ARHEOLOGIJA

Priredila: Maja Miljević-Đajić

Eneolitska nekropola u Varni

Prvo zlato čovečanstva

Do otkrića čuvene eneolitske nekropole Varna I došlo se slučajno 1972. godine tokom iskopavanja zapadne industrijske zone obalnog dela grada Varne u Bugarskoj. Iste te godine, započinju i arheološka iskopavanja kojima je rukovodio Ivan Ivanov sve do 1991. godine. Interesovanje za ovo jedinstveno mesto sahranjivanja javlja se zbog obilja i raznolikosti grobnih nalaza, a posebno zlatnih predmeta kojih ima više od 3000, a čija ukupna težina prelazi šest kilograma! Često se ovo zlato naziva i prvim zlatom čovečanstva.

Arheološka istraživanja u Varni obavljena su u periodu od 20 godina (1972–1991) od strane arheologa Ivana Ivanova. Tada je na istraženoj površini od 7.500 kvadratnih metara otkrivena nekropola sa 310 grobova iz poznog eneolita (bakarno doba) i najstariji predmeti od zlata težine 6 kg. Na tom prostoru bilo je nalaza i iz drugih epoha: sedam otpadnih jama iz ranog bronzanog doba, jedna rimska otpadna jama, i ostali izolovani nalazi. Prema analizama radioaktivnog ugljenika C14 pozno eneolitska nekropola Varna I bila je u upotrebi u periodu između 4590. i 4330. godine pre nove ere.

Sahranjivanje na nekropoli

Pogrebna praksa na nekropoli u Varni podrazumevala je polaganja tela pokojnika u pravougaonim rakama (2 x 1 m). Tokom eneolita preovladavalo je sahranjivanje pokojnika u zgrčenom, fetus položaju sa rukama sklopljenim u laktovima, a šake su bile položene na gornji deo grudnog koša. Međutim, takav način sahranjivanja ovde je bio rezervisan samo za žene, dok su muškarci bili sahranjeni na u ispruženom položaju na leđima. U oba slučaja glava je bila orijentisana prema severu ili severoistoku.

Iskopavanje nekropole urodilo je plodom bogatih nalaza. U 80% grobova bilo je keramičkih posuda ukrašeni grafitima, crvenom bojom i dekorisani urezima. Posebno se izdvaja velika posuda sa poklopcem iz groba br. 4 koja je bila obojena zlatom, a čitava površina je bila tretirana svetlim grafitom. Ona se smatra pravim remek-delom umetnosti izrađenim od gline. Takođe, u grobovima je bilo kremenih i bakarnih alatki i oružja, ali i predmeta od životinjskih kostiju i rogova. U značajno velikom broju grobova bilo je ukrasa, mahom perli, nelokalne proizvodnje, kao što su razni minerali malahit, lignit, kaolin, ali i Spondylus i Dentallium školjke egejskog porekla. Sve perle, bez obzira na materijal od kojeg su napravljene (zlato, minerali ili morske školjke), težile su potpuno isto. To znači da su bili standardizovane, odnosno da su žitelji Varne imali standarde težine. Samo u 5 grobova nije bilo grobnih nalaza.

Interesantno je otkriće i 47 “simboličnih sahrana”. Tim grobovima ili kenotafima nedostaju posmrtni ostaci, ali su se u njima nalazili grobni prilozi i nalazi postavljeni u “anatomskom položaju” na način koji bi ih osoba nosila i time simbolizuju kao da je tu telo pokojnika položeno. Dno grobnih raka kenotafa bilo je prekriveno nekom organskom materijom, krznom, tkaninom ili asurom ukrašenom crvenom bojom. Ovi grobovi se ističu zbog bogatstva nalaza i spadaju u najbogatije. Tri “simbolična groba” obeležena br. 2, 3 i 15 su od posebnog interesa. U njima su se nalazile izvajane maske za lice od nepečene gline u punoj veličini na mestu gde bi bila glava i drugi predmeti od zlata, kaolina, bakra i slično. Maske su sadržale okrugle zlatne pločice za oči, tanku zlatnu traku za usta i glavice malih zlatnih eksera za zube. Uši su probušene da bi se stavile minđuše od zlatne žice, a na čelu je bila mala zlatna dijadema traka. Grobni nalazi iz ovih grobova sugerišu da su pripadali ženama.
Od ostalih grobova posebno se izdvajaju tri izuzetno bogata groba 1, 4 i 36. Oni su identifikovani kao muški grobovi. U svakom od njih nalazili su se zlatni predmeti težine oko 1 kg, predmeti od bakra i uvozni predmeti.

