VELIKI UMOVI

O.K. i A.P.

BENDŽAMIN FRENKLIN, SIMA LOZANIĆ,
STIV VOZNIJAK i ŠARL-OGISTEN DE KULON

BENDŽAMIN FRENKLIN

Zmajem na grom

Bendžamin Frenklin se rodio 1706. godine u Bostonu. Poticao je iz brojne porodice doseljenika iz Engleske. Uglavnom je bio samouk, budući da  je u školi proveo samo dve godine. Pomagao je ocu zanatliji, ali je svaki slobodan trenutak koristio za čitanje. Još kao dečak, kod starijeg brata izučio je štamparski zanat a oprobao se i u novinarstvu pišući nadahnuta pisma pod pseudonimom u bratovljevom listu. Sa 17 godina pobegao je iz Bostona  u Filadelfiju, za šta nije dobio pristanak brata, što je bilo protiv zakona.
Potom je odlučio da napusti Ameriku i  ode u London, gde je stekao dodatna znanja o štampi. Po povratku u Filadelfiju, postao je izdavač sopstvenih novina. Pod pseudonimom “Siromašni Ričard” , sa 26 godina, izdavao je almanah prepun raznih zanimljivosti, što mu je omogućilo da postane imućan.
Frenklin nije patentirao svoje pronalaske. Njegov izum su, recimo, bifoklane naočare kod kojih su podeljena sočiva. Donji i gornji deo sočiva su nudili različitu perspektivu čitanja na daljinu. Takođe, osmislio je kamin 1741. godine, poznat kao Frenklinova peć. Imala je usku metalnu ploču koja usmerava dim da bi više toplote ušlo u prostoriju, kao i neku vrstu sifona. Ove peći su  omogućavale uštedu drva  i bolje zagrevanje. Elektricitet je vremenom postao Frenklinova opsesija.
Pošlo mu je za rukom da od britanskog botaničara Kolinsona nabavi dugu staklenu cev za proizvodnju statičkog elektriciteta. Od Frenklina su potekli izrazi o pozitivnom  i negativnom naelektrisanju. Jedno od najznačajnijih dela koje je napisao su „Eksperimenti i posmatranja elektriciteta“. Izveo je čuveni ogled  sa zmajem na čiji vrh je privezao žicu tokom oluje, 1752. godine. Zmaj je prikupljao elektricitet iz vazduha. Zatim je elektricitet sproveden na zemlju. Na taj način je ustanovljeno da su munja i elektricitet proizašli iz iste pojave.
Gromobran je, takođe, jedan od njegovih izuma a istraživao je rashalađivanje putem isparavanja. Ostavio je traga i na razvoj meteorologije.

O.K.

SIMA LOZANIĆ

Avalit i meteorit

Sima Lozanić (1847-1935) je bio srpski hemičar, predsednik Srpske kraljevske akademije i prvi rektor Beogradskog univerziteta, ministar inostranih dela, ministar privrede, kraljevski poslanik u Londonu. Rođen je u Beogradu. Završio je pravne nauke u Beogradu, studirao hemiju kod Visliceniusa, u Cirihu, i Hofmana, u Berlinu. Doktorirao je na univerzitetu u Cirihu 1870. godine.
Nakon stečene diplome, bio je profesor Velike škole od 1872, a zatim Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu do 1924. Kada je osnovan Beogradski univerzitet 1905. godine bio je među prvih osam redovnih profesora koji su birali ceo ostali nastavni kadar. Sima Lozanić je tada izabran za prvog rektora Beogradskog univerziteta. Proglašen je i za prvog počasnog doktora Beogradskog univerziteta. Postao je član Srpskog učenog društva 1873, dopisni član Srpske kraljevske 1888. godine, a redovni član 1890. godine. U dva navrata bio je predsednik Srpske kraljevske akademije: 1899-1900. i 1903-1906. godine.

