svoje veliko poštovanje prema Tesli. Jedno od svojih najpoznatijih i najprivlačnijih dela, “Blago cara Radovana”, knjigu filozofske proze na velike, sudbinske teme koju je objavio 1932. godine, poklonio je Nikoli Tesli uz posvetu: Velikom naučniku, velikom Srbinu, ponosu naše krvi i naše misli, Nikoli Tesli, svim srcem, Jovan Dučić.

NIKOLA TESLA

Naučno-popularna knjiga Milutina Milankovića “Kroz vasionu i vekove”

Genijalni srpski matematičar, astronom, klimatolog, geofizičar, građevinski inženjer, fizičar i doktor tehničkih nauka, Milutin Milanković takođe je poželeo da jedno od svojih najlepših dela pokloni velikom naučniku i pronalazaču. Ovaj svetski priznati naučnik, koji je dao dva fundamentalna doprinosa svetskoj nauci kroz svoj “Kanon osunčavanja Zemlje” i kroz teorijsko objašnjenje Zemljinih dugogotrajnih klimatskih promena uzrokovanih astronomskim promenama njenog položaja u odnosu na Sunce, danas poznato kao “Milankovićevi ciklusi”, bio je i veliki popularizator nauke. Između 1925.i 1928. godine napisao je naučno-popularnu knjigu “Kroz vasionu i vekove” u kojoj govori o istoriji astronomije, klimatologiji, drevnim civilizacijama, ali i o svojoj astronomskoj teoriji klime, kao i o složenim problemima nebeske mehanike, koje opisuje na jednostavan i razumljiv način. Ovo delo našlo se u Teslinoj biblioteci kao Milankovićev dar, uz njegovu jednostavnu i toplu posvetu: “Nikoli Tesli u znak dubokog poštovanja, Milanković”

Neobična knjiga neobičnog autora

Tesla je poznavao i jednu veoma zanimljivu ličnost - Hadsona Maksima, američkog pronalazača i hemičara koji je izumeo raze vrste eksploziva. Tomas Edison ga je nazvao „najsvestranijim čovekom u Americi“.
Maksim je započeo svoju karijeru kao izdavač objavivši 1881.knjigu koja se bavi umetnošću kaligrafije i pisanja. U to vreme bavio se i prodajom specijalnih mastila, pera i drugih potrepština u vezi sa pisanjem. Kasnije odlazi u Veliku Britaniju gde se pridružuje radionici svog brata HiramaStivensa Maksima, tvorca čuvenog mitraljeza “Maksim”, u kojoj su obojica radili na pobolјšanju bez dimnog baruta. Kasnije se vratio u u Sjedinjene Države i razvio niz stabilnih eksploziva, za koje je prava prodao čuvenoj kompaniji “Dipon”.

NIKOLA TESLA

Maksimova knjiga sa posvetom Nikoli Tesli

Maksim je napisao i neobičnu knjigu “Nauka o poeziji i filozofija jezika” o prirodi i pisanju poezije. U ovom radu tvrdio je da reči, kao i hemijske čestice, imaju prirodne zakone koji regulišu način na koji se mogu kombinovati u stihove, i da je poezija koja se doživljava kao lepa zapravo ona koja je u skladu sa tim zakonima. Takođe je tvrdio da su određeni poznati pisci, kao što su to bili Vilijam Šekspir i Vilijam Vordsvort, otkrili te zakone i primenili ih u svojim delima.
Hadson Maksim poklonio je Tesli svoju knjigu uz sledeću posvetu: “Dragom prijatelju Nikoli Tesli s poštovanjem i najboljim željama, Hadson Maksim, 26. septembra 1910. godine.
U propratnom pismu koje je 25.septembra 1910. godine uputio svom budućem i očigledno zainteresovanom čitaocu, Maksim piše:

Dragi moj Nikola Tesla,
Upravo je stiglo Vaše pismo. Drago mi je što vidim da Vas zanima naučno bavljenje poezijom i filozofijom jezika.
Stoga mi je zadovoljstvo da Vam danas pošaljem na poklon primerak svoje nove knjige “Nauka o poeziji i filozofija jezika”.
Verujem da je ovo prvi put da se poezija tumači naučno i nepristrasno.
Verujem da ova knjiga otkriva vrlo važne osnovne istine i da će ona skratiti put i smanjiti napor i troškove u sticanju veoma korisnog znanja za književnike i književnice, nastavnike i javne govornike, i daće mnoge izvesti iz lavirinta pogrešnih shvatanja. Pošto budete pročitali knjigu, biće mi vrlo milo da saznam kako vam se dopala.