Visok društveni status i moć

Nejednaka raspodela grobnih nalaza u grobovima, posebno predmeta od zlata, često je ocenjivana kao pokazatelj hijerarhijske strukture društva. Čini se da su se visoki društveni status i moć u zajednicama kasnog bakarnog doba, koje naseljavaju region Varne, zasnivale na kontroli vodećih članova društva. Njihova kontrola nije bila samo nad spoljnom trgovinom i razmenom odnosa, ideja već i nad lokalnom distribucijom robe kojom se trguje. Važno je istaći da su bogati grobovi, pored brojnih ukrasa, sadržali i različito oružje, lukove, strele, koplja i borbene sekire. Sve su to pokazatelji kako je elita održavala kontrolu i direktan dokaz veze između moći i vojnog vođstva.

U ovom trenutku se postavlja sledeće pitanje. Ko je mogao da ostvari navodne visoke društvene privilegije unutar ovih zajednica, ili, preciznije, ko su bili bogato sahranjeni ljudi iz Varne? Često se pretpostavljalo da oni predstavljaju zanatlije, metalurge, jer je alat bio deo njihovog grobnog inventara. Otuda se zanatstvo ili metalurgija smatralo ključnim za postizanje visokog društvenog ranga. Međutim, gotovo sve bogate sahrane u Varni pripadaju grupi “simboličnih grobova” bez skeletnih ostataka, izuzev jedne sahrane. Teško je iz takvog konteksta nešto zaključiti o identitetu i društvenoj reputaciji osobe. Stoga može se izdvojiti samo jedan primer koji ilustruje istaknuti visoki društveni status, a reč je o bogatoj sahrani starijeg muškarca u grobu br. 43.

Prvi kraljevski grob

Osoba sahranjena u grobu br. 43 izdvaja se u odnosu na ostale sahrane sa skeletnim i bez skeletnih ostataka po velikom i bogatom grobnom inventaru koji se sastojao od zlatnih predmeta težine preko 3 kg. Njegova desna ruka drži skiptar-kamenu sekiru, čiji je osovina bila obložena zlatom. Skiptar predstavlja simbol visokog statusa i moći. Očigledno je da skiptar pripada poglavici ove zajednice, onom koji je imao religioznu i vojnu moć. Glavu mu krasi zlatna dijadema koja se sastoji od 10 velikih okruglih aplikacija, 16 minđuša u ušima i osam petlji zlatnih perli oko vrata. Preko ramena je imao zlatni umetnuti luk i tobolac za strele. Na rukama je imao četiri velike zlatne narukvice ukupne težine veće od 0,5 kilograma i narukvicu od Spondylus školjke na levoj ruci. Cela njegova gornja odeća bila je izvezena mnogim zlatnim aplikacijama. Na grudima je nosio zlatnu prsnu pločicu, dok je na nogama imao okrugle zlatne pločice za kolena i zlatni falus između butina. Pored inventara zlatnih predmeta pronađene su dve bakarne ćekić-sekire, dva vrha koplja i tri kremena sečiva koja takođe bila oznaka visokog društvenog statusa.

Prema novijim analizama, utvrđeno je u trenutku smrti imao između 50 i 65 godina. Njegova ishrana bazirala se na proteinima, generalno je tokom svog života imao dobru ishranu što se može shvatiti kao znak višeg društvenog statusa u kojem je uživao. Antropološka analiza skeleta pokazala je da su postojale specifične promene na kostima koje su mogle biti posledica obrade metala. To bi podržalo hipotezu koju su predložili Marazov (1998), Lihardus (1991b) i drugi, a to je da su zanatlije posedovale visok društveni status. Međutim, ovo očigledno nije bilo njegovo jedino zanimanje. Izraženi mišići nogu i osteoartritične promene na zglobovima takođe mogu ukazivati na to da je ovaj čovek mogao preći velike razdaljine, možda tokom trgovinskih aktivnosti, ali i da se bavio lovom ili nekim borilačkim veštinama. Na takvu pretpostavku ukazuje oružje koje je sa njim bilo pohranjeno. Sve ovo navodi na zaključak da je muškarac sahranjen u ovom grobu sa velikim prestižem i jakim uticajem, čovek velikog autoriteta i bogatstva. Neko ko je svoj visok društveni status mogao je da stekne rođenjem, ili tokom života. Smatra se da ovo može biti sahrana prvog vladara u istoriji koji je vladao i živeo sredinom 5. milenijuma. Kao rezultat toga, grob se naziva „kraljevskim“.

Priredila: Maja Miljević-Đajić

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"