Lozanić je, po ugledu na evropske univerzitete, držao časove hemije kao modernog i egzaktnog predmeta. Organizovao je dobro opremljenu laboratoriju i biblioteku. Podigao je nastavu na viši nivo, donoseći novu klasifikaciju organskih jedinjenja, modernu nomenklaturu, terminologiju, strukturne formule i atomske mase. Napisao je više udžbenika iz raznih oblasti hemije: neorganske, organske, analitičke hemije, kao i iz hemijske tehnologije. Njegovi udžbenici su bili na evropskom nivou, a u izvesnim oblastima su i prednjačili. Tako na primer, Lozanićev udžbenik iz neorganske hemije je bio prvi evropski univerzitetski udžbenik u kome se pominje Mendeljejevljev periodni sistem elemenata i jedan od prvih koji sadrži poglavlje iz termohemije. Njegovi udžbenici iz organske hemije spadaju u prve knjige u kojima su jedinjenja predstavljena strukturnim formulama a klasifikacija izvršena prema strukturnim grupama.
Bavio se naučnim i stručnim radom iz skoro svih oblasti hemije; trajne vrednosti su radovi iz elektrosinteze, u kojima je ispitivao reakcije CO i CO₂ sa drugim supstancama pod dejstvom tihog električnog pražnjenja. Objavio je preko 200 naučnih radova iz primenjene i eksperimentalne hemije. Zaslužan je za otrkiće i proučavanje minerala avalita, koga je 1884. pronašao na obroncima Avale. Analizirao je i meteorit Soko-Banja, koji je pao 1877. godine. U Srbiji na Rudnjaku, baron Herder je 1835. otkrio mineral milošin. Taj mineral su kasnije drugi analizirali, ali nedovoljno dobro, pa je tek 1884. Sima Lozanić otkrio da se radi o smeši milošina i novoga minerala, kome je po kralju dao naziv aleksandrolit. Prvi je stručno i sistematski analizirao mineralne vode u srpskim banjama. Odmah po dolasku u Veliku školu analizirao je vode sa gradskih česmi u Beogradu. Kada su njegove analize pokazale da nije dobra voda sa gradskih česmi, moralo se pristupiti gradnji vodovoda.
Sima Lozanić je umro 1935. godine u Beogradu.

A. P.

STIV VOZNIJAK

Krem soda računar

Stiv Voznijak je američki pronalazač, inženjer elektronike, programer, filantrop i tehnološki preduzetnik, suosnivač „Epla” („Apple”). Najpoznatiji je po dizajniranju i izradi prototipova računara „apple I” i „apple II” - praktično bez ičije pomoći.
Rođen je 1950. godine u San Hozeu, Kalifornija, SAD. Od ranih dana je pokazivao interes prema tehnici i elektronici; pobeđivao je na mnogim školskim takmičenjima iz poznavanja nauke, često prezentujući svoje vlastite konstrukcije. Poznat je i kao pionir u revoluciji personalnih računara 70-tih i 80-tih godina prošlog veka, zajedno sa drugim suosnivačem „Epla”, Stivom Džobsom. U svojoj šestoj godina sastavio je prvi kristalni radio-prijemnik, sa 11 ili 12 godina, zajedno sa prijateljima, napravio je interkom sistem između kuća u ulici, u šestom razredu osnovne škole postao je i radio-amater. U osmom razredu izradio je desetobitni binarni sabirač i oduzimač sa tranzistorima i diodama koji su sačinjavali logičke elemente. To je bio prvi korak prema gradnji pravog računara o kojem je stalno razmišljao.
Na koledžu je izradio ometač televizora i stalno se usavršavao u dizajniranju računara na papiru. Godine 1969, Voznijak se vratio u zaliv San Fransiska, pošto je izbačen sa Kolorado Bolder Univerziteta jer se na prvoj godini „uhakovao” u računarski sistem instituta. Oko 1970. napravio je prvi računar sa prijateljem Bilom Fernandezom. Nazvali su ga „Krem soda računar” (Cream Soda Computer), sa 256 bajtova RAM memorije. Koristio je obične logičke čipove, jer mikroprocesori tada nisu postojali.