Iskreno vaš,
Hadson Maksim

 

Teslina interesovanja za likovne umetnosti, pozorište i muziku

U Teslinoj biblioteci nalazile su se i knjige slikara i vajara, zbirke reprodukcija, ali i muzičko delo -  partitura pravoslavne liturgije s tekstom na engleskom jeziku, koju je napisao Sebastijan Dabović, prvi srpski pravoslavni sveštenik rođen u Americi.

NIKOLA TESLA

Partitura pravoslavne liturgije srpskog pravoslavnog sveštenika Sebastijana Dabovića

U svom dnevnom rasporedu aktivnosti, Tesla je uspevao da nađe vremena i zaposete pozorišnim i operskim predstavama, koncertima i filmskim projekcijama. Programi koje je sačuvao govore o njegovoj vezi sa pozorišnim producentima. Jedan od njih bio je MorisGest, poznati pozorišni i filmski producent, koji je sarađivao sa mnogim poznatim umetnicima svog vremena i uspešno postavljao brojne muzičke revije i balete. Drugi je bio Frenk Rajli, Teslin kolega elektrotehničke struke, koji je kasnije počeo da se bavi i produkcijom.

NIKOLA TESLA

levo: Program predstave „Pikvik“, najavljene kao Dikensovska komedija zasnovana na romanu Čarlsa Dikensa “Pikvikov klub” / desno: Program predstave “Lutalica”, biblijske drame u tri čina

Časopisi iz Tesline kolekcije

Osim značajnog broja knjiga, Teslina lična biblioteka sadrži i mnoštvo različitih časopisa, novina i isečaka iz štampe. Likovna oprema pojedinih časopisa, zanimlјiv štamparski slog i atraktivne ilustracije u boji čine ovu biblioteku još zanimlјivijom, jer osim svedočanstva o onome šta je Tesla voleo da proučava i čita, ili samo prelistava radi odmora, pruža uvid u duh epohe u kojoj je veliki naučnik i pronalazač živeo i stvarao.
Slično knjigama iz njegove biblioteke, periodika je sadržinski veoma raznovrsna. Najbrojniji su časopisi iz nauke i tehnike, ali tu su i listovi i revije sa društvenim, političkim i temama iz kulture i umetnosti, kao i zabavna štampa, koja čini značajan deo Tesline biblioteke.

NIKOLA TESLA

levo: Žurnal Američkog instituta elekroinženjera / desno: Čuveni naučno-popularni magazin Scientific American takođe je imao svoje mesto u Teslinoj biblioteci

Kada je reč o zastuplјenosti jezika, najviše je časopisa na stranim jezicima, oko 85 posto, a ostatak je na srpskom, srpskohrvatskom ili hrvatskom jeziku. Najviše je naslova na engleskom jeziku - 218, zatim na nemačkom - 37 i na francuskom - 26. Po zemlјi porekla, najbrojniji su časopisi iz SAD, bilo da pripadaju redovnoj domaćoj produkciji, ili emigrantskoj štampi. Evropskih je nešto manje, od kojih su najbrojniji oni iz domovine.
Kao što se revije i časopisi veoma razlikuju po sadržaju, jednako se razlikuju i po grafičkom dizajnu, ilustracijama i kvalitetu štampe. Bogatstvo tema i sadržaja, udruženo sa zanimlјivim ilustracijama, omogućava da bolјe upoznamo vreme i okolnosti u kojima je veliki naučnik i pronalazač živeo i radio.

NIKOLA TESLA

levo: Theatre Magazine / sredina: Kao poznavalac nekoliko stranih jezika, Tesla je između ostalih pratio i čuveni francuski časopis La Science et la Vie (Nauka i život) / desno: Cosmpolitan

Među publikacijama koje su stizale do Tesle bilo je i izdanja na srpskom jeziku, koja su štampana u Srbiji, ali bilo je i onih koje je objavljivala srpska dijaspora u SAD.
Čitaoci upućeni u Teslinu autobiografiju i njegove intervjue svakako prepoznaju u njegovim opaskama, osim oštroumnosti, i duhovitost. Da je voleo šalu i smeh, potvrđuje i više sačuvanih časopisa sa humorističkim sadržajem i ilustrovanih karikaturama.

NIKOLA TESLA

Radio-časopis Tesla, Srpski narodni magazin Srpska otadžbina i Jugoslovenski forum

Iz brojnih knjiga, novina i časopisa možemo da zaključimo o Teslinom izuzetno širokom interesovanju za praktično sve sfere života. Ono što predstavlja najznačajniji deo bibliotečkog fonda jesu brojni isečci iz štampe. Sakupljani tokom više decenija, predstavljaju najveći izazov za istraživače Teslinog života i naučno-istraživačkog rada, nudeći brojna ishodišta za bolje razumevanje Tesline ličnosti i njegovog neiscrpnog pronalazačkog duha.