Pre nego što se fokusirao na „Epl”, zaposlio se u „Hjulet-Pakerdu”, gde je dizajnirao kalkulatore. U tom periodu se sprijateljio sa Stivom Džobsom, jer je Džobs tokom leta radio u HP-u. Sa njim je izrađivao i prodavao ilegalne „plave kutije”, koje su omogućavale besplatno zvanje udaljenih telefonskih korisnika. Radile su na principu korišćenju posebnih frekvencija, koje bi preuzele telefonsku liniju i omogućile pozive. Voznijak je 1976. godine samostalno razvio računar „epl 1”, i njime lansirao firmu „Epl”. Prvobitno je 1977. godine dizajnirao „epl 2”, kao prvi veoma uspešan masovno proizveden mikroračunar.
Nakon što se udaljio iz „Epla” 1985. godine, Voznijak je osnovao „CL 9” i napravio prvi univerzalni daljinski upravljač. Trenutno je naučnik u kompaniji za virtualizaciju podataka „Primary Data”. Za svoj rad dobio je brojna priznanja među kojima je najznačajnije Nacionalna medalja za tehnologiju, od strane američkog predsednika Ronalda Regana 1985. godine, te ulazak u Nacionalnu dvoranu slavnih pronalazača 2000. godine. Grad San Hoze je jednu svoju ulicu nazvao „Voz Vej” u njegovu čast. Takođe nosilac je 12 počasnih diploma doktora inženjeringa.

A. P.

ŠARL-OGISTEN DE KULON

Sile žice i ugao uvijanja

Fizičar Šarl-Ogisten de Kulon rodio se 1736. godine u gradu Angulemu, na jugozapadu Francuske. Njegova porodica se preselila u Pariz dok je još bio dečak. U glavnom gradu Francuske dobio je široko obrazovanje koje je uključivalo matematiku, astronomiju i hemiju. Nakon što je neko vreme proveo u Monpeljeu, završio je vojnu školu Mezije, dobio čin poručnika i postao inženjerac. Imao je prilike, tokom više od jedne decenije, da primeni svoja znanja na ostrvima u Karipskom moru: na Martiniku je, recimo, učestvovao u gradnji utvrđenja.

Po povratku u domovinu, suočio se sa ozbiljnim zdravstvenim problemima koji će ga pratiti do kraja života. Kako se bližio četrdesetoj godini života, posvetio se primenjenoj mehanici o kojoj je objavio niz radova koje je predstavio u Francuskoj akademiji nauka. Njegovo najznačajnije dostignuće je Kulonov zakon, koji govori o direktnoj proporcionalnosti intenziteta elektrostatičke sile između dva tačkasta naelektrisanja sa proizvodom količina njihovih naelektrisanja dok je intenzitet obrnuto proprocionalan kvadratu rastojanja između tih naelektrisanja. Isti je odnos između magnetnih polova. Zakon je formulisao polazeći od eksperimenata koje je Englez Džozef Pristli obavio sa naelektrisanim sferama.
U delu memoarskog karaktera, otkrio je rezultate do kojih je došao u svojim eksperimentima sa uvijanjem metalnih žica, u okviru torzijskog klatna. Momenat sile za žice istog metala je proporcionalan uglu uvijanja a obrnut dužini žice. Kulon je stvorio osnovu za razvoj matematičke teorije magnetnih sila. Bavio se i trenjem u mašinama, izučavao je elastičnost svilenih vlakana i metala. Tokom Francuske revolucije, povukao se na svoje imanje u gradu Bloa, gde se sve vreme bavio naučnim istraživanjima. Na položaj inspektora za javna uputstva imenovan je 1802. godine. Bio je zadužen za školstvo u Francuskoj.Živeo je do 1806. godine. Početkom 20. veka, jedinica naelektrisanja nazvana je po njemu.

O. K.

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"