 

TESLINA NAUČNA FONDACIJA

„Tesla: Prošlost, Sadašnjost i Budućnost”

Knjiga pod nazivom „Tesla: Prošlost, Sadašnjost i Budućnost”, na srpskom i na engleskom jeziku, namenjena za izvođenje pozorišne predstave u osnovnim školama u Americi, Srbiji i Republici Srpskoj, izašla je iz štampe. Ova drama odgovara i polaznicima škola glume dečijim pozorištima i Tesla-klubovima širom planete. Projekat je osmislila Teslina naučna fondacija (TNF) iz Filadelfije koja godinama vrši istraživanje o tome kako uvesti Teslu u školski program Amerike. Za proteklih osam godina organizovali su osam konferencija u Njujorku, a u Filadelfiji mnogo više. Istraživanja su rađena u saradnji sa Tacony Academy Charter School, lancem škola koje vodi direktorka Ashley Redfearn koja je i generalni direktor TNF.

Pravljeni su brojni programi za škole i za Franklinov Institut, gde postoji stalna postavka o Tesli a nekoliko puta mesečno u Institutu se održavaju predavanja o Tesli i njegovom delu. U Tacony školama, deci su pokazivani eksperimenti, deca su radila likovne i literarne radove, sama su izvodila eksperimente. Bilo je kreativno, ali i nedovoljno, sve dok jedna mlada učiteljica nije dala ideju da decu aktivno uključimo da budu deo velike priče TNF o Tesli. Tako se rodila ideja za Tesla dramu tj. pozorišnu predstavu.

NIKOLA TESLA

„Krenuo sam da pišem dramu i, posle izvesnog vremena, pokazao sam je učiteljici. Ona je, na moju žalost, rekla da deca teško mogu da shvate to što sam napisao. Radio sam zato novu dramu, pa novu… na kraju sam shvatio da je neophodno da u ceo projekat uključim profesionalnog dramaturga. Bio je to Elis Osvalt, za potrebe američkog tržišta, a onda smo, uz pomoć koscenariste Marine Bulatović, doradili scenario tako da priča bude prihvatljiva i razumljiva deci u Srbiji i Republici Srpskoj. Prve digitalne kopije već su podeljene nastavnicima i direktorima škola. Interesovanje za dramu stiglo je i iz Afrike. Javile su se škole iz San Dijega, Čikaga, Detroita, Filadelfije, Kruševca, Beograda, Banjaluke… Cilj je da se, kroz ovu dramu, deca upoznaju sa Teslom i da im se približe njegov rad i izumi”, naveo je Nikola Lončar, osnivač i predsednik TNF.

Teslina naučna fondacija poziva sve zainteresovane škole i dečije institucije iz Srbije i Republike Srpske da se jave na adresu: NikolaTeslaClub@gmail.com kako bi dobili na poklon besplatnu knjigu ili digitalnu verziju Tesla drame.

Sa Teslinom naučnom fondacijom u Srbiji uveliko sarađuju sveštenik dr Oliver Subotić, autor monografije „Nikola Tesla, duhovni lik”, i direktor osnovne škole iz Kruševca, Saša Jevtić koji je prvi ušao u eksperimentalni program i to u vreme pandemije. TNF-u se priključila i ekipa iz Banjaluke: nastavnici privatne osnovne škole „Nikola Tesla”, profesorka Mirjana Stojanović-Trivanović sa Nezavisnog univerziteta Banjluka, i Bojan Mikulić. TNF je u Srbiji imala veliku podršku Aleksandara Ignjatovića, direktora kompanije „Pertini Toys” koji je i koordinator inovativnih obrazovnih programa TNF. Izdavači knjige su „Hope” (Hope) iz Beograda, a za tržište Amerike dramu je objavio „Amazon”.

PR služba TNF

 

 

Vladimir Jelenković

 

 

 

 

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"

 

 

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u Pratite nas na Instagram-u
»  Prijatelji Planete

» UZ 100 BR. „PLANETE”

» 10 GODINA PLANETE

free counters

Flag Counter

6 digitalnih izdanja:
4,58 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,22 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters

Čitajte na kompjuteru, tabletu ili mobilnom telefonu

» PRELISTAJTE

NOVINARNICA predlaže
Prelistajte besplatno
primerke

Planeta Br 48


Planeta Br 63


» BROJ 107
Planeta Br 107
Godina XIX
Septembar-Oktobar 2022.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003-2022 PLANETA